Летимичним прегледом по темама Форума помињу се Саси и саско поријекло неких презимена. Најчешће је ријеч о рударству и рудницима. Занимљивости: Саси у старим записима и натписима, топонимија, презимена, ријечи...
Браво Видоје за покретање теме.
Ових дана се иста идеја и мени мотала по глави и ето предухитрио си ме.
А и јуче је на састанку кратко било речи и Сасима.
Да не дужимо даље, ево нам кратког прилога из Народне енциклопедије СХС, Станоја Станојевића из 1929. године.
САСИ. Саски рудари јављају се у Србији за владе краља Уроша 1. Они су у Србију почели долазити из Угарске, делимично можда одмах после татарске најезде (1241), када је настрадао Ердељ, у коме су биле веће саске рударске колоније, а делимично су их доводили дубровачки закупци рудника. Постоји мишљење, да ти саски рудари потичу највероватније из области сепешких С. Из Србије и Угарске прешли су они у Босну, а било их је доста и у Бугарској. Да би их задржали у својим земљама, српски су им владари давали знатне повластице. Они су имали своје посебне судове, своје нотаре и књиговође (урбаре). Штована је и њихова католичка вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударских и дубровачких трговачких колонија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др. За своја насеља С. су имали право горосече и прихватања јавних, а чини се и приватних, земљишта, која су искоришћавати не само за тргове, него и за обрађивање. Злоупотребе у том правцу нагнале су цара Душана, да у чл. 123 свога Законика ограничи та права. У градовима је саско становништво имало немачки назив, пургар; град се звао бург, радници валтурзи, а у рударској терминологији одржао се кроз читав средњи век читав низ њихових речи: хутман, варк, клухта, шлаг, шлакна, шарафи, рошт и. т. д. Сулејман Велики издао је посебну наредбу, да се у мајданима врши и даље саски закон. Тај саски закон, поштован и од Турака, нашло се да одговара немачком рударском праву у Шемници и Кремници. Од 17 века, Турци су напустили систематску експлоатацију рудника, јавна безбедност је попустила, и стога су се С. повукли на друге стране. Али трагова њихових насеља у нашим земљама остало је врло много, на пр. у околини Сребрнице и у вишеградском срезу назив Саса (сад са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин–Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Пека и. т. д. Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.
Литература: К. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien [1879]; Cт. Новаковић. Рударство у Србији (Годишњица, 3); Ф. Спахо, Турски рударски закони (Гласник Земаљског Музеја, 25); Јиречек-Радонић, Историја Срба, 11, 20—22;
B. Ћоровић. В. Јањево. Кратово. Кратовско–Злетовска Рударска област. Ново Брдо. Новобрдско–Копаоничка Ркударска област. Рогозна. Трепча.
Извор: Наведено дело, књига 4, стр. 50