Никола хвала вам на овом сажетом осврту. Потребни су нам такви осврти.
Претпостављам да сте ви подробно упознати са радовима др Ђорђа Јанковића.
Но, три питања за вас.
Зашто се факултету толико журило да га удаљи уз правне и друге мањкавости? Зар је његов утицај био толики међу студентима и у научном свету (укључујући и иностране кругове)?
Да ли постоји рад, осврт било ког од професора Философског факултета - катедра за археологију оног времена на рад "Српске громиле," и остале радове др Јанковића које помињете у свом осврту где не нападају само његове тезе, већ дају и аргументе за то.
У време "досељавања" Словена на Балкан које културе су постојале у њиховој матици, а које културе на Балкану и шта их је одликовало?
Хм. Да ли је могуће да су Срби и остала словенска племена са собом водили и занатлије (грнчаре)?
Шта одликује грнчарију Словена у време досељавања?
Која су документована најстарија налазишта насеобина Словена на Балкану (прихваћена од науке), а која су спорна (очигледно је да има таквих)?
И пре примања хришћанства (званична верзија) - колико су брзо или колико нису Словени усвајали културу (грнчарија, oбјекти за становање, оружје, начини сахрањивања) од "домородаца" или пак Ромеја (Византинаца
Није толико до утицаја на факултету или међу иностраним професорима колико до тога што је он био предавач на факултету, дакле држао је студентима предавања, што је посматрано као нарочита опасност с обзиром да велики број студената, нарочито на почетку студија, нема довољно развијен критички апарат да би препознали псеудонаучне тврдње. Уз то, тиме је рушен кредибилитет Универзитета у Београду и Филозофског факултета као научних и образовних институција. Испрва он није потпуно "истеран" са факултета већ је изгубио статус предавача па му је ново радно место било у Археолошкој збирци. Нисам потпуно сигуран, али мислим да је он након тога самовољно напустио збирку и почео да ради при Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Међутим, могуће је да грешим и да је и из збирке добио "шут-карту" од стране управе факултета.
Постоје критички осврти на његове књиге, нпр. Марка Поповића на "Српске громиле" као и на "Српско поморје од 7. до 10. столећа".
Укратко речено, постојале су две "фракције" професора на Одељењу за археологију у вези са удаљавањем Јанковића са места предавача, једни су били врло непријатељски настројени према њему и желели су да се то уради што је пре могуће док су други били толерантнији, иако су и они били врло свесни његових псеудонаучних, непоткрепљених тврдњи. Ова друга "фракција" се углавном састојала од старијих професора који су 70-их и 80-их заједно са њим радили на вишеслојним ђердапским локалитетима као и на другим локалитетима на простору СФРЈ, па су ту у првом плану биле личне наклоности а не научна објективност. На крају је то удаљавање урађено "преко колена", па се јавио отпор код друге "фракције" с обзиром на брзину и непотпуно поштовање процедуре приликом Јанковићевог губитка статуса предавача, у то време је кружила и петиција о враћању Јанковића на место доцента. Наравно, треба рећи да је сигурно поред научних обзира и чувања угледа факултета било и других мотива за његову смену, будући да је тиме остало упражњено једно место за предавача.
Надовезао би се и на његов стил предавања, који заиста јесте био прилично конфузан с обзиром да је често "скакао" са теме на тему па је било тешко испратити његов ток мисли. Нпр. на изборном предмету "Порекло Словена" кога сам слушао непосредно пре него што је избачен са места предавача, на једном од предавања је кренуо да говори о Словенима у Полесју, да би затим "скочио" на потпуно неповезану тему о "каменим бабама" (надгробни споменици евроазијских степских народа, тзв. балбали) а потом тумачио етимологију назива Паноније.
За њега је важило да је одличан теренац и да на ископавањима која је он водио студент може сасвим да савлада све основе теренског археолошког истраживања, и више од тога. Заиста, сви његови дипломци су и одлични теренци. С друге стране, интерпретација пронађеног је оно што је код њега било врло проблематично и што га је напослетку коштало и губитка посла. Мој утисак је да је он испрва желео да се истакне неким епохалним проналаском или новом интерпретацијом у вези са доласком Срба и Словена на Балкан (што се може видети у књизи "Словени у југословенском Подунављу"), да би касније убацио дневну политику у своје интерпретације (нпр. доказивање у "Српским громилама" да су Срби претходили Хрватима на простору северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније) и напослетку отишао у потпуну езотерију (Св. Павле и "Црква Срба"). Као што је напоменуо Милош, није он први коме се то десило, имамо и пример САНУ-овца Реље Новаковића. У сваком случају, желео је да се истакне у археологији али је то радио на погрешан, ненаучан начин, да би на крају добио својеврсни епитет "жртве научног прогона" што није најтачније, с обзиром да је он сам био одговоран за оно што је писао на методолошки неутемељен начин, са позиције професора на Одељењу за археологију.