Имају ли те разлике смисла? Имају.
1. Дакле код војнука Чајковића 1604. код Ханџића стоји
"баштина Дабижива, у посједу Радована"
Полимац је видљиво по другим именима Дабижив тумачио као Добрило. И ако нема дугих самогласника прва три арапска слова су иста, с тим да код трећег је само разлика у тачкама.
Дабижив
دبژوДобрило
دبرل Само сугласници, мада у то доба мислим да су писани и дуги самогласници.
Код Мушовића/Полимца ово је
"Баштина
Тережанова сина Радованова"
Формулу "баштина X, у посједу Y" је Полимац слиједио код осталих имена у селу али не и водје, тако да изгледа да граматички је нешто друго стајало.
Арапска слова код Тережан би била другачија, дакле прва два од три, обзиром да је већ преводио Дабижив као Добрило више пута овдје се очито тотално не слаже јер би иначе га превео као Добрило. А разлике су већ очите.
Тережан
ترژنДабижив
دبژوДобрило
دبرل 2. Код Ханџића
"баштина Матије Вукеље, у посједу станивника села"
код Полимца
"баштина Матије
Гомоље, у посједу сељана"
У другим случајевима је Ханџићев "Вукеља" Полимац читао као "Вукајло" дакле врло слично, но овдје се тотално не слаже.
Мислим да је овдје Полимац у праву обзиром на различит упис слова "г".
Шта би значила ова имена?
Код Румуна се јавља презиме Тережан:
Terejan/Terejanu .
Јавља се у
Balș-у, затим у сусједној општини
Bobicești . Њој припадају и села
Belgun и
Comănești. 35 км југоисточно је и
Comanca, а 43 југоисточноо и село
Berindei. Балш има туркијски коријен. Иначе је Белгун био надимак Асена, и по томе се и изводи теза о њиховом туркијском/куманском поријеклу уз наравно само име Асен (Ашина). Мислим да сам видио једном ово име негдје у некој спрској хрисовуљи, код неког катуна.
Етимологија је јасна и проистиче од околине. Овдје нема румунске етимологије. Паралелна имена прије 200 г. су забиљежена у Казахстану, Русији:
Тережан
Тюреджан
Тюрежан Нпр Тюреджан Итемгенев један од старјешина 1829 у Кокшетауском округу Сибирских Киргиза. Могуће да ово име има асоцијацију с том групом.
Ово је очито једно од имена која су користили туркијске групе у долини ријеке Олт. А узводно се налазе и Călimăneşti те Cozia које сам мало прије спомињао. Очито је ово подручје било подручје са јаким куманским, печенешким, берендејски присуством.
Ако се придода већ поменутим асоцијацијама са терминима Хубан, Чаровић-Чекмин, Печењевце са овим генетским кластером јасно је да овакво што не може бити случајност.
Ово име и лингвистички одговара планини Жилиндар.
Што се тиче другог имена Гомоља. Лично име Гомол се јавља у уговору кнеза Игора са Грцима 945 г. Гомол је један од купаца. Углавном се тумачи се изворно руским варјашким именом и да проистиче од "gamal" - стар. Алтернативно неки јеврејски извори помињу хебрејску/хазарску етимологију, а осетински осетску.
Код још једног имена се не слаже Полимац са Ханџићем.
"земин.. у посједу Мемије, сина Несуховог" код Ханџића
"у посједу Мемије сина
Косухова" код Полимца
Полимац је већ више пута преводио Несух као и Ханџић, но овдје се не слаже опет.
Косух, што се може читати и Косох неки тумаче у вези са именом Адига, Казаха.
Као лично име Касох, Косох се јавља код Балкара, Осета.
Алдата было четыре сына Зора , Иппан , Касох и Туган по именам сыновей пошли осетинские фамилии Зораевы , алдатовы , Касоховы и Тугановы Јавља се и у селу Велика Точилова Туган 1571.
Постоје руска презимена као Гомолев, и Косохов/Косухов.
Чини се и да то што ови термини имају "источни" смисао да то говори у прилог преводу Полимца.
У сваком случају има да контактирам овај род из Румуније, а успут и да се тестира више родова са тог подручја, посебно из споменутих мјеста. Посебно Берендеји као народ у директној служби Руса су требали имати неке староруске утицаје. Управо то је и моја сугестија базирано на Чаровић-Чагровац-Чекмин паралелама. Само Тережан сам по себи чини ово далеко изгледнијим. и сугерише миграторни правац Полимље <- Шоплук <- слив Олта.
Иначе Полимац је Ханџићев "Рајкун" читао као "Радун", очито овог "ј" код Ханџића у ствари нема, и или је Радун или је Ракон. У сваком случају веза са Ракоњама не иде примарно преко тога већ преко кнеза Огнана. А код војнука Чајковића је иначе присутан 1604. знајачан пад популације, чак 10 баштина држе други становници села, што сугерише и неку миграцију. Слично и код војнука Дубнице.
