Аутор Тема: Како заменити стране речи србскима  (Прочитано 7252 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Како заменити стране речи србскима
« послато: Новембар 05, 2017, 10:32:50 поподне »
Када би србски језик био дрвом, стаблом би била словенска граматика, а лишћем словенске речи. Данас гране ломе и лишће с овога дрва кида олуја глобализације.



На Пореклу се негује кирилично писмо. Но зашто? Зашто не умешати у њега латинске, арабске или друге знаке? Разлог није потребно наводити, јер је јасан као бело сунце.
Али прионути за кирилицу а листву свога дрва туђом речју накитити, а паке увенуће свога листа не жалити, није ли лицемерје?
Црноризац Храбар напоминаје да је мудрац Константин, у пострижењу прозван Кирил за словенске речи писмо саздао, а не за туђе.
Ако поштујете кирилицу, писмо које је саздао Кирил, онда њом словенске речи пишите и поштујте, а која реч је туђа, а ви је латинским писмом запишите, пак видите колико је то благовидно.

Где су наши корени? Не губите везу с дрвом! Јер како месец подиже и спушћа плиму и осеку, тако језик утиче на дух и мисао.



Задаћом ове теме је:
-Објединити податке о етимологији и разделити речи на исконне словенске и инојезичне.
-Разрадити домаће термине уместо неоправданих инојезичних позајмица, укључујући ред интернационализама.

Оваково раздељење лексичскога фонда дозволити ће упознати се с родним, словенским речеобразним механизмом. То је циљ ове теме. Зато предлажите:
а) коју год туђу реч;
б) дефиницију њена значења и могућ пут до србскога језика;
в) предлог одговарајуће речи са словенском основом у њеном србском облику. Словенски речеобразни механизам је гибак, тако да се могу образовати речи из познатих елемената језика.

« Последња измена: Новембар 05, 2017, 10:35:11 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #1 послато: Новембар 05, 2017, 10:41:17 поподне »
Ово ме подсећа на оно што су Хрвати желели да постигну са својим "новоговором".  :) Најизразитији пример из вица - олук=околокућно водопишало.  ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #2 послато: Новембар 05, 2017, 10:58:59 поподне »
Ово ме подсећа на оно што су Хрвати желели да постигну са својим "новоговором".  :) Најизразитији пример из вица - олук=околокућно водопишало.  ;D

И ја сам одмах помислио на новоговор ;D. Мада је мени ипак непобедив околотрбушни панталодржач.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #3 послато: Новембар 05, 2017, 11:06:16 поподне »
Ако су српски и хрватски један језик, онда можемо само да захвалимо суседима на обогаћивању нашег језика новим речима, јер они свакако воде рачуна и о изворности. Занимљиво, понекад кад се узму стари српски часописи из 19. века, виде се преузета или поново измишљена решења за неке речи, које су у последњих век и по били заменили неки страни термини.



Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #4 послато: Новембар 05, 2017, 11:19:13 поподне »
Хрвати чак чувају боље изворни српски одраз палатализованог Т' у ријечима ОПЋИНА и СВЕЋЕНИК. Ми смо ту преузели црквенословенске дублете са групом ШТ.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #5 послато: Новембар 05, 2017, 11:21:28 поподне »
Има заиста неких сасвим пристојних "решења" која су увели Хрвати за туђице. На пример изборник уместо селектор ми се увек чинило прикладним.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #6 послато: Новембар 05, 2017, 11:24:16 поподне »
При том желим напоменнути, да некоја наша словенска браћа, имају завидан нагон за коришћењем словенских основа, но некада бива да су њихови новокови лишени словенскога духа, те представљају тек калку (истражите што је то), која има страни дух, но словенски облик.
Наш циљ треба бити ковати речи по словенску духу и облику.

Ево једнога примера калкирања:
Ми имамо реч схватити, схватати и она се осећа као домаћа, али заправо она је маскирани уљез, реч словенскога облика но настала по латинском узору и речеобразном механизму. Реч је калкирана из латинскога comprehendere;(con lat. - с;prehendere lat. -хватати). Исти образовни механизам има и лат. реч capere која исто значи хватати. Од ње потиче нем. kapieren, a од тога срб. хрв. капирати.) Дух латинскога језика (с)хвата значења, но дух словенске језика (раз)умева значења. Зато је схватати калка, а разумети словенска реч.

Реч признати осећа се словенском речју, но заправо је она ушла у употребу из русских књига и русске речи признать. Сама русска владајућа класа сковала је ову реч по узору на немачску реч anerkennen (an-при, (er)kennen - знати), а Немци су је сковали по латинском узору agnoscere (ad-при; gnoscere -знати). А по словенском духу признати се говорило исповести, исповедати, исповест. Када се исповеда у цркви, ту се заправо само признају (греси), а вероисповест је само признање вер Цариграда или Рима.


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #7 послато: Новембар 05, 2017, 11:46:20 поподне »
Језик је жива ствар и не може се уређивати на силу или барем врло тешко. Није баш ни да Хрватима иде успешно са њиховим новоговором. Иако се труде, у свакодневном говору тешко или никако се не прихватају нове кованице па макар оне биле и са словенском основом и у духу хрватског језика. Мислим да би се слично десило и код нас.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #8 послато: Новембар 06, 2017, 12:10:58 пре подне »
Језик је жива ствар и не може се уређивати на силу или барем врло тешко. Није баш ни да Хрватима иде успешно са њиховим новоговором. Иако се труде, у свакодневном говору тешко или никако се не прихватају нове кованице па макар оне биле и са словенском основом и у духу хрватског језика. Мислим да би се слично десило и код нас.

Панично покушавају измијенити штокавски стандард што више и тиме доказати да хрватски и српски нису исти језик, а имају једноставно рјешење - стандардизовати неки чакавски или кајкавски дијалект који се највише разликује од српског. Зашто силовати штокавицу, која је заједничка Србима и Хрватима, а можеш креирати стандард на онову дијалеката којима говоре само Хрвати, а које Срби не разумију? Нек стандардизују бедњански кајкавски, у том дијалекту су малтене сви вокали ланчано мутирали један у други (Е је прешло у А, А у О, па зато умјесто ЖЕНА имамо ЖАНО), па га не разумију ни други кајкавци, а камоли Срби.  :D

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #9 послато: Новембар 06, 2017, 12:23:40 пре подне »
Како неке од вас није срамота! Дам вам достојанствену тему у руке, а ви од ње за 5 минута начините спрдњу и место за трачање о суседним народима. Стидите се оних који сваки пут изразе неку благородну мисао, јер они су прави пријатељи и добродетељи свога народа и чловечанства. А који сте добродетељи, који сте решили не тратити време на хуљење других, но остављате поруке на корист и пољзу већини читатеља и сународника, вама хвала и част за ваше благоразумље и мудрост, јер ви сте предивни људи, који своје предке чините дичнима.

За оне друге, слепце при здравим очима, зар није довољно подвући и зацрнити!
Цитат
Оваково раздељење лексичскога фонда дозволити ће упознати се с родним, словенским речеобразним механизмом. То је циљ ове теме. Зато предлажите:
а) коју год туђу реч;
б) дефиницију њена значења и могућ пут до србскога језика;
в) предлог одговарајуће речи са словенском основом у њеном србском облику.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #10 послато: Новембар 06, 2017, 12:38:15 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
« Последња измена: Новембар 06, 2017, 12:40:43 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #11 послато: Новембар 06, 2017, 12:57:06 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
Eво, већ сам навео неколико речи "поента, спонтани, процес, епски", а да нисам трепнуо :) Али то је тако

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #12 послато: Новембар 06, 2017, 01:44:12 пре подне »
affekt - страст. (гр. патија). Lat. afficere - узбудити, надражити, раздражити. Народне речи су страст, узбуђеност, љутња, раздражење. У стоичском разумевању евдемониа (блаженство)  достиживо је само када ниједан аффект не омета спокојство душе. Стоички идеал је бесстрашће (апатија), слобода од страсти.

акција - из act < agtum < agere; деја, дејање, поступање, чињење
акт - дело, посупак, чин
активан - 1. дејан, дејит (узор - племенит, змајевит...); дружствено активан, политичски активан; 2. живахан - водити активан живот
активист - дејица, дејалица (узор - убијца, спавалица)
реактиван - 1. уздејит, усчиннут; 2. одзиван, одкличан
реакција - уздејање; противодејање; 2. одклик, одазов, одвет
агирати - дејствовати
аффинитет - склоност
амбиција - ревност;
амбициозан - реван
алтернатива - странпутица, споредан пут; странпутица је стаза поред главнога пута, која води до истога циља. Суседи воле казати иначица - што би био дослован превод у латинском духу, но наша народна реч је странпутица.
аналог - поклапање - структруре истих функција, но несродне пореклом.
аппроксимација - приближење
актуалан - текући, савремени
актуалност - савременност
археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље
баланс - по узору на немачску реч Gleichgewicht у чешском настала калка rovnovaha, при чем rovno значи једнако. По узору на чешски у Загребу настаје реч равнотежа, која постаје југословенски интернационализам. Сама немачска реч је калка од латинскога equi-librium ( equi - једнак, liber - тег, теж). Французска реч balance баланс потиче од касно латинске речи LIBRA BILANX ( BI - два; LANX-скала - судић на крацима ваге). Латинска вага назива се кантар, ова реч употребљава се у Далмацији. Турска вага назива се теразије. Вага је немачска реч - Wage. Русска реч је "веси" од корена вешати, а србска реч је тег или теж. Зато је баланс просто равнотежа.
еффект -  ex [из] fect < factum [дело, чин]; 1. последица или исход дела или чина. Твоја стална критика има еффект да никто више не жели с тобом радити. Јест еффект последица или исход, но у словенском духу је рећи не "име последицу или исход" но се ова мисао изражава глаголом "чини да, твори да".
еффективан - успешан, благодејан
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник
епизода - заправо еписода - првотно коментар између песама у грчској трагедији; касније - време током којега се одигра један догађај; нпр. животна еписода - животна догодовштина или животни догађај.
инстензиван - напет, силан, снажан
интензитет - напетост, напор, силина, снага
конфессија - исповест
конфузија - забуна, помута, заблуда
консистенција - саставитост
контакт - 1 дотицај, додир; 2. веза нпр. остати у контакту - остати у вези
контејнер - спремник, спремиште
контроверзан - противан (мишљење, полазиште, стајалиште)
конвергентан - близак, сходан;
дивергентан - далек, расходан;
контаст - супротност
контрацепција - протузачеће
контрола - 1. провера; 2. управљање; 3. јарам, иго
конверзација - беседа
конвертирати - превратити, обратити
конвертација - преврт, обрт (новца)
конвулзија - трзај
концентрат - сгустнуће, сгустина; течност из које се испари већи удео воде, да би у њој остала већа густина садржеће се субстанце
концентрирати - сгустити, сгустнути
проблем - 1. невоља, бреме; 2. питање, упрос




Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #13 послато: Новембар 06, 2017, 02:49:39 пре подне »
Која је поента? Питање језика није нешто што се на силу дешава, него то је спонтани процес...Епске песма предака које величају борбу против Турака, обилују турцизмима ...једино у смислу да будемо креативни, па да се мало "играмо"
Ево ти једна парадигма. Нађи уљеза!
Која је поанта утилизације кирилице или било које варијанте респекта етничке традиције без минимализације аффинитета к утилизацији интернационализмима и алтернативним формама експресије информације сем традиционалне словенске? Без сваке поанте је било која негативна реакција на дискусију о потенцијалној рехабилитацијској реформи већ трансформираних лексемних форми које се де факто нису морале трансформирати кроз историју јер су егзистирале функционалне домицилне форме. Можеш игнорирати овакав пројект систематичне лингвистичке ревизије лексема разних сфера и континуирано фурати илузију да лабрњаш српским језиком, јер и да сам ово све нашкрабао латинским ти би укапирао.

Джаба ти кирилица, можеш је одмах понудит французима.
Кескé поант д`утилизасјóн ду кирилик о ун отр вариáнт ду респект д`етник традисиóн сен минимализасијóн д´аффинитé ад интернасионлисм ед а форме д експресион алтернатиф ексепт ду традисионал славик...

А нама халал вера и баш нам је заман ћеиф и шећерлама док смо за 50. година награбили се ове језичке јапије и херавих адета са западног' дуњалука више но што смо за 500 година у турчина. Ал каурски инсан је хајван најжешћи, баталио би хаман и свој језик, да га ни лигвистички хећим не море више умерачит.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #14 послато: Новембар 06, 2017, 09:15:08 пре подне »
Ево ти једна парадигма. Нађи уљеза!
Која је поанта утилизације кирилице или било које варијанте респекта етничке традиције без минимализације аффинитета к утилизацији интернационализмима и алтернативним формама експресије информације сем традиционалне словенске? Без сваке поанте је било која негативна реакција на дискусију о потенцијалној рехабилитацијској реформи већ трансформираних лексемних форми које се де факто нису морале трансформирати кроз историју јер су егзистирале функционалне домицилне форме. Можеш игнорирати овакав пројект систематичне лингвистичке ревизије лексема разних сфера и континуирано фурати илузију да лабрњаш српским језиком, јер и да сам ово све нашкрабао латинским ти би укапирао.

Джаба ти кирилица, можеш је одмах понудит французима.
Кескé поант д`утилизасјóн ду кирилик о ун отр вариáнт ду респект д`етник традисиóн сен минимализасијóн д´аффинитé ад интернасионлисм ед а форме д експресион алтернатиф ексепт ду традисионал славик...

А нама халал вера и баш нам је заман ћеиф и шећерлама док смо за 50. година награбили се ове језичке јапије и херавих адета са западног' дуњалука више но што смо за 500 година у турчина. Ал каурски инсан је хајван најжешћи, баталио би хаман и свој језик, да га ни лигвистички хећим не море више умерачит.
Oвај први текст ми личи кад неко хоће да испадне паметан, а има га и на телевизији , напр. у културном дневнику при критици неког концерта,књижевног дела, представе или изложбе слика   :D ...мада би био занимљив дијалог између поборника првог и овог трећег (оријенталног) начина   ;D
« Последња измена: Новембар 06, 2017, 09:17:23 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #15 послато: Новембар 06, 2017, 09:18:27 пре подне »
Oвај први текст ми личи кад неко хоће да испадне паметан, а има га и на телевизији , напр. у културном дневнику при критици неког концерта,књижевног дела, представе или изложбе слика   :D ...мада би био занимљив дијалог између поборника првог и овог трећег (оријенталног) начина   ;D
Први би победио у некој квазинаучној расправи, а орјенталиста би га разнео у некој расправи која се тиче спремања пекмеза и бурека :)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #16 послато: Новембар 06, 2017, 10:52:17 пре подне »
Ма о чему причате кад нам се за кратко вријеме удомаћила ријеч "ХОСПИТАЛИЗОВАН" и сви је на сав глас користе.
Ово је већи проблем. У једној фирми (а да је само у њој) из Београда која има представништво и у Реп. Српској, за све позиције у предузећу користе енглеске ријечи, па тако кажу за:
Достављача-Деливери драјвер
Продавача-Приселинг
Шеф(ни ово није наша ријеч) возног парка-Тим лидер деливери драјвер...

А кад сам пријатеља из Хрватске питао да ли се код њих тако говори, он ми рече да је држава забранила кориштење туђих ријечи.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #17 послато: Новембар 06, 2017, 11:47:13 пре подне »
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник

За епископа нам не треба измишљање нове речи, већ имамо једну из наше прошлости, а потиче из народног говора - стројник, назив за епископа у Цркви босанској.  ;) Исто тако би патријарха могли да преименујемо у дједа, игумана у госта, а свештенике или презвитере у старце;D

археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље

Ово је победа!  ;D Замислим лица својих колега и професора када би чули ову "новореч" и сваки пут се насмејем. Хвала ти, сунце, улепшао си ми дан.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #18 послато: Новембар 06, 2017, 12:17:06 поподне »
За епископа нам не треба измишљање нове речи, већ имамо једну из наше прошлости, а потиче из народног говора - стројник, назив за епископа у Цркви босанској.  ;) Исто тако би патријарха могли да преименујемо у дједа, игумана у госта, а свештенике или презвитере у старце;D

За епископе, митрополите и слична висока црквена звања имамо ми широко укорењену србску реч - владика.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #19 послато: Новембар 06, 2017, 12:24:41 поподне »
Свештеник је већ наша реч, а у ословљавању - отац. Ја и иначе не користим и не волим реч - поп.
Игуман се у нашој цркви званично назива старешина или настојатељ (манастира).
За старије монахе виших чинова (архимандрити, схи-монаси и сл) се каже и старац.
Патриарх = поглавар (Цркве).

Дакле, имамо ми доста народних назива за црквене чинове и звања.

Једино не знам како бисмо назвали монахе. И монах и калуђер су стране речи. Па и стара - сложеница црноризац, има у себи реч страног порекла.

Исто важи за манастире. Мени лично се допада реч - самостан, али је исувише коришћена од стране западних нам суседа РК вере, па подсећа (да не кажем - асоцира) на ту верску установу.   
« Последња измена: Новембар 06, 2017, 01:39:13 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"