Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Nebo Април 29, 2018, 10:07:27 поподне
-
Мало сам истраживао базе података тестираних, па сам повадио резултате из Црногорског Приморја – од Превлаке до Улциња. Урачунати су сви тестирани, без обзира на народност и вероисповест.
Не могу наводити презимена, јер један део резултата спада у још увек нејавну категорију (Херцеговачки подухват, САНУ истраживање из 2015) или из база других ДНК пројеката. Па ћу, с тога, навести само бројке.
Хаплогрупа I2a: 21
I2a PH 908: 18
(већином су у северозападном делу Боке – херцегновски крај, ту досељени од краја 17. века из Херцеговине, али има их и на Луштици и другде, појединачно, - то је стариначко становништво Приморја или досељеници из Старе Црне Горе)
I2a СТЅ 10228: 2
I2a M 223: 1
Осталих нема много:
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 1
R1b U 152: 1
G2a: 2
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 5 (Радулови Орловићи)
J2b M 241: 1
-
Придодајем овде и презиме Шкобаљ из околине Херцег Новог, такође I2a. Нашао сам их у аутосомалним поклапањима, па нек остану за сада у рубрици "без маркера" (надам се да ће их послати).
Према Накићеновићу, Шкобаљи из Боке су староседеоци. Славе Ђурђевдан.
-
из околине Херцег Новог
Да додам да се највероватније ради о Шкобаљима из села Поди изнад Херцег-Новог.
-
Да додам да се највероватније ради о Шкобаљима из села Поди изнад Херцег-Новог.
Кажу да су из Пријевора (Херцег Нови). Можда је нека скорија сеоба.
Што се тиче резултата без маркера, а из ЦГ Приморја, можда треба поменути и Медовића I2-M223. То је доста специфично презиме, а јавља се у Паштровићима. И по хаплогрупи би се ту могао уклопити.
-
Кажу да су из Пријевора (Херцег Нови). Можда је нека скорија сеоба.
Што се тиче резултата без маркера, а из ЦГ Приморја, можда треба поменути и Медовића I2-M223. То је доста специфично презиме, а јавља се у Паштровићима. И по хаплогрупи би се ту могао уклопити.
Пардон, Медиговића. :)
-
Да, вероватније је да су из Пријевора, а да се неко од њих населио у Поди.
Код Накићеновића Пријевор није ни обрађен, а видим у другим радовима о овом делу Боке, да су Шкобаљи из Пријевора. Накићеновић помиње само Шкобаље у Подима.
Оно што ме буни је што за подске Шкобаље Накићеновић наводи да славе Ђурђевдан, а видим у једном од извора (монографија "Пријевор код Херцег Новог", Јова Влаховића) где пише да пријеворски славе Зачеће Светог Јована ???
Друго, Накићеновић пише да су Шкобаљи староседеоци, док се у раду "Зупци под Орјеном у Херцеговини" наводи да су из Зубаца (мада, с обзиром на близину Пријевора и Зубаца, можда ова два податка и нису контрадикторна), а у раду о Пријевору - да су дошли из Херцеговине у 17. веку....
-
Резултати Медиговића и Греговића потврђују да су ова два рода паштровског племена Давидовића истог порекла.
А с обзиром на присуство хаплогрупе I2 M223 међу старим родовима на КиМ, можда на значају добија предање племена Давидовића по којем они потичу из Старе Србије.
У 13. веку досељавају се у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. века, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. века готово сви иселили из Црмнице (од преосталих Миковића потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор).
Братство се звало Миковићи до средине 18. века, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
Родови племена Давидовића су: Миковићи, Давидовићи, Греговићи, Андровићи и Медиговићи.
-
Да, близина Зубаца и чињеница да су многе породице из тог краја пореклом управо из Херцеговине, иде у прилог тој верзији. Накићеновић пак на свим местима каже да су староседеоци.
Што се Паштровића и I2-M223 тиче, то није изгледа она подграна која се среће код нас на југу, али и без обзира на то, ова хаплогрупа јесте нешто јаче заступљена у јужним и централним крајевима Балкана. У динарском појасу је има врло мало.
Ако се не варам, Греговић на ово мало маркера има поклапања на северозападу Европе.
-
Надам се да ће у оквиру Светског ДНК дана бити и по неки приморски резултат.
До тада, да укључим и ове Небојшине резултате:
I2a PH 908: 19
I2a СТЅ 10228: 2
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 1
R1b U 152: 1
G2a: 2
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 5
J2b M 241: 1
-
Графички ;)
(https://i.imgur.com/wXaS2nJ.png)
-
Свака част, Радуле ;)
-
koja je struktura plemena Paštrovića i da li je ova I2 koju pominjete Slovenskog porijekla? rasprava je velika i osporavnje njihovog srpstva kod nas u CG pa bi valjalo za njih, Grbalj i HN i Kotor dati ili uraditi detaljniju analizu
-
Ако мислиш на структуру по генетском пореклу, за сада имамо 4 резултата из Паштровића:
Двојицу Давидовића (Греговић, Медиговић) I2 M223, Суђића G2a и Медина РН908.
За Медина сам очекивао све друго само не РН908, због оних предања о шпанском витезу, мењања вере и др. Али, ето..
I2 M223 није учествовала у етногенези Словена, пре се може везати за германске народе.
-
Што се тиче анализе Паштровића и Грбљана, ја већ дуже време апелујем да се они што више тестирају. Да имам новца, платио бих бар из сваког племена по једног.
Но, могли би Приморци мало и сами да се отворе. Сад ће туристичка сезона, па кад се 1. октобра разиђу гости, мислим да нема човека доле који не би могао без проблема да издвоји 50 еура за ту сврху...
Котор је исувише хетероген по саставу, и многи родови не знају за неко даље порекло (нарочито они покатоличени) да би се могао извући неки закључак. Можда неки конкретан крај, типа - Шкаљари, може бити узорак где се може пратити веза са ранијим завичајем и другим генетски блиским родовима.
ХН је доста добро обрађен кроз херцеговачко тестирање и појединачна тестирања. Јасна је веза велике већине родова са херцеговачким залеђем, што је и историјска чињеница. Велика већина становништва у ХН потиче од херцеговачких досељеника од краја 17. века на даље. И убедљива већина РН908 то потврђује.
Немамо ни резултата из Маина, Браића, Побора...
-
koja je struktura plemena Paštrovića i da li je ova I2 koju pominjete Slovenskog porijekla? rasprava je velika i osporavnje njihovog srpstva kod nas u CG pa bi valjalo za njih, Grbalj i HN i Kotor dati ili uraditi detaljniju analizu
Ta grana I2 najverovatnije nije izvorno slovenskog porekla, mada opet, ne može se isključiti da je na Balkan došla sa Slovenima, jer nije poznato tačno odakle je došla, osim ako nema jako bliska poklapanja negde van Balkana za šta nisam siguran.Srpstvo (ili nepripadanje istom) Paštrovića ili bilo kog drugog plemena ili dela naroda je besmisleno vezivati uz haplogrupe i njihovu zastupljenost.
-
Srpstvo (ili nepripadanje istom) Paštrovića ili bilo kog drugog plemena ili dela naroda je besmisleno vezivati uz haplogrupe i njihovu zastupljenost.
То је апсолутно тачно.
Но, генетска тестирања и не служе у ту сврху, већ ради утврђивања далеког порекла и блискости са другим родовима.
Сто пута смо овде писали - нико није већи Србин зато што је носилац РН908, нити је мањи Србин носилац било које друге ХГ. И, са друге стране, никог ко се не осећа Србином данас чињеница да носи ХГ РН908 неће убедити да је Србин, итд, итсл...
-
Котор је исувише хетероген по саставу, и многи родови не знају за неко даље порекло (нарочито они покатоличени) да би се могао извући неки закључак. Можда неки конкретан крај, типа - Шкаљари, може бити узорак где се може пратити веза са ранијим завичајем и другим генетски блиским родовима.
Становништво те стране Бококоторског залива, значи од Котора, преко Врмаца, Тивта и Кртола, па до Луштице, углавном би требало да буде сродно становништву Катунске нахије. Вероватно има и стариначких родова али и доста оних који су од 17. века на овамо силазили из залеђа и насељавали се у Боку, временом примали католичанство и губили везе са матицом. Верујем да када би се добро обрадила територија општине Тиват и приморски део општине Котор, многи тестирани би нашли рођаке међу Његушима, Озринићима, Бјелицама и оним родовима који се сматрају стариначким на простору Катунске нахије. Ту би били занимљиви за тестирање потомци старих, чувених которских и пераштанских породица, ако их и има данас.
-
Неопходан предуслов за ово је да имамо добро генетски обрађену Катунску нахију. Имамо јасно одређене родове Озринића, Цуца и Пјешиваца, Бјелица. Али, бокешки родови који потичу из Старе ЦГ углавном су од оног старијег слоја становништва. Е, ту смо доста танки, - тек неколико резултата.
Мени су далеко занимљивији за тестирање Грбљани и Паштровићи.
-
Мени су далеко занимљивији за тестирање Грбљани и Паштровићи.
У праву си. Грбаљ је јако занимљив. У порекло Паштровића нисам толико упућен, па не могу да тврдим.
Што се Грбља тиче, предпостављам да су нам најзанимљивији староседоци Грбља, који по предању потичу из разореног града Грипулија. Чини ми се да си ти писао текст о Грбљу.
-
У праву си. Грбаљ је јако занимљив. У порекло Паштровића нисам толико упућен, па не могу да тврдим.
Што се Грбља тиче, предпостављам да су нам најзанимљивији староседоци Грбља, који по предању потичу из разореног града Грипулија. Чини ми се да си ти писао текст о Грбљу.
Да. Има много старих родова у Грбљу.
А Паштровићи су тек занимљиви. Ако ти је преопширно да читаш Вукмановићеву књигу, имаш скраћену верзију на нашем порталу ;)
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/
-
koja je struktura plemena Paštrovića i da li je ova I2 koju pominjete Slovenskog porijekla? rasprava je velika i osporavnje njihovog srpstva kod nas u CG pa bi valjalo za njih, Grbalj i HN i Kotor dati ili uraditi detaljniju analizu
У скорије време ће бити написан текст о I2a YP196 (Y3210, Dinaric) хаплогрупи који би требао да развеје све митове и злоупотребе који се у вези са њом јављају у медијима, и са србофобне (нпр. монтенегринске) и са лажно-патриотске стране.
-
Након неколико нових резултата:
I2a PH 908: 19
I2a СТЅ 10228: 2
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 3
R1a M 458: 1
R1b U 152: 1
R1b L 23: 1
G2a: 4
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 5
J2a L 70: 1
J2b M 241: 1
-
Након неколико нових резултата:
I2a PH 908: 19
I2a СТЅ 10228: 2
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 3
R1a M 458: 1
R1b U 152: 1
R1b L 23: 1
G2a: 4
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 5
J2a L 70: 1
J2b M 241: 1
Упада у очи одсуство E-V13. Ако се гледа читаво приморје, овде би могао ући и Катић E-V13 са 23andMe. Они су из Бијеле (Мојдеж), славе Стевањдан. Пореклом су мислим из Херцеговине, према Накићеновићу.
-
Нисам запазио овај резултат. Биће убачен и Катић у списак.
-
Након неколико нових резултата:
I2a PH 908: 19
I2a СТЅ 10228: 2
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 3
R1a M 458: 1
R1b U 152: 1
R1b L 23: 1
G2a: 4
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 5
J2a L 70: 1
J2b M 241: 1
Reklo bi se da dominira "srpska" genetika :)
-
Има ли резултата за породицу Баловић и Боке Которске?
-
Reklo bi se da dominira "srpska" genetika :)
Велики број РН908 је из северозападне Боке од досељеника из Херцеговине од краја 17. и током 18. века, па овај приказ можда не представља реалну слику, с обзиром на старије родове у Боки другачије генетике. Но, и они су данас Бокељи. А РН908 је заступљен и међу старим родовима, свакако не у оволиком броју.
-
Има ли резултата за породицу Баловић и Боке Которске?
Не да ја знам.
Можеш ли нешто прецизније на који род мислиш?
-
Када сам истраживао своје порекло наишао сам на извесне Баловиће (https://hr.wikipedia.org/wiki/Balovi%C4%87) у Боки Которској, где се моја породица везивала за њих, неко моје истраживање, које није проверено и потврђено. (Чак је вероватно да и није истинито, али рекох да прочитам мало о томе) Они су негде око 1444 године пребегли из северне Албаније у Боку. Виђенија породица било је и католика, Хртвата.
Траг - http://prntscr.com/l07icb
Са сајта - https://www.poreklo.rs/2012/03/05/balovi%C4%87/
-
Не знам за друге Баловиће у Боки осим оне перашке, који су се одавно покатоличили.
Доста података о њима има у књизи
"Boka Kotorska, Bar i Ulcinj od kraja XV do kraja XVIII vijeka", Miloš Milošević
Ту се наводи и податак о пореклу ових Баловића из Албаније:
"Andrija Balović /1721–1784/ tvrdi za Perast u svojim Analima da su se iz Albanije doselili: Bronze, Vitnić, Balović, Lalović, Silopi, Zubaci, Smiljević i Sakolević".
То, наравно, не значи да су они аутоматски и етнички Албанци. Северна Албанија је до пред крај 14. века била под влашћу србских средњевековних држава, а затим Млетачке републике.
-
Sami korijen prezimena Balović, odnosno Balo (ili Baljo?), može biti izvedeno od staro-albanskog imena Balj. Ovo ime jeste prisutno u starije doba u sjevernoj Albaniji među katolicima, tako da postoji vjerovatnost da su Balovići baš došli u Boku iz sjeverne Albanije. Mada ovakvo prezime je dostupan isto među Bratonožićima (Balović/Balević?).
-
Велики број РН908 је из северозападне Боке од досељеника из Херцеговине од краја 17. и током 18. века, па овај приказ можда не представља реалну слику, с обзиром на старије родове у Боки другачије генетике. Но, и они су данас Бокељи. А РН908 је заступљен и међу старим родовима, свакако не у оволиком броју.
Naravno...Ali, ako malo dublje posmatramo stvari cela Crna Gora je praktično sastavljena od raznih migracija. Mislim da to ne menja ništa suštinski.
-
Naravno...Ali, ako malo dublje posmatramo stvari cela Crna Gora je praktično sastavljena od raznih migracija. Mislim da to ne menja ništa suštinski.
Ако идемо у прошлост, онда је цео свет састављен од разних миграција.
Овде сам напоменуо за родове из СЗ Боке, јер је њихово досељење из релативно блиске прошлости и представља једну масовну и организовану сеобу становништва из Херцеговине у Боку.
Поређења ради, Дабчићи у Кртолима су потомци сеобе која није толико историјски давнија (почетак 16. века), али се ту ради о досељењу једног човека и његове породице. Током векова од њега се развило разгранато братство.
Са друге стране, у Боку су крајем 17. и у 18. веку у неколико таласа из Херцеговине организовано досељене стотине и стотине породица, понегде и читава братства, и насељене на запустело подручје након одласка Турака из ХН. То су те масовне сеобе које драстично мењају етничку и генетску структуру за кратко време.
-
Sami korijen prezimena Balović, odnosno Balo (ili Baljo?), može biti izvedeno od staro-albanskog imena Balj. Ovo ime jeste prisutno u starije doba u sjevernoj Albaniji među katolicima, tako da postoji vjerovatnost da su Balovići baš došli u Boku iz sjeverne Albanije. Mada ovakvo prezime je dostupan isto među Bratonožićima (Balović/Balević?).
Презиме Баловић може бити изведено и од имена Бале, по моделу Раде - Радовић, Бале - Баловић.
Име Бале звучи значајно словенскије.
-
od staro-albanskog imena Balj
Не знам шта значи име Баљ на албанском, али међу Србима постоји презиме Баљ, а и истоветни топоними на више места, у смислу истуреног узвишења. Ја знам за два такав брда, једно је између Андријевице и Шекулара, и једно код Босанске Костајнице.
-
Не знам шта значи име Баљ на албанском, али међу Србима постоји презиме Баљ, а и истоветни топоними на више места, у смислу истуреног узвишења. Ја знам за два такав брда, једно је између Андријевице и Шекулара, и једно код Босанске Костајнице.
Лингвиста Вања Станишић у својој књизи "Српско-албански језички односи" наводи реч "баља" као позајмљеницу из албанског, са значењем "животиња другачије боје по глави". У албанском постоје речи balo (во с белом пегом на челу), baloshe (име таквој крави) и придев balosh,-e (баљаста животиња). Иако су неки лингвисти (Скок и Чабеј) то доводили у везу са трачким balios - "шарен", извесније је да потиче од старословенског бѣлъ (бео), уз источнојужнословенски рефлекс ѣ>ä. Дакле прво су рани Албанци ову реч позајмили из неког источнојужнословенског дијалекта, да би затим у том измењеном облику она била позајмљена из албанског у српски.
-
Лингвиста Вања Станишић у својој књизи "Српско-албански језички односи" наводи реч "баља" као позајмљеницу из албанског, са значењем "животиња другачије боје по глави". У албанском постоје речи balo (во с белом пегом на челу), baloshe (име таквој крави) и придев balosh,-e (баљаста животиња). Иако су неки лингвисти (Скок и Чабеј) то доводили у везу са трачким balios - "шарен", извесније је да потиче од старословенског бѣлъ (бео), уз источнојужнословенски рефлекс ѣ>ä. Дакле прво су рани Албанци ову реч позајмили из неког источнојужнословенског дијалекта, да би затим у том измењеном облику она била позајмљена из албанског у српски.
Ово тумачење ме још више учвршћује да бокешки Баловићи нису добили презиме од овакве речи.
Мислим, ко би још носио презиме по речи која означава "животињу другачије боје по глави", "вола са белом пегом на челу" или сл. :D
-
Лингвиста Вања Станишић у својој књизи "Српско-албански језички односи" наводи реч "баља" као позајмљеницу из албанског, са значењем "животиња другачије боје по глави". У албанском постоје речи balo (во с белом пегом на челу), baloshe (име таквој крави) и придев balosh,-e (баљаста животиња). Иако су неки лингвисти (Скок и Чабеј) то доводили у везу са трачким balios - "шарен", извесније је да потиче од старословенског бѣлъ (бео), уз источнојужнословенски рефлекс ѣ>ä. Дакле прво су рани Албанци ову реч позајмили из неког источнојужнословенског дијалекта, да би затим у том измењеном облику она била позајмљена из албанског у српски.
На Дурмитору светло сиве краве са тамније сивом главом зову баљуше. То су мешанци буше и тиролског говечета. Некада може да се чује и за коња да је баљаст. То је коњ коме се боја прелива из тамније у светлију, почевши од главе.
-
На Дурмитору светло сиве краве са тамније сивом главом зову баљуше. То су мешанци буше и тиролског говечета. Некада може да се чује и за коња да је баљаст. То је коњ коме се боја прелива из тамније у светлију, почевши од главе.
Ко је учио Природу и друштво из уџбеника СФРЈ добро се сјећа те пасмине под називом Гатачко сиво говече.
(http://i.imgur.com/gUbcMSa.png)
https://bs.wikipedia.org/wiki/Gata%C4%8Dko_govedo
Предлажем да се пост премјести на подфорум Говедарство. :)
-
Ово тумачење ме још више учвршћује да бокешки Баловићи нису добили презиме од овакве речи.
Мислим, ко би још носио презиме по речи која означава "животињу другачије боје по глави", "вола са белом пегом на челу" или сл. :D
Pa Đonbalići (Gjonbalaj) i Balići (Balaj) (napomena: oboje porijeklom Klimenti, ali nijesu isti rod) u Gusinju su dobili prezime po nekom pretku zvani Balj. Tako da nije izvanredan slučaj što i Balovići u Boki imaju takvo prezime.
-
Pa Đonbalići (Gjonbalaj) i Balići (Balaj) (napomena: oboje porijeklom Klimenti, ali nijesu isti rod) u Gusinju su dobili prezime po nekom pretku zvani Balj. Tako da nije izvanredan slučaj što i Balovići u Boki imaju takvo prezime.
Нећу да оспоравам ову могућност као нешто што се никако не може прихватити. Али, у србској рецепцији презиме изведено од албанског личног имена Баљ (Bal), било би Баљовић или Баљевић.
Зато, мислим да не треба инсистирати на оваквом пореклу овог имена. Изнео сам већ и неке могућности да нема везе са албанском ономастиком.
Чињеница да Баловићи, према записаном предању, потичу из Албаније, не указује по аутоматизму да је и њихово презиме албанског порекла. Из Албаније се доселио и предак кртољских Дабчића које споменух, па носи чисто словенско име Дабац или Дабча (Дапча). По мени, пре ово друго име, с обзиром да нису Дабчевићи (Дапчевићи), већ Дабчићи (Дапчићи). Има још доста таквих примера (како у Боки и Приморју, тако и у Љешанској нахији, Зети, Брдима и другде).
-
Размишљајући о корену презимена Баловић, осим имена Бале, падају ми на памет и имена Балша и Балота. Оба забележена на ширем ЦГ подручју.
Ту је и словенско име Балос(л)ав. Затим и Балта, од којег имамо изведено презиме Балтић.
-
Да ли има тестираних? Којој хг. припадају?
-
Имамо и место Баљевац у Србији
-
Када неки човек има тамну косу, а на глави само тачку белу(или обрнуто), код нас у селу се некад говорило да има бељег (Данас белег) .
Бељ - Бал ...
(https://bogoljubsnagasrbije.files.wordpress.com/2011/09/boris-tadic.jpg)
-
Ко је учио Природу и друштво из уџбеника СФРЈ добро се сјећа те пасмине под називом Гатачко сиво говече.
(http://i.imgur.com/gUbcMSa.png)
https://bs.wikipedia.org/wiki/Gata%C4%8Dko_govedo
Предлажем да се пост премјести на подфорум Говедарство. :)
Баљуше дају баљегу за ђубриво, то није баљезгарија ;D
-
Један леп опис Кртољана:
(https://i.postimg.cc/GtMzChzB/krtoljani.png)
(Смиљка Кривокапић, "Кртоли у Боки Которској", 1974)
-
Бока и Приморје ЦГ, октобар 2019:
I2a PH 908: 25
I2a СТЅ 10228: 6
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 4
R1a M 458: 2
R1b U 152: 1
R1b L 23: 4
E V13: 9
G2a: 4
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 8
J2a L 70: 1
J2b M 205: 1
J2b M 241: 2
J1: 1
-
Бока и Приморје ЦГ, октобар 2019:
I2a PH 908: 25
I2a СТЅ 10228: 6
I2a M 223: 2
I1 Z 63: 1
R1a Z 280: 4
R1a M 458: 2
R1b U 152: 1
R1b L 23: 4
E V13: 9
G2a: 4
L2 L 595: 1
L1b M 317: 2
Ј2а М 92: 8
J2a L 70: 1
J2b M 205: 1
J2b M 241: 2
J1: 1
Нисам успео наћи који су ово M241 из Приморја. Можда си мислио на оне Вукосавовиће из Сотонића (Бар), који су J2a-Z6065.
-
Нисам успео наћи који су ово M241 из Приморја. Можда си мислио на оне Вукосавовиће из Сотонића (Бар), који су J2a-Z6065.
Не, нису они. Црмничани јесу данас у саставу Општине Бар, али се они не рачунају у Приморце.
Пошто више не знам који су јавни, а који нејавни резултати, не бих сад износио презимена.
Шаљем на ПП.
-
Ја уопште не сматрам Грбљане и Паштровиће Бокељима, већ једноставно Приморцима. Фора је у томе што они себе ипак сматрају Бокељима, иако их "стари" Бокељи (и католици и православци) не прихватају као своје. ;D
-
Jesu li uračunati i Ulcinjani?
-
Ја уопште не сматрам Грбљане и Паштровиће Бокељима, већ једноставно Приморцима. Фора је у томе што они себе ипак сматрају Бокељима, иако их "стари" Бокељи (и католици и православци) не прихватају као своје. ;D
Сасвим тачно. Грбљани и нарочито Паштровићи ни географски нису у Боки.
Али, управо они од позног средњег века на даље имају исту историјску судбину као и остали, да кажем - прави Бокељи, и припадају истом цивилизацијском и културном кругу.
По мени су више они Бокељи, него "фурешти", сљегли са ЦГ планина уназад пар стотина година у Боку.
-
Jesu li uračunati i Ulcinjani?
Да, цело Приморје, свих вера и народности.
-
Прегледао сам и ја тестиране М241 у ЦГ Приморју. Само један је присутан (Ј2-М241>PH1602), из Кута код Херцег Новог.
-
Има са 23andMe.
-
Прилажем овде оно резултата Примораца што видех на 23andMe/FTDNA (без маркера):
I-P37
Шкобаљ, Ђурђевдан, Пријевор, Херцег Нови
I2-M423
Сукалић, муслиман, Улцињ
Драгомановић, Херцег Нови
I2-Y3120>S17250
Поповић, Котор
Палевић, муслиман, Круте, Улцињ
R1a-M458>YP417
Бећи, муслиман, Улцињ
R1a-М458>L260>Y2905
Ђенђиновић, католик, Сутоморе
E-V13
Катић, Стевањдан, Бијела, Мојдеж
Зеновић, Мратиндан, Свети Стефан, Будва
Селчанин, муслиман, Улцињ
Вујас, Котор
I1-P109
Кахари, муслиман, Улцињ
R1b-L23
Кентера, Митровдан, Паштровићи
R1b-U152>L2
Коњевић, Никољдан, Суторина, Херцег Нови
R1b-Z2103>CTS9219
Дабковић, Никољдан, Свети Стефан, Будва
J2a-L26>L70
Франовић, Стевањдан, Петровац
I2-L38
Укошата, муслиман, Улцињ
I2-M223>P78
Медиговић, Илиндан, Паштровићи
I2-M223>P78>S25733
Греговић, Илиндан, Паштровићи
-
Прилажем овде оно резултата Примораца што видех на 23andMe/FTDNA (без маркера):
О, одлично! Има овде и неких нових, да их уврстим у списак!
-
I1-P109
Кахари, муслиман, Улцињ
Први забележени Р109 у Приморју.
R1b-L23
Кентера, Митровдан, Паштровићи
Нисам знао за овај резултат, али се сасвим уклапа у Дабковиће.
I2-L38
Укошата, муслиман, Улцињ
Шта би требало да означава ово L38? Нека западна грана?
-
Нисам никада чуо за ово презиме - Укошата.
Видим да их наводи Гојко Десница у књизи "Историја и порекло становништва Улциња и његових села" (1990), и то једну породицу (отац, мајка, син, кћерка).
Да ли је можда у питању неко сасвим ново презиме из 20. века, пореклом од неког другог рода?
Зна ли неко нешто о овом роду?
-
Шта би требало да означава ово L38? Нека западна грана?
То је она грана што је паралелна са M223, углавном се њено жариште везује за алпски предео и повезује се са келтском експанзијом током гвозденог доба.
-
Шта би требало да означава ово L38? Нека западна грана?
I2a2b: M436>L38
Једна прилично ретка грана, заступљена у значајнијем проценту пре свега у централној-западној Европи (северна Италија, Швајцарска, југозападна Немачка, Холандија и Белгија, Велика Британија). По свему судећи носиоци ове подгране припадали су староевропском становништву, које се у раном бронзаном добу утопило у надолазећа индоевропска племена, а у каснијим периодима се ширила Европом најпре као део (Прото) келтских племена, а касније вероватно и као део појединих германских племена
Ове хаплогрупе има међу Србима са Косова. На 23andMe, осим Укошате, једног Алексића из Пећи и Хрвата Шепчића, видех и двојицу Крајишника, Ољачу и Вргу I2-L38.
Нисам никада чуо за ово презиме - Укошата.
Видим да их наводи Гојко Десница у књизи "Историја и порекло становништва Улциња и његових села" (1990), и то једну породицу (отац, мајка, син, кћерка).
Да ли је можда у питању неко сасвим ново презиме из 20. века, пореклом од неког другог рода?
Зна ли неко нешто о овом роду?
Нађох само овај детаљ:
(https://books.google.de/books/content?id=jrkWAQAAMAAJ&pg=PA33&img=1&pgis=1&dq=Uko%C5%A1ata&sig=ACfU3U1tiQQbUKDmQuOjAkEqQOrHczNslA&edge=0)
(https://books.google.de/books/content?id=jrkWAQAAMAAJ&pg=PA34&img=1&pgis=1&dq=Uko%C5%A1ata&sig=ACfU3U3Tbvui3kspqnqpjJT768PMjRAghw&edge=0)
-
Не знам упада ли у ову категорију Омераловић R1a-M417, који је по свему судећи из Мркојевића.
-
Не знам упада ли у ову категорију Омераловић R1a-M417, који је по свему судећи из Мркојевића.
Упада, свакако. Мркојевићи су приморско племе. Биће и он убачен.
-
(https://books.google.de/books/content?id=jrkWAQAAMAAJ&pg=PA33&img=1&pgis=1&dq=Uko%C5%A1ata&sig=ACfU3U1tiQQbUKDmQuOjAkEqQOrHczNslA&edge=0)
(https://books.google.de/books/content?id=jrkWAQAAMAAJ&pg=PA34&img=1&pgis=1&dq=Uko%C5%A1ata&sig=ACfU3U3Tbvui3kspqnqpjJT768PMjRAghw&edge=0)
Занимљива прича. С обзиром на хаплогрупу која се везује за Келте и Средњу Европу, логичан закључак је да ови данашњи Укошате потичу од оног господара - капетана Смаила, а не од Ибрахима, који спада у улцињске Црнце. Нарочито имајући у виду навод да последњи представник овог црначког рода, Саид, није имао потомства.
-
Укошате се помињу и у овом чланку "Вијести":
https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/bogami-sam-znao-da-smo-crni-ali-toliko-ne?slika=0
А имамо и посебну тему о улцињским Црнцима, кога занима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3825.0
-
Статистика за ЦГ Приморје, август 2020:
I2a - 45,5%
I2a PH908 - 29,1%
I2a CTS 10228 остали - 10%
I2a M223 - 5,5%
I2a остали - 0.9%
I1 (Z63, P109) - 1,8%
EV13 - 13,6%
R1a - 7,3%
R1a Z280 - 5,5%
R1a M458 1,8%
R1b - 10,1%
R1b BY611 - 6,5%
R1b остали - 3,6%
G2a - 3,6%
L - 2,7%
L1b - 1,8%
L2 - 0,9%
J - 15,4%
J2a M92 - 8,2%
J2a - 2,7%
J2b - 2,7%
J1 - 1,8%
-
Нисам нашао бољу тему где бих могао да поставим своје питање, па ако буде потребно немам ништа против да се премести.
Занима ме да ли ко зна нешто више о пореклу Мрша из Пераста?
Ради се о породици из које потиче и Мато Мрша, поморски капетан и учитељ поморства.
Или ако нема података о конкретним породицама, да ли постоје сазнања о пореклу становника Пераста уопштено?
Хвала.
-
Нисам нашао бољу тему где бих могао да поставим своје питање, па ако буде потребно немам ништа против да се премести.
Занима ме да ли ко зна нешто више о пореклу Мрша из Пераста?
Ради се о породици из које потиче и Мато Мрша, поморски капетан и учитељ поморства.
Или ако нема података о конкретним породицама, да ли постоје сазнања о пореклу становника Пераста уопштено?
Хвала.
Ја лично за Мрше нисам налазио податке.
Ја не могу да се не отмем утиску да се ради о једном роду са Мршићима из Рисна на основу етимологије.
Први помен сличног презимена у Пераст је у 15.вијеку и везана је уз браћу Мортешић који су нашли икону Госпе на хриди на којој је касније изграђена острво Госпа од Шкрпјела. За Мршиће у Рисан се прича да су од 17.вијека у Рисну ( наводно из Куча ) док је палата Мрша у Перасту рађена крајем 17.вијека. Такав је мој утисак мада је етимологија најмање поуздана грана на коју би се требало ослонити.
Што се тиче осталих перашких породица могло би се ту пронаћи али би било добро да напишеш које те конкретно интересују да се не би пошло у прешироко.
-
Ја лично за Мрше нисам налазио податке.
Ја не могу да се не отмем утиску да се ради о једном роду са Мршићима из Рисна на основу етимологије.
Први помен сличног презимена у Пераст је у 15.вијеку и везана је уз браћу Мортешић који су нашли икону Госпе на хриди на којој је касније изграђена острво Госпа од Шкрпјела. За Мршиће у Рисан се прича да су од 17.вијека у Рисну ( наводно из Куча ) док је палата Мрша у Перасту рађена крајем 17.вијека. Такав је мој утисак мада је етимологија најмање поуздана грана на коју би се требало ослонити.
Што се тиче осталих перашких породица могло би се ту пронаћи али би било добро да напишеш које те конкретно интересују да се не би пошло у прешироко.
Мршо, МЗ Хреновица, Прача, кантон Горажде, муслиман. Прије рата источни дио општине Пале. Замоли Неба, колико се сјећам да се негдје појављивао на 23андМе.
-
Презимена Мрша и Мршо, колико ја знам, данас постоје само међу муслиманима и католицима у БиХ.
У Перасту је постојало ово презиме. Ради се о старом перашком роду, србског порекла. Припадају племену Стоишића, па огранку Смилоевића. Раније су записивани као Мрша или Мршо, касније је презиме добило облик Мршић или Маршић. Колико је мени познато, овај род је изумро.
-
Припадају племену Стоишића, па огранку Смилоевића.
Одакле ти извор за ово ? :) Мени је промакло.
-
Има више извора о племену Стоишића и њиховим огранцима.
Павао Буторац их наводи као огранак Смилоевића (1560. године, главар им је Марко Маршић), а наводе се и старији облици презимена.
(Каплан Буровић, "Буровићи")
https://hr.wikipedia.org/wiki/Pavao_Butorac
-
Хвала на одговорима!
-
Зановљена статистика, узорак: 132
I2a - 41,65%
I2a PH908 - 28,78%
I2a CTS 10228 остали - 9,85%
I2a M223 - 2,27%
I2a остали - 0,75%
J - 17,48%
J2a M92 - 8,33%
J2a - 1,50%
J2b - 4,55%
J1 - 3,10%
EV13 - 12,88%
R1b - 10,55%
R1a - 7,57%
R1a Z280 - 5,30%
R1a M458 2,27%
L - 3,77%
L1b - 2,27%
L2 - 1,50%
G2a - 3,10%
I1 - 3,00%
-
Зановљена статистика, узорак: 132
I2a - 41,65%
I2a PH908 - 28,78%
I2a CTS 10228 остали - 9,85%
I2a M223 - 2,27%
I2a остали - 0,75%
J - 17,48%
J2a M92 - 8,33%
J2a - 1,50%
J2b - 4,55%
J1 - 3,10%
EV13 - 12,88%
R1b - 10,55%
R1a - 7,57%
R1a Z280 - 5,30%
R1a M458 2,27%
L - 3,77%
L1b - 2,27%
L2 - 1,50%
G2a - 3,10%
I1 - 3,00%
Је ли ова Ј2б Кричка или нека друга грана од Ј2б ?
-
Је ли ова Ј2б Кричка или нека друга грана од Ј2б ?
Има само један Крич за сада, остали (5) су М241.
-
Сасвим тачно. Грбљани и нарочито Паштровићи ни географски нису у Боки.
Али, управо они од позног средњег века на даље имају исту историјску судбину као и остали, да кажем - прави Бокељи, и припадају истом цивилизацијском и културном кругу.
По мени су више они Бокељи, него "фурешти", сљегли са ЦГ планина уназад пар стотина година у Боку.
Нисам примјетио прије овај коментар па да додам.
Будва и Паштровићи дефинитивно нису Бока док Грбаљ јесте.Та повезаност је настала због административног уређења једног периода Аустро-Угарсле гдје је Котор био главни за Будву и Паштровиће у оквиру Которског дистрикта ( тзв. Бока у ширем смислу). Претпостављам да Кривошијани нису урачунати овдје али колико год некима било чудно они јесу Бока једнако колико и Грбљани.
-
Мислио сам у географском смислу. Грбаљ је био далеко више упућен на Котор, и политички и географски, док су Паштровићи развучени на дугачком појасу од Будве до Спича и ни у ком смислу нису Бокељи. Али, као што сам написао у посту који си коментарисао, они су далеко ближи Бокељима него што су и једнима и другима блиски Цуце или Ћеклићи, који су се, ипак, током више столећа спуштали у Приморје и тамо утапали у приморске становништво.
Како год, на овој теми су резултати свих родова ЦГ Приморја, од Превлаке до Бојане.
-
Мислио сам у географском смислу. Грбаљ је био далеко више упућен на Котор, и политички и географски, док су Паштровићи развучени на дугачком појасу од Будве до Спича и ни у ком смислу нису Бокељи. Али, као што сам написао у посту који си коментарисао, они су далеко ближи Бокељима него што су и једнима и другима блиски Цуце или Ћеклићи, који су се, ипак, током више столећа спуштали у Приморје и тамо утапали у приморске становништво.
Како год, на овој теми су резултати свих родова ЦГ Приморја, од Превлаке до Бојане.
Слажем се са тобом у већини, него нисам те разумио јеси ли стављао Кривошијане у овој статистици?
-
Има само један Крич за сада, остали (5) су М241.
И занима ме који је у питању род овај Крич сем ако није са резултата који нису за јавност? :)
-
И занима ме који је у питању род овај Крич сем ако није са резултата који нису за јавност? :)
Да предухитрим Неба, то је Петровић (Лучиндан) из Шкаљара (Котор). По предању, "с Његуша".
Генетски гледано, убедљиво најчуднији Y22059 хаплотип у днк пројекту. Поседује неке ретке, нетипичне вредности, попут 14 на 393, 13 на 392. С обзиром на ову чињеницу, није сигурно да ли је ближи групи из Затарја, или овима Y22063+.
-
Слажем се са тобом у већини, него нисам те разумио јеси ли стављао Кривошијане у овој статистици?
Стављао.
-
Зановљена статистика, узорак: 132
I2a - 41,65%
I2a PH908 - 28,78%
I2a CTS 10228 остали - 9,85%
I2a M223 - 2,27%
I2a остали - 0,75%
Хајд још једном да упитам ако неко има податке, колико од ових I2a PH908 у цг приморју слави св. Срђу? Пошто на dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ изгледа као да је то само Бринић из Радовића.
-
Хајд још једном да упитам ако неко има податке, колико од ових I2a PH908 у цг приморју слави св. Срђу? Пошто на dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ изгледа као да је то само Бринић из Радовића.
Од тестираних Примораца чијим резултатима располажем, једини који славе Срђевдан су припадници истог братства Дапчића из Кртола, а то су Бринић и Никовић (РН908).
-
Да предухитрим Неба, то је Петровић (Лучиндан) из Шкаљара (Котор). По предању, "с Његуша".
Генетски гледано, убедљиво најчуднији Y22059 хаплотип у днк пројекту. Поседује неке ретке, нетипичне вредности, попут 14 на 393, 13 на 392. С обзиром на ову чињеницу, није сигурно да ли је ближи групи из Затарја, или овима Y22063+.
Стварно интерерсантно. Није немогуће да је миграција ишла Кричи-Његуши-Шкаљари. Битка између Дробњака и Крича је била у 15. вијеку а Петровићи су у Шкаљарима од 17.вијека. Једино ми је чудно да се неко од Крича упутио јужније јер обично послије тога пораза су се раселили око пљеваљског краја.
-
Стварно интерерсантно. Није немогуће да је миграција ишла Кричи-Његуши-Шкаљари. Битка између Дробњака и Крича је била у 15. вијеку а Петровићи су у Шкаљарима од 17.вијека. Једино ми је чудно да се неко од Крича упутио јужније јер обично послије тога пораза су се раселили око пљеваљског краја.
Можда везе са Затарјем нема. Као што написах данас на теми, ова хаплогрупа, са више својих подграна, присутна је на ширем простору Старе Херцеговине.
-
Не треба заборавити ни историјске записе о Кричијама и презимену Кричко у Ријечкој нахији, још у 13/14. веку:
Да подсетим на Кричије као стариначки род у ријечком племену Грађани, (они су се, према предању, доселили у 13. или 14. веку из Комана, што је јако близу Чева), као и Лора Кричка забиљеженог још 1323. године у Ријечкој нахији.
Нису Кричи били фиксирани за своју област, сигурно су се људи селили, путовали, трговали...
-
Од тестираних Примораца чијим резултатима располажем, једини који славе Срђевдан су припадници истог братства Дапчића из Кртола, а то су Бринић и Никовић (РН908).
Blagodarim za info.
-
Ево, да освежим мало процентима.
Узорак = 148
I2a = 42,5% (РН908 = 2/3)
J (J1, J2a, J2b) = 15,5%
E V13 = 13,5%
R1b = 10%
R1a = 9%
I1 = 4%
L (L1b, L2) = 4%
G2a = 1,5%