Радећи на састављању регистра српских презимена Банске крајине, наишао сам на подручју Глине на занимљиву групу родова која слави Лучиндан. Посебно занимљиво код те групе је то што је главнина готово свих тих родова распоређена на потезу Глина-Велика Кладуша и што по свој прилици припадају трећем великом таласу који је Банију населио током и након рата 1788-1791. године, углавном из Поткозарја и са Суве међе (у случају банијских Лучинштака рекао бих да се ради о овој опцији).
Тако на поменутом подручју имамо Дивјакиње, Драшковиће, Ђурашиновиће (дио), Јакшиће, Кљајиће (дио), Кошутиће, Маџарце, Опачиће и Рајшиће који славе Лучиндан. Видимо ту и неке породице из предања које је забиљежио Карановић (Драшковићи, Кљајићи, Кошутићи, Опачићи). Од поменутих породица имамо тестиран малобројни род Дивјакиња (село Ровишка код Глине), али и Рајшиће (село Старо Село код Вргинмоста).
Тестирани Рајшићи су занимљиви јер имају предање да су се на Банију доселили тек 1830. године са подручја Госпића (гдје је стварно било Рајшића, конкретно у селу Барлете). Међутим, како су Рајшићи у Старом Селу прилично бројни (34 куће 1948. године) мислим да је то предање упитно.
Занимљиво је да се у документима из 1755-1756. годину помиње Петар Рајшић (Raissich) из села Глиница на Сувој међи (са босанске стране), од кога би по мени најприје могли бити Рајшићи у Старом Селу. У истој тој Глиници, Милан Карановић почетком XX вијека налази Опачиће, који су дошли из Лике око 1825. године и који памте да су се раније презивали Рајшић.
