Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: Ojler Новембар 02, 2017, 06:41:49 поподне

Наслов: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Ojler Новембар 02, 2017, 06:41:49 поподне
(http://i66.tinypic.com/2hg8by1.jpg)

Суботица је баш стагнирала...
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 02, 2017, 07:11:33 поподне
Суботица је баш стагнирала...

Podatke za Suboticu nemoj uzimati doslovno.  Prije 1948., pod Suboticom se računao čitav gradski kotar Subotica.  U biti, to je dašašnja općina Subotica bez Čantavira i Bajmoka.  Đurđin, Tavankut, Palić, Mala Bosna, Aleksandrovo su uračunati u Suboticu a to su velika naselja. 

Za 1931. nema podataka, ali 1910. je gradski kotar imao 93 tisuće stanovnika ali sam grad Subotica bez pustara i Aleksandrova samo 45 tisuća.  I 1948. je slično.  Gradske mjesne zajednice imaju 66 tisuća stanovnika a seoske 46.  Tu treba napomenuti i da su Tompa i dio Kelebije u međuvremenu pripali mađarskoj ali i da su neki prigradski salaši s popisa 1910. u međuvremenu pripojeni gradu. 

Subotica jeste stagnirala zbog činjenice da joj je granica povučena preko atara i da je odsječena od zaleđa sjeverne Bačke, ali nije stagnirala toliko koliko se čini.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 02, 2017, 08:30:45 поподне
Ovako je onaj dio gradskog kotara Subotica koji je pripao KSHS izgledao po jeziku na popisu 1910.

https://i.imgur.com/ZgcdFrE.jpg

Na sličan način je 1910. bio podijeljen i gradski kotar Sombor. 

https://i.imgur.com/db7D9Ng.jpg

Pa smo imali Centar iliti današnju MZ Venac.  Onda Gornju Varoš vanjsku i nutarnju.  Vanjska je manje-više Kozara.  Onda Crvenku vanjsku i nutarnju.  Vanjsku su činili Bilić, Rančevo i okolni salaši.  Banat vanjski i nutarnji što je danas MZ Mlake.  Vanjski je danas Gradina i salaši.  I konačno Selenču vanjsku i nutarnju u granicama današnje Nove i Stare Selenče.  Vanjska Selenča je bila Žarkovac i salaši.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: ДушанВучко Новембар 04, 2017, 06:31:26 поподне
Суботица је највећа стагнација, од трећег града у Југославији (за трећину већа од Новог Сада, три пута већа од Крагујевца),сада је три пута мања од Новог Сада и два пута од Крагујевца...Крагујевац, Ниш и Бања Лука су у сличном односу као и тада, скоро 10 пута више становника данас у односу на тадашњи попис, што их сврстава у градове са највећим процентуалним повећањем становништва у односу на тадашњи попис, док су Битољ, Сомбор, Сента, Вршац и Суботица на дну по питању односа данашњег и тадашњег броја становника
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 04, 2017, 06:47:47 поподне
Суботица је највећа стагнација, од трећег града у Југославији (за трећину већа од Новог Сада, три пута већа од Крагујевца),сада је три пута мања од Новог Сада и два пута од Крагујевца...Крагујевац, Ниш и Бања Лука су у сличном односу као и тада, скоро 10 пута више становника данас у односу на тадашњи попис, што их сврстава у градове са највећим процентуалним повећањем становништва у односу на тадашњи попис, док су Битољ, Сомбор, Сента, Вршац и Суботица на дну по питању односа данашњег и тадашњег броја становника

Još jednom ponavljam.  Subotica nije bila treći najveći grad.  Radi se o skoro čitavoj općini Subotica i načina na koji je popis vršen.  Sarajevo, Skopje, Novi Sad a možda i Ljubljana su 1921. bili veći od grada Subotice.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: ДушанВучко Новембар 04, 2017, 06:51:11 поподне
Još jednom ponavljam.  Subotica nije bila treći najveći grad.  Radi se o skoro čitavoj općini Subotica i načina na koji je popis vršen.  Sarajevo, Skopje, Novi Sad a možda i Ljubljana su 1921. bili veći od grada Subotice.
Колико је онда Суботица могла да има становника? Не верујем да је то могло бити много мање, тј. нема разлога да се једнаки критеријуми не узимају за све градове (да Суботица има нереално већи број становника од реалног броја, а да сви остали имају реалан број становника)
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 04, 2017, 07:04:23 поподне
Колико је онда Суботица могла да има становника? Не верујем да је то могло бити много мање, тј. нема разлога да се једнаки критеријуми не узимају за све градове (да Суботица има нереално већи број становника од реалног броја, а да сви остали имају реалан број становника)

Već sam iznad objasnio u čemu je stvar.  Ovo je karta naselja današnje općine Subotica a ja sam crvenim obilježio što je popisano kao "grad Subotica" 1931.   

https://s1.postimg.org/3hn13hvhun/image.png

To je gotovo čitava općina Subotica.  Sela kao Tavankut i Đurđin nisu mala.  Imala su po 4-5 tisuća stanovnika u to vrijeme.  Stvarni omjer seoskih naselja i onog što je poslije 2. svjetskog rata grad Subotica možemo vidjeti iz popisa 1948.  Sam grad Subotica ima 65.940 stanovnika.  51% Mađara, 36% Hrvata.  Seoski narodni odbori, koji uključuju i Palić, imaju 46.254 stanovnika.  48% Hrvata, 39% Mađara. 

1953. imamo i preciznije podatke.  Tad je recimo Kelebija imala 5152 stanovnika.  Tavankut 8045.  Žednik 6662.  To se velika, velika sela.  Po Bosni kotarska sjedišta u to vrijeme nemaju 8000 ljudi. 

Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 04, 2017, 07:15:26 поподне
A zašto je Subotica tako popisivana?  Tradicija.  Subotica je po protjerivanju Osmanlija bila dio Vojne Krajine.  Dvije trećine stanovništa su bili Bunjevci a jedna Srbi.  Kad je Banat došao pod vlast Austrije 1737., Subotica se našla daleko od granice s Turskom i razvojačena je.  Tad je većina Srba preselila u Mošorin i druga naselja Šajkaške jer nisu htjeli živjeti u provincijalu.  Bunjevački plemići su iz istih poreznih razloga preselili u Lemeš iliti Svetozar Miletić.  Ostatak stanovništva su postali ratari ili obrtnici.  1779. je Subotica proglašena za slobodni kraljevski grad i dobila granice koje sam ja ucrtao gore iznad.  Ratari su postupno iz grada preselili na svoje salaše i tako su na rubnim dijelovima gradskog atara nastala sela kao Žednik, Tavankut, Tompa, Kelebija.  Jedan dio Bunjevaca je oko 1780. zbog manjka zemlje dobio pravo naseliti pustaru Bajmok koja se nalazila izvan granica subotičkog atara.  Početkom XIX stoljeća su gradski Srbi dobri dijelom preseljeni u Šandor/Aleksandrovo koje je izdvojeno iz subotičkog atara i popisivano kao odvojeno naselje. 

Sva ta sela osim Bajmoka i Šandora su pravno na području slobodnog kraljevskog grada Subotice i tako su i popisivana sve do SFRJ.  Tako recimo i u poreznom popisu 1828. godine gdje se svako domaćinstvo poimenično popisuje nema nikakve naznake živi li neko domaćinstvo u gradu Subotici ili u Tavankutu koji je čak 15-20km udaljen od centra Subotice. 

O nastanku salaša i širenju ratarskog stanovništva iz same Subotice na okolne salaše je pisao Branko Peruničić i njegovu knjigu bih preporučio svima koje zanima prošlost Subotice i Bačke uopće. 

https://www.mediafire.com/file/0fc0pp2nfn1pzxa/Perunicic.pdf
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: ДушанВучко Новембар 04, 2017, 07:18:49 поподне
http://www.gradsubotica.co.rs/mit-o-velikoj-subotici/
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 04, 2017, 07:23:59 поподне
Na sličan način je 1910. bio podijeljen i gradski kotar Sombor. 

https://i.imgur.com/db7D9Ng.jpg

Pa smo imali Centar iliti današnju MZ Venac.  Onda Gornju Varoš vanjsku i nutarnju.  Vanjska je manje-više Kozara.  Onda Crvenku vanjsku i nutarnju.  Vanjsku su činili Bilić, Rančevo i okolni salaši.  Banat vanjski i nutarnji što je danas MZ Mlake.  Vanjski je danas Gradina i salaši.  I konačno Selenču vanjsku i nutarnju u granicama današnje Nove i Stare Selenče.  Vanjska Selenča je bila Žarkovac i salaši.

Ја живим у МЗ Млаке. У почетку ме је нервирало то име, али сам га временом заволео. ;D

Погледајте овај документарни филм о Сомбору, ако већ до сада нисте. Можда ће Вас занимати. Додуше, акценат је на једном другом историјском периоду. У филму се помињу разни статистички подаци.
Линк:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098)
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 04, 2017, 07:30:03 поподне
Vanjsku su činili Bilić, Rančevo i okolni salaši...

Породица моје баке (очеве мајке) је из Ранчева. Живе у Бачкој више од 300 година. Породица Ракић.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Дробњак Новембар 04, 2017, 07:46:26 поподне
Ја живим у МЗ Млаке. У почетку ме је нервирало то име, али сам га временом заволео. ;D

Сергио, шта значи то име Млаке? У Поморављу је млака мочвара, тј. моравиште, старо корито, које се кад су велике воде напуни водом која стоји по пар месеци. Данас су углавном исушене и испарцелисане у њиве.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 04, 2017, 07:52:01 поподне
Породица моје баке (очеве мајке) је из Ранчева. Живе у Бачкој више од 300 година. Породица Ракић.

Na popisu Sombora poslije razvojačenja(mislim da je iz 1746.) vidim Filipa i Radovana Rakića.  Kao i u slučaju subotičkih popisa, ne pravi se nikakva razlika između "građana" i "salašara."
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 04, 2017, 08:02:47 поподне
Сергио, шта значи то име Млаке? У Поморављу је млака мочвара, тј. моравиште, старо корито, које се кад су велике воде напуни водом која стоји по пар месеци. Данас су углавном исушене и испарцелисане у њиве.

Управо то. Мочварно земљиште које је исушено и испарцелисано (у грађевинско земљиште) да би се град могао проширити.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 04, 2017, 08:17:47 поподне
Na popisu Sombora poslije razvojačenja(mislim da je iz 1746.) vidim Filipa i Radovana Rakića.  Kao i u slučaju subotičkih popisa, ne pravi se nikakva razlika između "građana" i "salašara."

Мој отац је истраживао порекло тих Ракића али не баш превише детаљно. Први Ракић се наводно помиње још у неком списку милитара Бачко-бодрошке жупаније с почетка осамнаестог века. Био је у војној служби са официрским чином. Такође је један Ракић забележен на списку донатора новчаних средстава намењених откупу статуса слободног краљевског града (1749). Чак иако је постала нека војничка традиција у овој фамилији, она је кратко трајала. Каснији потомци су били углавном паори. Бачки Ракићи славе Св. Николу.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 04, 2017, 08:38:19 поподне
Bilić, Rančevo i okolni salaši...

Иначе мајка моје горе поменуте баке је из Билића. Она је из породице Кусонић. Славе Св. Димитрија и у Бачкој живе још од почетка 18. века (можда су насељени чак и раније). Немам прецизне податке.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 04, 2017, 09:43:23 поподне
Zanimljivo je da da je subotički atar u vremenu poslije rata podijeljen, dok je somborski ostao manje-više čitav.  Tek neki rubni salaši na istoku su pripali Čonoplji i Kljajićevu.  No popis 1953. donosi u somborskom kotaru podjelu na naselje koja uključuje i podjelu seoskog atara Sombora.  Pa tako imamo grad Sombor, pa onda kao samostalna naselja Bukovac, Bilić, Gradina, Kozara, Lugovo, Ovčarevo, Rančevo, Rastina i Žarkovac.  Tu se kao i 1910. vidi da Mađari žive u gradu dok ih po salašima ima malo.  1953. su Hrvati većina u Kozari i Gradini a Srbi u ostalih 8 naselja.

Već na popisu 1961. su sva ova naselja ukinuta i imamo samo grad Sombor.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 05, 2017, 04:29:56 пре подне
Ја живим у МЗ Млаке. У почетку ме је нервирало то име, али сам га временом заволео. ;D

Погледајте овај документарни филм о Сомбору, ако већ до сада нисте. Можда ће Вас занимати. Додуше, акценат је на једном другом историјском периоду. У филму се помињу разни статистички подаци.
Линк:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098)

Hvala puno na ovom.  Pošto je palo 20cm snijega i vani je -20, sjeo sam s tanjurom kolača i odgledao.  Jako dobro odrađeno.  Sviđa mi se što je s jedne strane vrlo stručno a s druge dostupno prosječnom čovjeku.  I baš se vidi neka ljubav prema rodnom gradu.  Oni igrani dijelovi s mladim ljudima su mi jako simpatični.  Žalosno je da je samo 100 ljudi pogledalo ovo na Youtube-u. 

I nema potrebe me persirati.  Nemam baš toliko godina. ;)
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 05, 2017, 04:31:01 пре подне
I ako mogu zamoliti nekog od administratora da možda ovih zadnjih par stranica prebaci na nove teme o Somboru i Subotici.  Ja sam ih htio otvoriti ali unatoč pregledu foruma, nisam potpuno siguran da već ne postoje. 
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Sergio Новембар 05, 2017, 09:16:28 пре подне
Hvala puno na ovom.  Pošto je palo 20cm snijega i vani je -20, sjeo sam s tanjurom kolača i odgledao.  Jako dobro odrađeno.  Sviđa mi se što je s jedne strane vrlo stručno a s druge dostupno prosječnom čovjeku.  I baš se vidi neka ljubav prema rodnom gradu.  Oni igrani dijelovi s mladim ljudima su mi jako simpatični.  Žalosno je da je samo 100 ljudi pogledalo ovo na Youtube-u. 

Био сам на премијери овог филма пре пар месеци у Сомборском позоришту. Тада је уприличен пропратни културо-уметнички програм. Филм је прављен са веома скромним средствима, али је у њега уткано пуно етузијазма.
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: роквић Новембар 05, 2017, 03:52:16 поподне
Суботица је 1900 била најмногољуднији град у бившој Југославији посље Београда, и та два града су имала преко 100.000 људи, други су имали мање од 100.000. Срби су у Суботици кроз 18 и 19 вијек били изложени дискриминацији, у вријеме 1848 и Мађарске револуције и Српске Војводине издајом "браће" Буњеваца, пропао је Суботички шанац, и тада се дешава велико страдање Срба. Прије тога су Срби прво основали насеље на бријегу јужно од града, то је данашње насеље Александрово. Сјеверније од града, али релативно близу центру Србима је било дозвољено насељавање у Пјешчари која води у Келебијску шуму и то се и дан данас зове "Српски шор", то је и Православно гробље, да би почетком 20.вијека на крају тог шора, у центру града сазидана је Православна црква Вазнесења господњег. Прије тога је изграђена Црква у Александрову посвећена Светом Димитрију. И поред града, мали храм на Водици у близини југо-западне обале Палићког језера. Капела је посвећена успењу Пресвете Богородице. Суботица је била главни град у периоду владавине цара Јована Ненада "црног" 1526-1527, тада је град био потпуно Српски. Срби имају и стару цркву у оближењем селу Пачир а почетком 20.вијека у Хоргошу је постојала црква брвнара. Стари Суботички Срби су се до данашњих дана одржали у мањем броју али се зна које су то породици. Срби су знатно страдали у Суботици за вријеме мађарске окупације 1941-1944, о томе свједочи и данашњи назив највећег урбаног Суботичког насеља "прозивка", на том простору су прозивани и стрељани Срби.
Данас у Суботици има око 35% Срба, наша популација у овом граду биљежи пораст од 1991 прије свега због прилива избјеглица са простора захваћених ратовима. Данас град има око 97.000 становника а општина са насељима Палић, Бајмок, Чантавир, Келебија, Таванкут и др. има око 145.000.   
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Crni Kralj Новембар 05, 2017, 05:13:46 поподне
                                                 Чонопљанске (буњевачке) породице у Сомбору
                                                         досељени од 1853. до 1953.


Потомци оних који су насељени у Чонопљу као кметови (у првом плану сомборских милитара Буњеваца 1747. године) после века обитавања биће принуђени напустити Чонопљу,углавном због економске ситуације.
1786. године насељавају се Немци,те се одузима земља "староседеоцима".Буњевци ће се углавном бавити сточарством.
1853. године укида се феудални систем,и сви житељи Чонопље постају власници обрадивих површина.
Немачко становништво је било економско јаче од остатка становника,чак су неки од најбогатијих Шваба куповали земљу и у сомборском атару.

Буњевци ће се исељавати у Сомбор,Даљ,Осијек,итд.

Ево и списак породица у Сомбору

Бакић
Бараковић
Беретић  "ex militari"
Берлековић
Бурнаћ "ex militari"
Чернић (два рођена брата досељена 1875. године)
Дрвар
Џинић "ex militari"
Јакшић
Копрић "ex militari"
Мијић
Палић "ex militari"
Патарић
Пробојчевић
Шерко "ex militari"
Жуљевић "ex militari"


Потомци сомборских граничара су означене са "ex militari".
Сви су живели у "Старој Селенчи",некада традиционално буњевачком делу града Сомбора (они који су досељени до 1919. године).
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 06, 2017, 06:09:19 пре подне
Ovo je atar Subotice oko 1885. godine.  Ove granice je stekao stoljeće ranije, nakon što su od Subotice odvojeni dijelovi atara na kojim su podignuta nova sela Bajmok i Čantavir. 

https://s1.postimg.org/19rd71y3dp/Subotica.png
Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 06, 2017, 05:28:13 поподне
U osmanskom defteru sandžaka Segedin iz 1570., Subotica je upisana kao varoš ali u njoj je zabilježeno samo 5 domaćinstava.  Zabilježeno je i nekoliko desetaka vlasnika salaša u okolici Subotice.  Sva imena su mađarska.  Jedino selo u kasnijem subotičkom ataru koje je naseljeno je Žednik, u kojem su stanovale četiri srpske kuće. 

O stanovništvu Subotice u XVII stoljeću imamo zanimljive podatke u jednom dokumentu iz 1776. godine.  Te godine su se pravoslavci iz Subotice žalili bačkobodroškoj županiji da su im uskraćena mnoga prava u odnosu na katolike.  Županiji je istražila stvari tako što je poslala službenike u Suboticu da preslušaju 18 svjedoka.  Radilo se uglavnom o starijim ljudima, u prosjeku starih 62 godine.  Preslušano je sedam katolika(iz imena se vidi da se radi o Bunjevcima jer je Mađara u ovo vrijeme malo) i 11 pravoslavaca.  Pitanja su se uglavnom odnosila na stanje u Subotici krajem XVII i početkom XVIII stoljeća.  Odgovore je u prijevodu objavio Gašpar Ulmer u članku "Podaci za istoriju Subotice XVI-XVIII veka."

Svjedoci se uglavnom slažu da su i Srbi i Bunjevci naseljeni u Suboticu pred kraj osmanske vlasti.  Srbi su živjeli u gradu i služili u vojsci dok su Bunjevci živjeli na salašima oko grada.  Kad je izbila Rakocijeva buna, svo stanovništvo se razbježalo.  Srbi su otišli u Šajkašku.  Kad se pobuna stišala, vratili su se i zajedno s Bunjevcima skupili u gradu i vršili vojnu službu pod zapovjedništvom segedinske tvrđave.

Dvojica Srba spominju da je rod Krnjajskih najstariji od Srba u Subotici.  Ovo je zanimljivo jer i 200 godina kasnije među subotičkim Srbima Branko Peruničić bilježi istu tradiciju.  Stevan Krnjajski svjedoči 1776. da je čuo od starijih da su njegovi preci Mata i Đurica došli iz mjesta Velebić u Bosni.  Stevan kaže i da je njegov stariji brat Isak služio kao poručnik nakon Rakocijeve bune, i stvarno na popisu subotičkih vojnika iz 1720. nalazimo i Isaka Krnjajskog.  I Isak i Stevan su 1748. glave domaćinstava u Subotici.  Zanimljivo je da se u tradiciji ovog roda nigdje ne spominje mjesto Krnjaja(danas Klajićevo) po kom je rod dobio prezime i iz kojeg su očito morali doći u Suboticu.  Krnjajski su uglavnom ostali u Subotici nakon razvojačenja i kasnije iselili na pustaru Kelebija u subotičkom ataru. 
U vrijeme prije razvojačenja Subotice, u gradu je bilo i drugih srpskih domaćinstava s prezimenima koja ukazuju na mjesta iz kojih su došli u Suboticu.  Tako imamo rodove Arađanin/Aradski, Branovčanin, Bugarin, Glušacki, Jankovčanin, Pomoravac/Pomoravčević i Grabovčanin.

Jedno od pitanja se odnosi na omjer Srba i Bunjevaca oko 1710. godine.  Svjedoci uglavnom navode brojke od jedne četvrtine do jedne trećine Srba u Subotici.  Analizom popisa 1720. i njegovom poredbom s matičnim knjigama i kasnijim popisima, ja sam izbrojao 30% Srba u gradu što se slaže s ovim svjedočanstvima iznad.  Nakon razvojačenja Subotice, većina Srba se iselila u Vojnu Krajinu, pa tako 1748. Srbi čine nešto manje od desetine stanovništva Subotice.  Uglavnom su se iselili u Potisje i Šajkašku.  Među 11 Srba svjedoka u ovom slučaju, dvojica su u to vrijeme stanovnici Kaniže, dvojica Sente, a jedan Martonoša.  Jedan Senćanin i jedan Martonošac kažu da već 28 godina žive u tim mjestima što znači da su iz Subotice iselili 1748. 

Komisija izričito pita je li se tko od Srba iselio u Rusiju.  Svjedoci kažu da nitko nije išao u Rusiju, već da su iselili uglavnom u Potisje.  Kapetan Ranislav Krnjajski se preselio u Vrbas. 

Наслов: Одг: Порекло становништва градова Суботице и Сомбора
Порука од: Pavo Новембар 06, 2017, 05:45:26 поподне
U prilog svjedočenju da Bunjevci nisu živjeli u samom gradu ide i izvještaj biskupa Marina Ibrišimovića iz 1649.  On je posjetio razna katolička mjesta u Podunavlju i krizmao tamošnje stanovništvo.  Gledajući mjesta u Bačkoj u kojim su živjeli Bunjevci a ne Šokci, vidimo da je krizmao ljude u Somboru, Jankovcu, Gari, Meljkutu i Bajmoku.  Čini se da je u ta četiri mjesta krizmao oko 1300-1500 ljudi iz samih mjesta ali i iz okolice.  Subotica se ne spominje.  U samom Bajmoku je na krizmi bilo gotovo 600 ljudi.  Subotica se ne spominje, a ja bih rekao da je ovaj broj od 600 ljudi velik za sam Bajmok i da su tu došli Bunjevci sa svih subotičkih salaša. 

Nije jasno tko su katolici u Martonošu kojih ima 60 kuća i koji imaju crkvu Svetog Martina.  U čitavoj Bačkoj pa i dalje na sjever su Mađari u ovo vrijeme kalvini, a 1700. u Martonošu žive samo Srbi.  Martonoš je i najbliže selo Subotici kad se iz grada krene na istok.  U defteru iz 1570. je Martonoš mađarski, pa se možda ipak radi o mađarskom stanovništvo koje se do 1700. rasulo.