Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 51679 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #40 послато: Септембар 26, 2019, 01:52:46 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.


17. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

Јерковић поседује све одлике мириловићког хаплотипа, тако да је ситуација јасна, а ту је и крсна слава карактеристична за овај род – Јовањдан.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, тако да му честитам што је овом приликом сазнао више о својим коренима.

Занимљиво је да му је по хаплотипу односно неким карактеристичним вредностима (DYS391 = 12, DYS439 = 14) најближи један тестирани из истраживања Херцеговине који припада овом генетичко-генеалошком роду, али не слави Јовањдан – већ Никољдан.

Придружујем се честиткама као представник Мириловића  :D !
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #41 послато: Септембар 26, 2019, 03:01:42 поподне »
Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.


17. Јерковић, Јовањдан, Дивосело, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>PH3414, роду Мириловића.

Јерковић поседује све одлике мириловићког хаплотипа, тако да је ситуација јасна, а ту је и крсна слава карактеристична за овај род – Јовањдан.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, тако да му честитам што је овом приликом сазнао више о својим коренима.

Занимљиво је да му је по хаплотипу односно неким карактеристичним вредностима (DYS391 = 12, DYS439 = 14) најближи један тестирани из истраживања Херцеговине који припада овом генетичко-генеалошком роду, али не слави Јовањдан – већ Никољдан.

Јерковићи су потврђени у Дивоселу још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Радивојем Јерковићем.




Године 1915. у Дивоселу је пописана 21 кућа Јерковића.

« Последња измена: Септембар 26, 2019, 03:08:58 поподне Окир »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #42 послато: Септембар 26, 2019, 03:13:43 поподне »
35. Теодоровић, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427. Најближе поклапање има са Петрином из Кикинде (слава Петковдан), разликују се на 4 од 23 упоредива маркера (385b, 458, 448 и 549) те заједно са њим сачињава род Ж у табели СДП.

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, чак ни крсну славу. С обзиром да му Петрин од свих до сада тестираних I2-A427 на Пројекту делује као најближи, није искључено да и због географске блискости њих двојица имају некакво релативно скорије заједничко порекло. 

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #43 послато: Септембар 26, 2019, 03:18:36 поподне »
Јерковићи су потврђени у Дивоселу још 1712. године, када је пописана велика породична задруга на челу са Радивојем Јерковићем. Године 1915. у Дивоселу је пописана 21 кућа Јерковића.

Вероватно су у питању потомци старих досељеника из Херцеговине, из прве половине 16. века.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #44 послато: Септембар 26, 2019, 03:30:10 поподне »
3. Перлић, Стевањдан, Шишава, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, у табели наведен као род Тарски Никшићи. Има нешто мало неуобичајан хаплотип за овај род. Једини има 390=23, као и ретке вредности маркера за овај род: 439=12, 570=17, 481=30. Тако да нема ближих поклапања. Али нема сумње да припада бројном роду, добро профилисаном, са Влашића, који славе ретку славу Св. Симеон Богопримац. Најближи географски му је Марић из Витовља, па и поред 5 разлике на упоредива 23 маркера, могуће да ту нека веза постоји.

О пореклу ове породице писао је раније и сам тестирани.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3830.0

Овим резултатом смо, могли бисмо рићи, са великом вероватноћом, сазнали стару славу и могуће рођаке и одакле је предак дошао. Предлажем Перлићу, као и осталима који припадају овом роду са матицом на Влашићу и славом Св. Симеон Богопримац, неке додатне тестове, уколико финансије то дозвољавају. Рад сам да делимично помогнем, као даљи рођак. :)
« Последња измена: Септембар 26, 2019, 03:34:53 поподне Милош »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #45 послато: Септембар 26, 2019, 03:40:47 поподне »
20. Ђурђевић, Трифуњдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурђевић има прилично модалан хаплотип, једине две вредности које су мање уобичајене су DYS390 = 25 и DYS481 = 31. Нема предање о даљем пореклу.
Премда породица тестираног слави Трифуњдан, хаплотип указује само на једно – на припадност роду „крајишких Родића“.

Са Милановићем из Босанског Петровца има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера. Са Будимиром из Лике поклапа се на 22 од 23 маркера. Сви остали из рода Родића такође су му јако блиски.

На овом месту морам да подсетим на још нешто. У истраживању Херцеговаца постоји један резултат са простора данашње општине Равно – у питању је појединац који слави Аранђеловдан, а поседује хаплотип веома близак Родићима, чија је такође ово најчешћа слава. Овај крај би могао би бити старија матица Родића, или нека успутна станица у њиховој предањској сеоби са Косова/Македоније.

Дакле, тестирани Ђурђевић по свему судећи припада дубљој подграни I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328.

Ван мреже Окир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 19
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #46 послато: Септембар 26, 2019, 04:08:43 поподне »
Вероватно су у питању потомци старих досељеника из Херцеговине, из прве половине 16. века.

Ево шта Павичић каже о становништву Дивосела:



Е сад, Павичић овдје не наводи Јерковиће међу родовима који су дошли у Дивосело са крајишког подручја, али их на другом мјесту наводи као дио Усораца. Генетика је показала да нису сви родови са Павичићевог списка Усораца крвно повезани, иако главнина, нарочито оних родова који славе Јовањдан, очито јесте. У сваком случају, Јерковићи су били присутни и на подручју које су населили Усорци.

Иако знамо да дио Мамула из Горског котара припада Мириловићима, мислим да су далеко веће шансе да су Јерковићи у Дивосело дошли са подручја сјеверне Далмације, гдје су Мириловићи врло рано потврђени. Имамо и необјављен резултат једног рода из Дивосела и он такође упућује на подручје сјеверне Далмације, иако је ријеч о другој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Нисам сигуран коју крсну славу славе Јерковићи из Граба код Грачаца, али уколико је ријеч о Јовањдану, то такође може бити потврда доласка Јерковића са подручја сјеверне Далмације, пошто је подручје Грачаца насељено махом из сјеверне Далмације.

У сваком случају, када говоримо о крајишким родовима, врло је тешко правити директну везу са подручјем Херцеговине.
« Последња измена: Септембар 26, 2019, 04:15:11 поподне Окир »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #47 послато: Септембар 26, 2019, 04:11:38 поподне »
25. Павловић, Никољдан, Горњи Мушић, Мионица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Павловићев хаплотип је готово модалан, једини изузетак су вредности 16 на DYS458 и 11 на DYS533. Породица има предање о пореклу „из Рашке“. Код Љ. Павловића у „Колубари и Подгорини“ не налазимо Павловиће, премда је најстарија и најбројнија породица (и изгледа једина велика породица у селу која слави Никољдан) – породица Живковића. Како у овом крају често бива, да су у литератури наведена стара, „збирна“ презимена, тако постоји могућности да је и тестирани од ових Живковића. Наравно, то треба засебно проверити.

Модалан хаплотип налаже да су многи из наше базе блиски Павловићу, међутим рекао бих да стварна веза највероватније постоји са једним тестираним из села Кулиновци код Чачка. Резултат још није јаван, јер је део необјављеног истраживања, али тај тестирани такође слави Никољдан, има предање о пореклу из околине Бијелог Поља и поседује хаплотип истоветан Павловићевом на 18 упоредивих маркера.

Ипак, свака веза би морала да буде потврђена СНП тестирањем или другим обухватнијим тестовима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #48 послато: Септембар 26, 2019, 04:59:51 поподне »
27. Ковачевић, Јовањдан, Туље, Требиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ковачевић поседује релативно ретку (има је око 7 % Динарик Севера) вредност 23 на споромутирајућем маркеру DYS390. Узевши у обзир ово, а наравно и остатак хаплотипа, са сигурношћу можемо да кажемо да је Ковачевић блиско повезан са још шест до сада тестираних појединаца са простора Херцеговине. Нажалост, њихови резултати нису јавни, јер су део истраживања Херцеговаца, али рећи ћу да већина такође слави Јовањдан, као и да већина потиче из села на ободу Попова Поља, и сви чине један "род". 

Реч је о старом и разгранатом роду на овом простору. Нажалост, још увек не знамо њихову дубљу подграну у оквиру Динарика. Сам тестирани навео је предање о пореклу од Ковача са Бобана (село Лопоч). Раније презиме можда им је било Рогуљ, и можда су им род породице Оборина и Кипераш.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #49 послато: Септембар 26, 2019, 05:29:08 поподне »
51. Крсмановић, Никољдан, Барзиловица, Лазаревац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Крсмановић, као и малочас објављени Ковачевић, поседује релативно ретку (има је око 7 % Динарик Севера) вредност 23 на споромутирајућем маркеру DYS390, као и вредности 11 на DYS439 и 18 на DYS458. Тестирани има предање о пореклу „из Херцеговине“, док Петар Ж. Петровић ову породицу сврстава у ред старијих досељеника у Барзиловицу, наводећи да су „од воде Таре“.

На Светском ДНК дану прошле године тестиран је Живановић из Купинова у Срему. Он такође слави Никољдан, а са Крсмановићем се подудара на 19 од 23 упоредива маркера, при чему деле специфичне вредности DYS458 = 18 и DYS390 = 23. Колико је ова веза реална може се проверити само тестирањем на већем броју маркера, или дубљим СНП тестирањем.

Да ли Крсмановић заиста има везе са „водом Таром“ односно Херцеговином – не може се за сада утврдити. Међутим, малочас поменути родови из Попова Поља, као и неки други у Херцеговини који поседују неке од ових карактеристичних вредности, могли би му бити неки давни рођаци.

Ван мреже bole

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #50 послато: Септембар 26, 2019, 05:31:20 поподне »
20. Ђурђевић, Трифуњдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђурђевић има прилично модалан хаплотип, једине две вредности које су мање уобичајене су DYS390 = 25 и DYS481 = 31. Нема предање о даљем пореклу.
Премда породица тестираног слави Трифуњдан, хаплотип указује само на једно – на припадност роду „крајишких Родића“.

Са Милановићем из Босанског Петровца има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера. Са Будимиром из Лике поклапа се на 22 од 23 маркера. Сви остали из рода Родића такође су му јако блиски.

На овом месту морам да подсетим на још нешто. У истраживању Херцеговаца постоји један резултат са простора данашње општине Равно – у питању је појединац који слави Аранђеловдан, а поседује хаплотип веома близак Родићима, чија је такође ово најчешћа слава. Овај крај би могао би бити старија матица Родића, или нека успутна станица у њиховој предањској сеоби са Косова/Македоније.

Дакле, тестирани Ђурђевић по свему судећи припада дубљој подграни I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328.

POzdrav
elem predanje  o daljem poreklu je maglovito , rekla kazala , kolko su crkvene knjige dostupne ne znam ,s obzirom da na 100 metara od kuce ima jos 2 kuce Djurdjevica sa kojima nismo rod sve dodje nejasno .
Takodje sire podrucje Prnjavora dervente je naseljeno sa Italijanima ,ukrajincima ,Slovacima ....tako da i to unosi zabunu . Takodje u govoru stari su govorili  "Jeri" umesto "Zasto" , "Kier" umesto "Magaza ".
Pitanje sta znaci ovo "dublja podgrana"  ako moze dgovor za laika

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #51 послато: Септембар 26, 2019, 05:40:48 поподне »
66. Марић, Петковдан, Прогорелица, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 458=16. Најближе поклапање има са Раковићем из Лешка, даљим пореклом из Требића на Рогозни (22/23). Такође су му блиски и Пејић из околине Црне Траве (21/23) и један Херцеговац из околине Љубиња (20/23). Интересантно да сви они славе Аранђеловдан. Упитно је  и поред овог поклапања, колико су и да ли су уопште блиски сви они.

Марићи из Прогорелице су непознатог порекла. 1990-их била их је једна кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-progorelica-kraljevo/

Предложио бих Марићу даља тестирања, пре свега маркер 561.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #52 послато: Септембар 26, 2019, 06:24:50 поподне »
60. Ђорђевић, Никољдан, Банковац, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу се издвојити 19=17 и 576=17. Најближи на пројекту му је Весић из Жабара код Тополе. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Деле исте славе, али су им предања дијаметрално другачија.

Весић, Никољдан, Жабаре, Топола

Ђорђевићи имају предање да су дошли из околине Гњилана током 19. века.

Такође и Ђорђевићу предлажем даља тестирања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #53 послато: Септембар 26, 2019, 06:59:54 поподне »
...
Иако знамо да дио Мамула из Горског котара припада Мириловићима, мислим да су далеко веће шансе да су Јерковићи у Дивосело дошли са подручја сјеверне Далмације, гдје су Мириловићи врло рано потврђени. Имамо и необјављен резултат једног рода из Дивосела и он такође упућује на подручје сјеверне Далмације, иако је ријеч о другој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Нисам сигуран коју крсну славу славе Јерковићи из Граба код Грачаца, али уколико је ријеч о Јовањдану, то такође може бити потврда доласка Јерковића са подручја сјеверне Далмације, пошто је подручје Грачаца насељено махом из сјеверне Далмације.

У сваком случају, када говоримо о крајишким родовима, врло је тешко правити директну везу са подручјем Херцеговине.

Нисам мислио да се ради о директној сеоби из Херцеговине већ пре да би се могло радити о потомцима Мириловића насељених у трогирско и шибенско залеђе у 16. веку, који су касније мигрирали даље на северозапад. У такву претпоставку би се добро уклопили и Јерковићи из Граба, с обзиром да имамо већ потврђене Мириловиће у оближњем Жегару. Наравно, само нагађам.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #54 послато: Септембар 26, 2019, 08:20:30 поподне »
4. Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац, Лика, J2b-M205>Y22059

Кангрге су део сеобе Усораца (Вилићана), тако да је овакав резултат донекле очекиван. Ево шта о тој сеоби каже С. Павичић:

Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom.672 Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.673 Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići, Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Pređovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Генетски, Кангрге имају потпуно поклапање са Наранчићима (Усорци), Јањатовићима из околине Оточца и Трикићима (Кецмани) из околине Дрвара. Веома су им блиске и остале крајишке породице које се могу повезати са Усорцима (углавном Лика), као и оне породице које славе Јовањдан, а немају директну везу са овом сеобом.

Од крајишких Кангрга води порекло и познати филозоф, Милан Кангрга (1923-2008)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #55 послато: Септембар 26, 2019, 08:41:39 поподне »
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #56 послато: Септембар 26, 2019, 08:49:15 поподне »
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика. Медину из Чамог Дола је најближи по хаплотипу Икач из околине Бенковца и један Херцеговац из околне Невисиња. Са обојицом има две разлике на упоредива 23 маркера, деле карактеристичне вредности, али сви славе различите славе.

По речима тестираног Медини су у Чами До дошли из Брестовика изнад Петровца, где су дошли пре много векова.

Свакако би предложио обојици Медина даља тестирања, како би потврдили или оповргли своју везу, тим пре што имају велики број разлика и не може се рећи да су род.

У Паштровићима је било Медина који су некада били католици. За њих се поуздано зна да нису део ниједног паштровићког братства, а наводно су шпанског порекла. Касније су неки прешли на православље. Католици славе Св. Луку, а православни Медини Томиндан.

Небов текст о Паштровићима:
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #57 послато: Септембар 26, 2019, 08:53:51 поподне »
23. Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128

Према једној подели, основно гранање Радмужевића је на: Масларе, чији су огранци Милетићи, Бошковићи, Кењићи и Томовићи; други огранак су Лекићи и Спалевићи, који су међусобно ближи (потичу од два рођена брата – Леке и Спасоја – Спала); и трећи огранак су Кукаљи. Једна друга верзија иде корак даље, па каже да су се Радмужевићи разродили од тројице Радмужевих синова.
https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

Лекићу генетски и јесу најближи Кукаљи и Кењићи (22/23). Чуди само мутација на маркеру 458. Код осталих из рода Радмужевића износи 20, док је код Лекића 22.

Yfull стабло J-ZS3128:
https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #58 послато: Септембар 26, 2019, 08:59:39 поподне »
59. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Од карактеристичних вредности једино се издвајају благо повишена 19 на DYS458 и благо снижена 17 на DYS570, које поседује већи број припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Илићи припадају роду Чарапића из Горње Добриње, који су по предању пореклом Дробњаци из села Петњице код Шавника. За њих Љуба Павловић у свом делу "Ужичка Црна Гора" наводи следеће:

"Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан."

Занимљива подударност и повезаност племена Дробњака и племена Бањана је јасно исказана и у овом случају.
« Последња измена: Фебруар 04, 2022, 06:41:35 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #59 послато: Септембар 26, 2019, 09:00:27 поподне »
44. Медин, Томиндан, Чами До, Будва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристика се могу издвојити: 458=18, 570=19, 549=12. Занимљиво да не дели карактеристике које има раније тестирани Медин из Петровца на мору, са којим има чак 8 разлика на упоредива 23 маркера. Једину карактеристику коју деле је 570=19, што није довољно. Тако да је тешко рећи ни да нису род, због исте хаплогрупе, али ни да јесу због великог броја разлика.

Можда грешим, али разлике би могле потицати због старости овог рода. Како год, то су једини Медини у том крају (а и шире), тако да мислим да нема сумње да је у питању исти род.
"Наша мука ваља за причешћа"