Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Тромеђа Јануар 03, 2017, 05:50:57 поподне
-
Да ли би неко могао да ми препоручи литературу о овом племену?
-
Ето, Богу хвала, неко да покрене и тему о Цуцама овде.
Има о Цуцама писано на много места, али што се порекла цуцких родова тиче, држи се Ердељановићевог рада "Стара Црна Гора", тамо пише најдетаљније. Не кажем да је све сасвим поуздано тачно, али ћеш ту наћи највише података. Из осталих извора следи надградња.
-
Ето, Богу хвала, неко да покрене и тему о Цуцама овде.
Има о Цуцама писано на много места, али што се порекла цуцких родова тиче, држи се Ердељановићевог рада "Стара Црна Гора", тамо пише најдетаљније. Не кажем да је све сасвим поуздано тачно, али ћеш ту наћи највише података. Из осталих извора следи надградња.
Има монографија појединих братстава, као нпр. о Банићевићима... Надоградња, што рече Небо.
Погледајте:www.montenegro.org.au/pleme cuce.html
-
У прошлости Цуце су се дијелиле на двије кнежине Мале и Веље Цуце. Становници Малих Цуца (Малоцуце) углавно поријеклом из Куча, а из Великих Цуца ( Вељоцуце) већином из Херцеговине. То је становништво које је насељено у Цуцама, послије ратова, куге и други помора. Небо је у праву. Ердељановић је ту незаобилазан. Код нових монографија има двије струје: једна која слиједи Ердељановића, и друга која је антипротивна , супротстављена српској оријентацији. Раздвајање Црне Горе и Србије учинило је своје и на културном плану. Све те књиге које се сада штампају у Црној Гори, нама нијесу у Србији доступне, тако да се не могу на невиђено коментарисати.
-
Познате Цуце: Никац од Ровина, од Томановића. Томановићи су и писац др. права Лазар Томановић из Лепетана -шире из Цуца. Ваљда и Зденко Томановић,адвокат Слободана Милошевићћа је Цуца. Бубњар Драгољуб Ђуричић је Цуца. Цуце: политичар Ранко Кривокапић, Крсто Зрнов Поповић ( Божићна побуна)... Кривокапића има више, да их не набрајам. Ако има неког на форуму из Катунске нахије , односно Старе Црне Горе, нека наведе и друге, да се од неког не огријешим.
Заборавих Стефана Перовића Цуцу пјесника, сестрића Њгошева, којег убише по наредби књаза Данила. Од ових Перовића су били у Бања Луци, чини ми се трговци. Замолио бих колеге са Форума из Босанске крајине ( наравно, све који знају о тој грани цуцких Перовића, Стефанових сродника) да ли их ко помиње.
Прије три године Бошко Јовановић је објавио Монографију Цуца. Нијесам је гледао. Политичар Стевовић из Ловћенца је писао о Цуцама. У последње вријеме не идем често у Црну Гору, иначе бих имао преглед шта је написано и о племену Цуца.
-
Да ли би неко могао да ми препоручи литературу о овом племену?
Поред наведене литературе, препоручио бих ауторе који пишу о сусједним племенима: Бјелицама, Озринићима, Пјешивцима ( нпр. Небојша Драшковић). Рогановићи имају родословну књигу. О Цуцама је писао и Бранко Кривокапић. Ајде, што нема књига у Србији, него их немају ни библиотеке у Црној Гори, нпр. у Котору, ( њу наводим што Цуца има доста у Боки).
-
Ето, Богу хвала, неко да покрене и тему о Цуцама овде.
Има о Цуцама писано на много места, али што се порекла цуцких родова тиче, држи се Ердељановићевог рада "Стара Црна Гора", тамо пише најдетаљније. Не кажем да је све сасвим поуздано тачно, али ћеш ту наћи највише података. Из осталих извора следи надградња.
У прошлости Цуце су се дијелиле на двије кнежине Мале и Веље Цуце. Становници Малих Цуца (Малоцуце) углавно поријеклом из Куча, а из Великих Цуца ( Вељоцуце) већином из Херцеговине. То је становништво које је насељено у Цуцама, послије ратова, куге и други помора. Небо је у праву. Ердељановић је ту незаобилазан. Код нових монографија има двије струје: једна која слиједи Ердељановића, и друга која је антипротивна , супротстављена српској оријентацији. Раздвајање Црне Горе и Србије учинило је своје и на културном плану. Све те књиге које се сада штампају у Црној Гори, нама нијесу у Србији доступне, тако да се не могу на невиђено коментарисати.
Пуно вам хвала обојици! :)
-
Цуце (јасенови) први се помињу у једном запису из 15.вијека. Тај запис гласи:"Међа Ораховчана, Цуца и Риђана:поченчи за Змијино Брдо и сову страну Ђинова Дола, и у Драгорски крст, и врх тисовца, и у голију, и у Троглав, и у Бијели студенац".
Има ли других значења ријечи (овдје племена) Цуце?
Племе је особено по много чему, познато је по изузетним ратницима, вјештим стратезима. Краљ Никола је рекао:"Цуце су моја висока Војна Академија".
Има ли тестираних Цуца, и из којих родова: старинци, поријеклом Кучи,поријеклом Херцеговина...?
-
Цуце (јасенови) први се помињу у једном запису из 15.вијека. Тај запис гласи:"Међа Ораховчана, Цуца и Риђана:поченчи за Змијино Брдо и сову страну Ђинова Дола, и у Драгорски крст, и врх тисовца, и у голију, и у Троглав, и у Бијели студенац".
Тачно. Запис је из 1431. године.
Исте године, у которском документу наводи се Влатко Витојевић из Цуца, као и Љуба Цуца.
1435. Богдан Мусић из Цуца, а 1445. Иваниш Цуца, муж исте оне Љубе.
-
Порекло становништва племена Цуца - Небојша Бабић
http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/
-
Хвала, Радуле.
И на промоцији и на подацима које си ми дао. Мало сам омашио причу о Радуловићима и Кнежевићима, па одмах написах исправку. Надам се да ће Јовица, кад стигне, мало технички дорадити текст, ја сам мало "оперисан" од тих ствари...
-
Врло квалитетан чланак! Поређењем података које су прикупили Иванишевић и Ердељановић се добија солидна слика о старијем слоју становништва.
Једна мала ситница - код Ердељановића постоји штампарска грешка на месту где цитира Шобајића, а иста грешка се провукла и овде:
Звицери у Цуцама, Вујачићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама.
У оригиналу код Шобајића пише Вујичићи. Ради се о братству из Долова код Грахова које је и споменуто претходно у чланку као сродно Звицерима.
Небо је био благонаклон према Ђукановићима и Кривокапићима па је прескочио да спомене Мила и Ранка, али нажалост чињеница је да су они не само најпознатији припадници својих братстава, већ и најпознатије Цуце уз Крста Поповића. Ту су и познати либерали Славко Перовић и Миодраг Живковић... Случајност или не, али припадници овог племена су већ читав век предводници црногорског сепаратизма.
-
Врло квалитетан чланак! Поређењем података које су прикупили Иванишевић и Ердељановић се добија солидна слика о старијем слоју становништва.
Једна мала ситница - код Ердељановића постоји штампарска грешка на месту где цитира Шобајића, а иста грешка се провукла и овде:
Звицери у Цуцама, Вујачићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама.
У оригиналу код Шобајића пише Вујичићи. Ради се о братству из Долова код Грахова које је и споменуто претходно у чланку као сродно Звицерима.
Хвала на лепој критици, као и на исправци, Иване. Убацићу то као коментар у чланку.
Небо је био благонаклон према Ђукановићима и Кривокапићима па је прескочио да спомене Мила и Ранка, али нажалост чињеница је да су они не само најпознатији припадници својих братстава, већ и најпознатије Цуце уз Крста Поповића. Ту су и познати либерали Славко Перовић и Миодраг Живковић... Случајност или не, али припадници овог племена су већ читав век предводници црногорског сепаратизма.
Има их још таквих, али хтедох да истакнем само знамените братственике. За ове остале, време ће већ показати ко су и шта били.
-
Видим по интернету пише да је Предраг Мијатовић Цуца родом ? Колико има у томе истине ?
-
Видим по интернету пише да је Предраг Мијатовић Цуца родом ? Колико има у томе истине ?
Колико је мени познато, Пеђа је од Мијатовића из Бара Шумановића у Бјелопавлићима, а они су од ровачких Булатовића.
-
Колико је мени познато, Пеђа је од Мијатовића из Бара Шумановића у Бјелопавлићима, а они су од ровачких Булатовића.
Ово је коментар извесног Мијатовића из Бара Шумановића:
"Dejan Mijatovic says:
MAY 27, 2019 AT 13:42
Postovanje svima. Zovem se Dejan Mijatovic, otac mi je iz Bara Sumanovica(Danilovgrad). Po nekim pricama poticemi iz Rovaca- ogranak Stajovic(po Staji)."
https://montenegrina.net/crnom-gorom/porijeklo/postavljanje-pitanja-vezana-za-porijeklo/
То би значило, ако је ово предање тачно, да су Мијатовићи из Бара Шумановића, тј. Пеђа Мијатовић од прибраћених Булатовића- Стајовића који су I1-P109 (а можда и друга грана Стајовића, која је додуше под упитником наведена као Стајовићи, а која је R1a>Z280>L1280)
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1262.msg80429#msg80429
-
Порекло становништва племена Цуца - Небојша Бабић
http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/
Zaista je ovo odličan članak Nebojše Babića ... Izvor je puno dobrih informacija. :)
-
Kada je reč o poreklu glavnih bratstava Velje Cuce kao što su Bajkovići (Krivokapići, Perovići itd.), Mislim da je njihova tvrdnja da su potomci Pavla Orolovića najverovatnije mit koji su preuzeli u prošlosti da bi pomogne da se podrži njihov imidž lidera Velje Cuce.
-
Kada je reč o poreklu glavnih bratstava Velje Cuce kao što su Bajkovići (Krivokapići, Perovići itd.), Mislim da je njihova tvrdnja da su potomci Pavla Orolovića najverovatnije mit koji su preuzeli u prošlosti da bi pomogne da se podrži njihov imidž lidera Velje Cuce.
Незнам хоће ли ти Гоогле ово ваљамо превести али од прилике се то своди на ово:
"Ти мене сердару а ја тебе војводо а обојица знамо која смо говна"
Молим уреднике да ово не бришу, ово је народна умотворина и морала је бити пренешена у оригиналном облику и нема намеру да било кога вријеђа...
-
Незнам хоће ли ти Гоогле ово ваљамо превести али од прилике се то своди на ово:
"Ти мене сердару а ја тебе војводо а обојица знамо која смо говна"
Молим уреднике да ово не бришу, ово је народна умотворина и морала је бити пренешена у оригиналном облику и нема намеру да било кога вријеђа...
Dragi Bože, nisam tako nešto mislio! Koristim Google prevodilac sa engleskog.
-
Dragi Bože, nisam tako nešto mislio! Koristim Google prevodilac sa engleskog.
Незнам шта си ти мислио, ја ти кажем шта ја мислим о томе а овековечено је у народној изреци. За све остале недоумице задужен је Небо🙂
-
Хвала, Радуле.
И на промоцији и на подацима које си ми дао. Мало сам омашио причу о Радуловићима и Кнежевићима, па одмах написах исправку. Надам се да ће Јовица, кад стигне, мало технички дорадити текст, ја сам мало "оперисан" од тих ствари...
Додао бих од браства што недостају Небо да су од Миљеновића настали Цицовићи у Горњем Морињу.
-
Незнам шта си ти мислио, ја ти кажем шта ја мислим о томе а овековечено је у народној изреци. За све остале недоумице задужен је Небо🙂
Nisam siguran zašto prevod nije jasan. Izvinjavam se.
-
Nisam siguran zašto prevod nije jasan. Izvinjavam se.
Не брини Канадски, Бојан има специфичан смисао за хумор. Тешко је то некад ухватити и без Гугл преводиоца :)
А и твоје име на форуму, мислим да ти ни ту Гугл није помогао. Претпостављам да си хтео да се зовеш Заинтересовани Канађанин :) ?
-
Не брини Канадски, Бојан има специфичан смисао за хумор. Тешко је то некад ухватити и без Гугл преводиоца :)
А и твоје име на форуму, мислим да ти ни ту Гугл није помогао. Претпостављам да си хтео да се зовеш Заинтересовани Канађанин :) ?
Ја сам заиста мислио да човек не зна српски па сам писо неке коментаре да збуним гугл, типа јаје на око томе сл., и даље нисам убеђен да човек зна језик јер поставља исто питање осам хиљада пута и Небо му сваки пут одговара...итд...
-
Не брини Канадски, Бојан има специфичан смисао за хумор. Тешко је то некад ухватити и без Гугл преводиоца :)
А и твоје име на форуму, мислим да ти ни ту Гугл није помогао. Претпостављам да си хтео да се зовеш Заинтересовани Канађанин :) ?
Заинтеросавни Канађанин гугл преводи као Заинтересовани Канадер :) :P
-
Ја сам заиста мислио да човек не зна српски па сам писо неке коментаре да збуним гугл, типа јаје на око томе сл., и даље нисам убеђен да човек зна језик јер поставља исто питање осам хиљада пута и Небо му сваки пут одговара...итд...
Perhaps it is better if I just write in English. I asked the same type of question about Pješivci a number of times because I was trying to explain my point. Anyway it appears that a number of you think differently than I did about the development of tribes in Montenegro and that is fine....I only asked about the process of tribal development in Velje Cuce twice. I asked the second time because Nebo told me that he would explain it to me in greater detail at some point in the future.
-
Имам питање.
Шта се испоставило за легенду да су Малоцуце поријеклом Кучи?
-
Имам питање.
Шта се испоставило за легенду да су Малоцуце поријеклом Кучи?
Испоставило се да су Кучи исто колико и њихови генетички сродници Драгошевићи, за које их и везује једно предање (за које се испоставило да је тачно).
-
Да ли неко од вас Цуца или Катуњана зна или је чуо за село Смокве?
-
Поповић, село Липа, Цуце, йе потврђен на А873.
Тиме йе показано да велика хапловрстна сличност с четворима команскима Бездановићима нѣйе случайност, и поред различите славе.
-
Да ли се неко тестирао од Сретеновића из Виче(Драгачево) или Сретеновићи из Гуче,Јежевице?Имам родослов од 12 генерација,по истраживању вуку порекло од Сретена Павловића из Цуца.Славе св.Јована
-
Немамо тестираних Сретеновића из Цуца. Препоручите им да се тестирају.
-
Може ли ми неко помоћи око читања црногорског пописа из 1879. године? Нашао сам своју породицу (Гиљенови), али постоје нека имена која не могу да откријем (означена су са 'Кс').
Још неколико питања:
1. Зашто презимена нису наведена?
2. Где могу да сазнам име села?.
3.право да претпоставимо да су све 'куће' наведене заједно на страници породица блиско повезаних?
(https://i.postimg.cc/FKXML6yM/Screenshot-2022-02-19-18-55-28-215.jpg)
(https://i.postimg.cc/R01jQTGN/7745426972514e32073a1c5fcd5dc333a3537da018ddbc423ddf419217d365840f3d25e3.jpg)
-
Може ли ми неко помоћи око читања црногорског пописа из 1879. године?
Па, прилично је јасно. Имамо кућу Вука Јакововог (65 год) и жене му Јане (60). С њима живи син Перко (35) и жена му Томка (30), који имају синове Благоја (13) и Јанка (11) и кћери Милицу (7) и Госпаву (5). Томка се баш млада удала и постала мајка...
Што се тиче питања: презимена су у ЦГ званично уведена тек 1907. године, до тада шта је забележено, забележено је. Али се врло добро знало ко је који род, братство, племе, све са презименима, била она формална и стална или не. Људи су се тада познавали и било је сасвим довољно навести да је у питању Перко Вуков из Цуца, па се знало ко је у питању. Нарочито имајући у виду бројност становника у крајевима попут Цуца. Претпостављам да је 1879. године већ доста Цуца прешло у ослобођени Никшић, па је у племенској матици остало мало становништва. Очито су Цуце третиране као једно „село“, односно пописивачи нису сматрали да је битно да наводе посебно свако насеље у племену.
Гиљени су огранак Кривокапића?
-
Za informaciju kod mene u selu dva prezimena vuku korjenebiz Cuca:
1. Čelanović ( selo Trešnjevo ) možda bih mogao obezbijediti uzorak
2. Račeta ( od Mijanovića ili Miljenovića )
-
Račeta ( od Mijanovića ili Miljenovića )
Према предању, Рачете и Мијановићи су од два брата - Рачете и Мијана, који су се доселили из Зете на катун у Цуце. Рачета се населио у Кавач где се од њега развило истоимено братство. Накићенови у књизи „Бока“ наводи да су се у Кавач доселили из Маина. С обзиром на близину Маина Катунској нахији (Цуцама), није немогуће да је Рачета најпре боравио у Маинама, а затим се, он или неки његов потомак, преселио у Кавач. За ове родове имамо неколико генетичких резултата РН908.
-
Гиљени су огранак Кривокапића?
То је занимљиво питање. У Црној Гори постоје две групе Гиљена, али нисмо сигурни да ли су у сродству. Један је Кривокапић-Гиљен из Цуца (Заљут и Трешњево), други је из Ускоца преко Марковине, Озринићи. Обе породице су богате историјом и културом, а верујемо да постоји веза јер је презиме тако ретко.
Гиљени из Цуца су први пут забележени 1600-их година (мада документ никада нисам видео). Марка Гиљена као једну од седам Кривокапића дарованих земљишта у Трешњеву помиње Свети Петар Цетињски почетком 1800-их.
Други Гиљен-Кривокапић је Његошев Перјаник Јоко Гиљен Кривокапић који је неком паши одсјекао главу. Познат је и по крађи црквених звона са католичке цркве у Рисну, што је Светом Петру Цетињском изазвало велике невоље са Млечанима (и његово прогонство).
Он је вероватно најславнији 'Цуц' после Милоша Андрова Кривокапића. Ови Гиљени славе св. Јован Криститељ (као и сви Орловићи). Ја сам из његове лозе.
Друга група Гиљена скоро исто тако прослављена. За њих се прича да су из братства Чаушевића у Марковини, али су их почетком 1820-их отерали Чаушевићи.
Већина породица у Озринићима сматра да су староседоаци из Црмнице, што их чини једном од свега неколико породица у Озринићима која није у роду са осталима.
У књизи Јована Ердаљовића о Црној Гори помиње планину у Црмници коју мештани зову „Гиљен“. Ово је једина референца која је икада пронађена за корен презимена. Међутим, нико у последњих 140 година у Црној Гори није познавао нити називао планину тим именом...
По одласку из Марковине неко време су живели у Ораху код Никшића, све док један од чланова њихове породице, Сава Бошков Гиљен, заувек променила будућност породице.
Сава Бошков је имао четрнаест година када је својим коњем кренуо из Никшића у Тушине да упозори Марка Алекшића и Ћеровиће на предстојећи напад Смаил-Ћенге.
Турци су поражени, а Сава је почаствован и сам Његош, који му је дао надимак „Орман“ јер је полетео да спасе своје Црногорце. Сава је добио земљу у селу Озринћи код Никшића и његови потомци су од тада узимали име Орман.
Остатак породице су Церовићи позвали да се населе у Тушине, где су постали Барјактари племена наредних 100 година. Два Гиљена, Раде и Миле, погинули су један за другим као Барјактари у Мојковачкој бици (још један млађи брат је погинуо претходне ноћи.
И Јоко Гиљен Кривокапић и Гиљени Ускоћи слављени су у песмама Његошија и Требјанака. Било би добро да се обе породице Гиљен тестирају и коначно утврди да ли су у сродству или не :)
-
То је занимљиво питање. У Црној Гори постоје две групе Гиљена, али нисмо сигурни да ли су у сродству. Један је Кривокапић-Гиљен из Цуца (Заљут и Трешњево), други је из Ускоца преко Марковине, Озринићи. Обе породице су богате историјом и културом, а верујемо да постоји веза јер је презиме тако ретко.
Гиљени из Цуца су први пут забележени 1600-их година (мада документ никада нисам видео). Марка Гиљена као једну од седам Кривокапића дарованих земљишта у Трешњеву помиње Свети Петар Цетињски почетком 1800-их.
Други Гиљен-Кривокапић је Његошев Перјаник Јоко Гиљен Кривокапић који је неком паши одсјекао главу. Познат је и по крађи црквених звона са католичке цркве у Рисну, што је Светом Петру Цетињском изазвало велике невоље са Млечанима (и његово прогонство).
Он је вероватно најславнији 'Цуц' после Милоша Андрова Кривокапића. Ови Гиљени славе св. Јован Криститељ (као и сви Орловићи). Ја сам из његове лозе.
Друга група Гиљена скоро исто тако прослављена. За њих се прича да су из братства Чаушевића у Марковини, али су их почетком 1820-их отерали Чаушевићи.
Већина породица у Озринићима сматра да су староседоаци из Црмнице, што их чини једном од свега неколико породица у Озринићима која није у роду са осталима.
У књизи Јована Ердаљовића о Црној Гори помиње планину у Црмници коју мештани зову „Гиљен“. Ово је једина референца која је икада пронађена за корен презимена. Међутим, нико у последњих 140 година у Црној Гори није познавао нити називао планину тим именом...
По одласку из Марковине неко време су живели у Ораху код Никшића, све док један од чланова њихове породице, Сава Бошков Гиљен, заувек променила будућност породице.
Сава Бошков је имао четрнаест година када је својим коњем кренуо из Никшића у Тушине да упозори Марка Алекшића и Ћеровиће на предстојећи напад Смаил-Ћенге.
Турци су поражени, а Сава је почаствован и сам Његош, који му је дао надимак „Орман“ јер је полетео да спасе своје Црногорце. Сава је добио земљу у селу Озринћи код Никшића и његови потомци су од тада узимали име Орман.
Остатак породице су Церовићи позвали да се населе у Тушине, где су постали Барјактари племена наредних 100 година. Два Гиљена, Раде и Миле, погинули су један за другим као Барјактари у Мојковачкој бици (још један млађи брат је погинуо претходне ноћи.
И Јоко Гиљен Кривокапић и Гиљени Ускоћи слављени су у песмама Његошија и Требјанака. Било би добро да се обе породице Гиљен тестирају и коначно утврди да ли су у сродству или не :)
Pripadate staroj lozi Krivokapića iz Cucea?....Jeste li testirali Y-DNK?
-
Pripadate staroj lozi Krivokapića iz Cucea?....Jeste li testirali Y-DNK?
Не, моја бака са очеве стране је била Гиљен. Ја сам, међутим, у процесу организовања ДНК теста за стрица који је Гиљен по мушкој линији, као и његовог пријатеља који је Гиљен из Ускочи братства у Стругу (обојица живе у Никшићу).
То би била занимљива тема за овај форум. Једва чекам резултате :)
-
Не, моја бака са очеве стране је била Гиљен. Ја сам, међутим, у процесу организовања ДНК теста за стрица који је Гиљен по мушкој линији, као и његовог пријатеља који је Гиљен из Ускочи братства у Стругу (обојица живе у Никшићу).
То би била занимљива тема за овај форум. Једва чекам резултате :)
Oh, pa, veoma lepo! ... I ja se radujem tim rezultatima.
Takođe, ako znate još nekog iz Velje Cuce ili Pješivca ko je zainteresovan za Y-DNK testiranje, molim vas da mi se javi. Uskoro će se moći finansirati nekoliko testova.
-
Не, моја бака са очеве стране је била Гиљен. Ја сам, међутим, у процесу организовања ДНК теста за стрица који је Гиљен по мушкој линији, као и његовог пријатеља који је Гиљен из Ускочи братства у Стругу (обојица живе у Никшићу).
То би била занимљива тема за овај форум. Једва чекам резултате :)
Ima li već rezultata testa tvog ujaka?
-
До сада је била доступна карта Цуца од Ердељановића, али је она непрецизна. Елем, она је без граница села и цјелина.
Због тога се наметнула потреба за прецизним картама, па сам реактивирао рад на картама Цуца, 1:25000 и 1:75000.
Кликни за увећану слику 8)
(https://i.imgur.com/Fm5Ixzt.png)
вјероватно има ситних грешака - биће исправљено
-
Занима ме ко је носилац предања о Чарађу.. мислим да су то Цуце, јер је у њима записано неколико варијанти истог предања, уједно у Цуцама су предања о Чарађама и најопширнија.
Иванишевић крајем 19. и Ердељановић почетком 20. вијека, биљеже идентичне приче о сеоби Вељих Цуца из Чарађа у Цуце. Сва опширна предања помињу да је сеоба ишла из Чарађа ка Велимљу, па Грахво (Иванишевић) и у Цуце. Иванишевић пише да су у Велимљу провели 15. година, а Ердељановић пише: "Исељеници из Чарађа били су се најпре настанили у Велимљу, у Бањанима, где су се намножили, па су после сви прешли у Цуце: једни у Ржани До а други у Доњи Крај, у Липу, у Башино Село, у Беретин До, у Граб и на Градину".
У дефтеру Херцеовине из 1477. године, Велимље се помиње на три мјеста као мјесто у којем зимују катуни. У њему зимује катун/џемат Батрића из нахије Никшић; џемат Радича из нахије Пива; и џемат Илије из нахије Пивa.
У џемату Радича, сина Милорада из нахије Пива, помиње се Иван син Миомана. У Цуцама се помиње Дубравац Миомановић (1490) за вријеме Ђурађа Црнојевића. Насеље Мијоман помиње се 1521, а као дио Аладина 1523, 1529-1536. године. 🧐
Иванишевић пише да су из Велимља прешли у Грахово, гдје су становали једну годину, а из њега у Цуце. Грахово је у попису наведено као мјесто гдје зимује један катун, џемат Шимрака, Дуке и Драгића из Риђана.