Питање етничке припадности влаха у средњевјековној српској држави је ипак много комплексније питање. Ја се искрено надам да ће генетика у неком будућем периоду рећи нешто више о томе. Из података које досад имамо можда и може понешто да се извуче. Евидентно је да Срби у Босни (иако се ради о малом узорку) имају више старосједилачке, несловенске генетике од босанских муслимана и католика. Слично је и за Србе из Србије, док је код Срба у Црној Гори тај постотак још већи. Да ли су средњевјековни власи и њихово учешће у српској етногенези извор овог повећаног присуства несловенске генетике код Срба тешко је сад засигурно тврдити, али би могло да буде једна од вјероватнијих хипотеза.
Наравно да власима не треба у потпуности одрицати романску основу која је свакако постојала, питање је само колико је она била значајна и у којој мјери су касније ти власи србизирани. Подсјетићу на Микићев антрополошки рад , који сам већ спомињао, који је анализирао бројна гробља што Словена што старосједилаца на Косову и Метохији. Закључак анализе је да су Словени живјели потпуно одвојено од старосједилачког становништва све до 12-13. вијека, а да од тог периода креће интензивније мјешање, тј. да се на антрополошком материјалу налазе мелеске форме мјешанаца словенског и старосједилачког антрополошког типа. Тај период одговара периоду развијеног српског средњовјековља и познатих забрана српских владара о забрани мјешања Срба и Влаха. А забрана се доноси за нешто што је иначе општа појава, у циљу спречавања.
УКратко, Срби и Власи у херцеговачком попису 1477. можда и јесу социјалне, а не етничке категорије, али је коријен и једне и друге популације у почетку носио етнички карактер, с тим да је био присутнији прелазак срба у влахе, него обрнут процес.
