Небоjша, имали смо једну мисаону нит за коју ти очигледно хајеш као за лањски снег. Било би добро да почнеш хајат', а зашто, објаснити ћу ниже.
Рећи свећа и свештеник нису баш за поређење.
Свећа је именица изведена од глагола светлети (светлити) у којој је дошло до јотовања, док је именица свештеник изведена од глагола (о)свештати, а даље од придева свештен или освештан, и нема везе са светлошћу и светљењем, већ са светошћу.
Ја ћу уљудно обазрети се на тобом представљен проблем.
Ево га опет. Зар ти није јасно да нико такође неће трпети да његов српски језик (какав је такав је) зовеш бугарским?
Често бива, да људи хврку (проблем)
виде где је нема. Ако мирно прочиташ оно што сам написао и постараш се разумети, уверавам те да ћеш увидети, да ниједном речју не назвах језик којим се служе срби бугарским. Ако тврдиш да назвах, наведи ми те речи!
Након што упоредном анализом показах :
а) зашто се речи обћи, обћина, свећенник по начелу закономерности не треба сматрати или како ви волите рећи "етикетирати"
несрбскима (како се подругљиво чињаше у теми митоманија, када ове речи употребљаваше Зукорлић),
те
б) зашто се речи свештен, свештенник, штит, штипати идр. треба сматрати
речима бугарскима које се користе у србском језику ( како што можемо и рећи да су компјутер, ајфон, смартфон, менаджер итд. речи енглезске које се користе у србском језику ).
У овом ходу мисли (контексту) рекох, да
Ја никому не забрањам волети бугарско
.
Рекавши
волети хтех изразити мисао коју би неки изразили речју
преферирати. Ја, ето, иако савршенно владам немачким не волим уплитати немачке речи у србски језик, као ни обратно, те зато употребих реч "волети", која исконно значи баш - преферирати, а како се она и данас користи у пољском.
Wolisz brunetki czy blondynki? Do you
prefer brunettes or blondes? Извор:
https://en.wiktionary.org/wiki/wole%C4%87Рекавши
бугарско, не каних тврдити да срби говоре бугарским језиком, но се обазирах на
предходни ход мисли и речи позајмице из бугарскога језика које се користе у србском језику, те речју "бугарско" мислих "бугаризме".
Моја намера беше исказати, да нека је свима на вољу ( < волети ) користити се словенскима речима бугарскога узора (стила), али да начелно (принципиално) треба бити свестан тога, да су висше поменуте речи усвојене из бугарскога (тачније црквенословенскога језика бугарскога царства) и да је тим људима који се свестно одлуче за такав стил неправично и лицемерно качити за врат разне погрде ( за савременнике - прозивати и етикетирати) оним људима који ради својих начела (принципа) висше воле (преферирају) употребити реч из србскога првоисточника, неголи ону из иностраннога.
Језик је нешто што не бираш, нешто што добијеш по рођењу, као и породицу, па га стога тако и браниш. Као што рече Небо, можемо да скидамо капу онима који се служе тим старим изговором, све док не етикетирају, "прозивају" и омаловажавају језик којим се служе остали (могу слободно рећи 99% Срба). А ти управо то радиш.
Надам се да је овим подробним разложењем мојих мисли, моје предходно писање постало разумљивије теби и онима којима се причини оно чега нигда није било и који ми приписаше оно што нигда не тврдих.
Стара прича, вазда осећате угорженим, а уствари ви нападате. Ово није лични блог и не треба се срдити толико уколико неко реагује негодовањем на отворене прозивке које су упућене практично највећем делу српске популације.
Ја не знам кога имаш увиду када кажеш "ви". Предпостављам, да си имао несугласица с одређеним људима, но убеђавам те мој прошли прилог не представља
напад ни на једну једину особу а камо-ли на веће делове србскога живља. Покушај боље разумети моје намере и ослободити се склоности ассоциирати мене с било којим сабрањима (групама) људи.
Ја не знам никога ко се стара следити мојима истоветна начела и ово творим зато јер по природи волим доследност, правилност и уређеност. Зато не волим мешати језике. Определио сам се за то да је извор из којега црпим речи словенско врело и мио ми је сваки словенски корен, а узор (стил, шаблон) по којему обликујем те речи је србски и не видим потребу да посежем за нечим ван ових оквира, ако имам способност и домисливост изразити мисли тварју из споменутога врела ( но не смогнем ли, онда сам принуђен посегнути за другим врелом). Језик је за ткаљу плетиво или ткиво, а за сликара боја којима један плете, а други слика своје мисли и своје доживљење света. Ја мним да је једина разлика међу мном и том великом већином других људи који користе исто врело, исте плетиво и ткиво, да ја умем плодородније (ефицијентније) искористити то што ми врело нуди. И нема ту бољега и горега, достојнијега србина и мање достојна србина, јере није ово натицање, а једини циљ је
користити способност говора, који је предиван дар природе и човечијега развића,
у сврху размењења мисли, да би нам мисле не морале чамити у глави.
То је моје разумење језика и оно што тврдим и нека је на знање онима којима се у глави узроде клице и сумње о мојим намерама.