Аутор Тема: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару  (Прочитано 2492 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« послато: Август 04, 2022, 09:05:41 поподне »
Одлучих да покренем ову тему, јер већ имамо тему за Србе у Белој крајини, гдје је дат преглед презимена и насеља тамошњих Срба. Нешто слично ћу представити и на овој теми, везано за Србе у Горском котару. Као и Срби у Белој Крајини, а за разлику од жумберачких Срба, гомирско-моравички Срби су до данас успјели очувати српски идентитет и православну вјеру. Заправо ова српска заједница као да је од самог почетка имали изражену самосвијест, неки вид унутрашње локалне самоорганизације и успјела је пребродити сва искушења која јој је историја доносила (нападе хрватског племства и католичке цркве у старијој историји и усташе у новијој историји, те ратове 90-тих). Да ли ће успјети преживјети неоусташлук савремене Хрватске и глобализацију, видјећемо.

Историјски би ствари требале стајати овако:

- данашњи гомирско-моравички Срби потомци су српских досељеника из двије сукцесивне сеобе с почетка 17. вијека

- Прва сеоба се десила 1600. године, када је у Гомирје са подручја Коренице и Удбине пресељено око 300 душа, од тога 128 људи под оружјем. Ови Срби су највјероватније потицали од Срба које су Турци на подручју Лике масовно насељавали  у периоду од 1577-1585. године. Помињу се прве вође ових гомирских Срба под именима: Вујица Ковач и Милисав Барјактар

- друга сеоба се десила у прољеће 1604. године, када је аустријски војни заповједник Вид Кисел извео из турске Лике становништво и населио га по свему судећи на подручју Моравица. Ова сеоба је нешто раније договорена и помињу се два српска неименована кнеза као преговарачи. У јесен 1604. године, Кисел посредује приликом пресељења два српска попа која долазе у гомирско-моравичку заједницу.

- може се рећи да је са ове двије сеобе српско становништво на подручју Горског Котара било заокружено, било је исељавања али не и неког каснијег масовнијег усељавања у Гомирје и Моравице. Нешто и због тога што је гомирско-моравичка српска заједница сама контролисала усељавање.

- подручје на које се се населили гомирско-моравички Срби раније је припадало Франкопанима и Зринскима, међутим земљиште је било запуштено и зарасло и Срби су га приликом свог доласка искрчили и направили корисним и обрадивим. Аустријска војна управа је Србе населила као слободне крајишнике, јер су аустријске унутрашње земље биле заштићене од турских провала управо овим насељавањем Срба. Међутим, грофови Зрински и Франкопани су пуно јада задали гомирско-моравичким Србаим, стално наваљујући на исте и тражећи да се иселе или да их признају као феудалне господаре. Спор гомирско-моравичких Срба са Зринскима и Франкопанима водио се пуних 50 година и завршио се тиме да су на крају Срби 1657. године откупили новцем своју земљу од Зрињских и Франкопана. То је јединствен случај међу крајишком српском заједницом, да је ствар била завршена на овакав начин.

- због ових сталних насртаја Зринских и Франкопана, један дио гомирско-моравичких Срба се 1615. године иселио на славонску војну границу , око Ровишћа (сјеверозападна Хрватска)
« Последња измена: Август 04, 2022, 09:15:07 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #1 послато: Август 04, 2022, 09:12:37 поподне »
Треба рећи да су насеља гомирско-моравичких Срба, бар географски гледано, најзападнија српска насеља. Не рачунајући перојску истарску насеобину, најзападнија српска парохијална сеоска црква је црква св. Петра и Павла у Тук Војном (раније у општини Делнице) (на слици испод).



На сљедећој карти су приказана насеља која су до 90-тих насељавали гомирско-моравички Срби. У свим насељима на карти су представљали већину у становништву. Као мањина су били једино присутни у насељима Врбовско и Хрељин Огулински, која су приказана на карти свијетлијом бојом. У свим овим насељима живјеле су српске породице које су доселиле у двије поменуте сеобе 1600. и 1604. године.

« Последња измена: Август 04, 2022, 09:22:46 поподне drajver »

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #2 послато: Август 04, 2022, 09:13:07 поподне »
Моје прво сазнање о Србима у Горском Котару је везано за Српске Моравице. Мој веома добар пријатељ који се  презива Квргић је из тог места.
« Последња измена: Август 04, 2022, 09:14:39 поподне Христифор »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #3 послато: Август 04, 2022, 09:29:07 поподне »
Треба поменути да се презимена присутна и данас код гомирско-моравичких Срба, помињу у историјским изворима још у првој половини 17. вијека. Поменух већ прве вође Вујицу Ковача и Милисава Барјактара (којима није сачувано презиме). Већ 1608. године као вођа Гомираца помиње се Радоје Мамуловић, односно Раде Мамула. Затим се 1617. године помињу вође Радоња Мрвошевић и Гвоздан Марковић. Кнезови Никола Докмановић и Милован Вучинић помињу се 1657. године.

Сва ова презимена су присутна и данас на подручју Гомирја и Моравица, и поред белокрањских најстарија су српска презимена очувана у континуитету.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #4 послато: Август 04, 2022, 09:40:23 поподне »
Гледам попис за општину Врбовско из 2011.  Хрвати 3.053 -60,15% и Срби 1.788 -35,22%. Ако су подаци тачни заиста доказ да су тамошњи Срби  жилава сорта.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #5 послато: Август 04, 2022, 10:26:38 поподне »
Занимиљиво да иако није било неког планског тестирања постоји солидан број резултата гомирско-моравичких Срба.

G2a
Комленић, Никољдан, Врбовско G2а-Y128028
Радуловић, Игњатијевдан, Дрежница/Огулин  G2а-Y128028>Y128646

I1
Јакшић, Јакшићи/Врбовско I1-M253, вјероватно дробњачки род

I2-Z17855
Вујновић, Јовањдан, Витуњ/Огулин I2-Z17855>Y58629
Мамула, Јовањдан, Хамабариште/Врбовско I2-Z17855>Y58629

I2-S17250
Мрвош, Никољдан, Горски Котар I2-S17250

I2-S17250>PH908
Трбовић, Ђурђевдан, Дрежница/Огулин I2-S17250>PH908

J2a
Ивошевић, Ђурђевдан, Дрежница/Огулин Ј2а-Y14439
Стојановић, Јовањдан, Гомирје/Врбовско Ј2а-Y14439
Таталовић, Јовањдан, Дрежница/Огулин Ј2а-Y14439
 
R1b
Буњевац, Ђурђевдан, Моравице, Врбовско R1b-Z2103>CTS1450
Стјепановић, Ђурђевдан, Брестовац Огулински/Огулин R1b-Z2103>Z2075
Маравић, Никољдан, Дрежница/Огулин R1b-U106

Рекло би се да се међу гомирско-моравички Србима издвајају двије нешто бројније родовске групе: мириловићка I2-Z17855>Y58629 и она Ј2а-Y14439. И једна и друга се могу повезати са јужном Херцеговином. Ако томе додамо и Радуловиће , Игњатијевдан, Дрежница/Огулин  G2а-Y128028>Y128646, чини се да би језгро групе која се населила у Гомирје и Моравице  даљим поријеклом могло потицати управо из јужне Херцеговине.

Иначе овај тренутни пресјек гомирско-моравичких Срба јесте мало специфичан, нема нпр. E-V13 и R1a, а ни PH908 није се прославила.



« Последња измена: Август 05, 2022, 11:44:02 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #6 послато: Август 05, 2022, 08:43:41 пре подне »
Духовни центар не само гомирско-моравичких Срба већ свих Срба Горње Крајине, вијековима је био манастир Гомирје.

Манастир је био успостављен већ приликом првих досељавања Срба у Гомирје.

О манастиру је Олга Зиројевић оставила сљедећи запис:
"ГОМИРЈЕ, манастир код Огулина са црквом посвећном рођењу св. Јована Претече. Основала су га три монаха почетком XVII века. Године 1681. сазидан је звоник, а 1741. црква. Манастир је обновљен и после пожара из 1789. У време другог светског рата сви конаци су били спаљени, а црква демолирана. Године 1956. приступило се рестаурацији цркве и конака."




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #7 послато: Август 05, 2022, 11:04:56 пре подне »
Војин Дабић у својој књизи "Војна крајина-Карловачки генералат 1530-1746" даје сљедећи опис насељавања Гомирја и Моравица. Уједно наводи и податке о породицама са пописа који није раније објављиван, а односи се на период с краја 17. и почетка 18. вијека:

"Иако деценијама није могла да добије правни наслов на земљишта која је населила, због чега су се неки њени припадници иселили у друге крајишке области, гомирска српска заједница се стално повећавала и ширила, примајући у своја насеља мање групе досељеника са турске територије, На прелазу из XVII y XVIII век представљала је једну од највећих крајишких општина у Карловачком генералату, како по територији коју је заузимала, тако и по броју кућа (121) и становника (1417). Тада су у Гомирју, Српским Моравицама, Врбовском, Равној Гори, Мркопаљу, Туку, Кракару и Дрежници живеле српске породице: Бајовић, Боснић (2 породице), Буњенковић (2), Буњевац (2), Вуиновић (5), Вукшић (3), Вукелић (3), Вучинић (9), Докмановић (3), Ивошевић (4), Јакшић (9), Косановић, Ковачевић, Лукић, Мамула (6), Маравић (6), Марковић, Миљановић, Мрвош (3), Мусулин (3), Никић (3), Павловић, Петричић (2), Петровић (5), Радошевић, Радоичић, Радуловић (4), Раиновић (3), Ранић (3), Стјепановић (4), Таталовић (6), Торнић, Трбуховић (13), Хајдиновић (6) и Царевић (2). У прве две деценије XVIII века Доселили су се још Комленићи, Матићи и Мишљеновићи у Српске Моравице – Мишљеновићи, Смолановићи и Стојановићи у Гомирје, а Гвозденовићи, Томићи (3) и Зрнићи (2) у Дрежницу. Пошто су гомирски Срби 1657. године купили своја земљишта, насељавање новог становништва, било је искључиво у надлежности њихове заједнице и без њихове сагласности војне власти нису имале право да населе у атарима гомирских села ни једног новог крајишника."

Овдје треба истаћи да су Срби првобитно живјели у још неким насељима западно од Моравица: Равној гори и Мркопаљу, али су касније са тог подручја били расељени. Од ових породица са пописа којег наводи Дабић, готово све и данас живе у Гомирју и Моравицама. Негдје се облик незнатно мијењао или је у попису лоше записан, па су Никићи вјероватно Никшићи,Миљановићи Милановићи, а Трбуховићи Трбовићи. Стјепановићи који би требали бити иста породица јављају се у облицима и Стјепановић и Стипановић. Нека презимена су некад записивана са дужим обликом као Хајдиновић умјесто Хајдин или Мамуловић умјесто Мамула.

Занимљиво да Дабић Стојановиће помиње као касније досељенике, иако њихов специфичан генетички резултат указује на везу са старијим гомирским породицама Таталовићима и Ивошевићима. Па се можда не ради о досељавању већ о формирању новог презимена из неке раније родовске групе.

Нека презимена из Дабићевог пописа нисам успио да пронађем међу данашњим становницима Моравица и Гомирја: Бајовић, Буњенковић, Лукић, Марковић, Петричић,Торнић, Смолановић.
« Последња измена: Август 05, 2022, 11:08:04 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #8 послато: Август 05, 2022, 11:22:45 пре подне »
Даћу преглед присутности презимена гомирско-моравичких Срба по насељима. Овај преглед радио сам на основу Лексика презимена Републике Хрватске из 1948. године, те пописа жртава Другог свјетског рата уз Радекин попис презимена и слава Срба Горњо-карловачке епархије. Тако да је лако могуће да је преглед непотпун или садржи грешке. Добро би било да имамо неког са тог подручја који би указао на такве грешке. Али како год, ово је нека почетна верзија прегледа, па се надам да ће се попуњавати подацима.

ГОМИРЈЕ

Гомирје и Мусулини
Лончар
Милановић
Мусулин
Ранић
Косановић
Половина
Мамула, Јовањдан
Мрвош, Никољдан
Стојановић, Јовањдан
Вујновић, Јовањдан
Павловић
Стипановић, Ђурђевдан

Љубошина
Гвозден, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Мрвош, Никољдан
Таталовић, Јовањдан
Вујновић, Јовањдан
Трбовић, Ђурђевдан
Мамула, Јовањдан
Стипановић, Ђурђевдан

Хамбариште
Мамула, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Стипановић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан

Тук
Мамула, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Павловић
Вујновић, Јовањдан
Вукелић
Мрвош, Никољдан

Јасенак
Ивошевић, Ђурђевдан
Мамула, Јовањдан
Радовић
Таталовић, Јовањдан
Вукелић
Косановић
Ковачевић
Радуловић, Игњатијевдан
Таталовић, Јовањдан
Зрнић, Ђурђевдан

Дрежница
Батинић
Боснић
Ћупурдија
Ивошевић, Ђурђевдан
Косановић
Маравић, Никољдан
Радојчић
Радуловић, Игњатијевдан
Таталовић, Јовањдан
Томић
Трбовић, Ђурђевдан
Вукелић
Зрнић, Ђурђевдан

Тук Војни
Мамула, Јовањдан
Мрвош, Никољдан
Вујновић, Јовањдан

Мусулински Поток
Мусулин

Витуњ
Бусић, Игњатијевдан
Галовић
Косановић
Маравић, Никољдан
Мусулин
Пауновић
Стјепановић, Ђурђевдан
Таталовић, Јовањдан
Трбовић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан

Хрељин огулински
Ивошевић, Ђурђевдан
Перић
Стјепановић, Ђурђевдан



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #9 послато: Август 05, 2022, 11:26:13 пре подне »
И ови Мрвоши из Горског Котара су тестирани на 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.

« Последња измена: Август 05, 2022, 11:46:52 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #10 послато: Август 05, 2022, 11:39:49 пре подне »
ВРБОВСКО И МОРАВИЦЕ

Вучинићи и Млинари
Докмановић
Мрвош, Никољдан
Вучинић
Вучковић

Хајдине
Хајдин, Никољдан
Мрвош, Никољдан

Стубица
Стипановић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан
Мрвош, Никољдан

Врбовско
Мамула, Јовањдан
Милановић
Радуловић, Игњатијевдан
Стипановић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан
Хајдин, Никољдан
Мрвош, Никољдан
Вујновић, Јовањдан

Комленићи
Комленићи, Никољдан

Радошевићи
Буњевац, Ђурђевдан
Докмановић
Радошевић
Вучинић
Вучковић

Тићи
Комленић, Никољдан
Вучинић

Жакуле
Комленић, Никољдан
Вучинић

Царевићи
Царевић, Никољдан
Петровић

Матићи
Матић
Петровић

Петровићи
Петровић
Хајдин, Никољдан
Вучковић

Доњи Вучковићи
Вучковић
Матић
Петровић

Горњи Вучковићи
Јакшић
Ковачевић
Јездић
Вучковић

Радигојна
Рајновић, Ђурђевдан

Томићи
Рајновић, Ђурђевдан
Томић
Јакшић

Буњевци и Мишљеновићи
Буњевац, Ђурђевдан
Докмановић
Мишљеновић
Никшић
Трбовић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан
Милошевић

Вукелићи
Докмановић
Никшић
Вукелић

Вујновићи
Вујновићи, Јовањдан

Никшићи
Никшић
Јакшић

Драговићи
Драговић

Докмановићи
Докмановић
Јакшић

Јакшићи
Јакшић
Буњевац, Ђурђевдан
Докмановић
Томић
Вучинић

Тополовица
Јакшић

Међеди
Петровић
« Последња измена: Август 05, 2022, 11:44:31 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #11 послато: Август 05, 2022, 11:47:03 пре подне »
И ови Мрвоши из Горског Котара су тестирани на 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.

Додаћу на списак. Хвала на напомени.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #12 послато: Август 05, 2022, 12:12:28 поподне »
И ови Мрвоши из Горског Котара су тестирани на 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.
Имам Мрвоше на аутосомалу на 40/19 цм па покушах наћи нешто о њима али слаба вајда и контактиро сам тестираног али нема одговора.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #13 послато: Август 05, 2022, 12:47:54 поподне »
Духовни центар не само гомирско-моравичких Срба већ свих Срба Горње Крајине, вијековима је био манастир Гомирје.

Манастир је био успостављен већ приликом првих досељавања Срба у Гомирје.

О манастиру је Олга Зиројевић оставила сљедећи запис:
"ГОМИРЈЕ, манастир код Огулина са црквом посвећном рођењу св. Јована Претече. Основала су га три монаха почетком XVII века. Године 1681. сазидан је звоник, а 1741. црква. Манастир је обновљен и после пожара из 1789. У време другог светског рата сви конаци су били спаљени, а црква демолирана. Године 1956. приступило се рестаурацији цркве и конака."





Гомирје сам обишао крајем јануара ове године. Гомирје је женски манастир и тамо се већ неких 50 година налази једна монахиња мати Параскева која је иначе пореклом из Шипова. Мати Варвара је приликом мог првог боравка 2020 или 2019 била још увек у животу али већ тешко болесна. Такође је била родом из Шипова. Поред ње у манастиру је и архимандрит отац Михаило (Вукчевић), родом из Мариндола у Белој Крајини.

Манастирска црква је у добром стању, али су конаци баш начети зубом времена и зрели су за генералну санацију. Манастир поседује и много земље али је проблематика што нема ко да је обрађује, тако да је манастир добрим делом усмерен на помоћ локалне заједнице који волонтерски или за новац обављају одређене послове.

Кад смо већ код Горског Котара, у Књизи мртвих заробљеничког логора Маутхаузен 1914-1918 нашао сам једног преминулог из Вучковића: Раде Вучковић (рођен 1872, умро 1917). Био је аустроугарски војник и чувар у логору.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #14 послато: Август 05, 2022, 02:34:20 поподне »
Издвојићу још неке резултате са 23andMe:

Трбовић, Ђурђевдан, Гомирје, Врбовско, I2-S17250, потврђени као I2-PH908 и са маркерима, али у другом месту.

Мамула, Јовањдан, Гомирје, Врбовско, I2-M423, могуће у генетичкој вези са Мамулама I2-Z17855 из другог места.

С овим у вези треба поменути и резултат Мамула, Јовањдан из Огулина, I2-S17250. Како је род Мамула доста раширен, изгледа да их је било са више подграна I2-Y3120. Стога не чуди ни резултат Мамула, Јовањдан, Гомирје, Врбовско, E-V13.

Тестирани су и једни Јакшићи, Ђурђевдан из Моравица, Врбовско, такође I1-P109 као и Јакшићи из ДНК пројекта.


Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #15 послато: Август 09, 2022, 02:07:10 поподне »

Пошто се наводе као лички досељеници, упоредила сам са списком породица 1915.

Презимена набројана међу овим досељеницима ( крај 17., почетак 18. века ), присутна 1915. у Лици :

Боснић, Вукшић, Вукелић, Докмановић, Јакшић, Косановић, Ковачевић, Лукић, Маравић, Марковић, Миљановић, Никић, Павловић, Петричић, Петровић, Радошевић, Радуловић, Матић, Стојановић, Гвозденовић, Томић.
Смолановић, Стјепановић и Буњековић нема, али има Смолчић, Стипановић и Буњевчевић. Ранићи би можда могли бити Франићи / Вранићи ?

Од ових касније набројаних породица, у Лици су 1915. присутни :

Милановић, Косановић, Половина, Вујновић, Галовић, Перић, Вучковић, Милошевић, Никшић, Драговић, Ћупурдија, Батинић, Лончар,  Радовић.

Вероватно је било и неких повратних сеоба.


Да ли можда имате податак када се помињу Радовићи у месту Јасенак  у Гомирју? 

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #16 послато: Август 09, 2022, 11:54:13 поподне »
Пошто се наводе као лички досељеници, упоредила сам са списком породица 1915.

Презимена набројана међу овим досељеницима ( крај 17., почетак 18. века ), присутна 1915. у Лици :

Боснић, Вукшић, Вукелић, Докмановић, Јакшић, Косановић, Ковачевић, Лукић, Маравић, Марковић, Миљановић, Никић, Павловић, Петричић, Петровић, Радошевић, Радуловић, Матић, Стојановић, Гвозденовић, Томић.
Смолановић, Стјепановић и Буњековић нема, али има Смолчић, Стипановић и Буњевчевић. Ранићи би можда могли бити Франићи / Вранићи ?

Од ових касније набројаних породица, у Лици су 1915. присутни :

Милановић, Косановић, Половина, Вујновић, Галовић, Перић, Вучковић, Милошевић, Никшић, Драговић, Ћупурдија, Батинић, Лончар,  Радовић.

Вероватно је било и неких повратних сеоба.


Да ли можда имате податак када се помињу Радовићи у месту Јасенак  у Гомирју?

1869. године се помиње Матија Радовић; 1657. године Мирко Радовић итд. МНого сам писао о личким Радовићима у мојим књигама:"Радовићи, порекло, људи и догађаји", на 5332 стране А4 формата.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #17 послато: Септембар 11, 2022, 09:35:46 пре подне »
Даћу преглед присутности презимена гомирско-моравичких Срба по насељима. Овај преглед радио сам на основу Лексика презимена Републике Хрватске из 1948. године, те пописа жртава Другог свјетског рата уз Радекин попис презимена и слава Срба Горњо-карловачке епархије. Тако да је лако могуће да је преглед непотпун или садржи грешке. Добро би било да имамо неког са тог подручја који би указао на такве грешке. Али како год, ово је нека почетна верзија прегледа, па се надам да ће се попуњавати подацима.

ГОМИРЈЕ

Гомирје и Мусулини
Лончар
Милановић
Мусулин
Ранић
Косановић
Половина
Мамула, Јовањдан
Мрвош, Никољдан
Стојановић, Јовањдан
Вујновић, Јовањдан
Павловић
Стипановић, Ђурђевдан

Љубошина
Гвозден, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Мрвош, Никољдан
Таталовић, Јовањдан
Вујновић, Јовањдан
Трбовић, Ђурђевдан
Мамула, Јовањдан
Стипановић, Ђурђевдан

Хамбариште
Мамула, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Стипановић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан

Тук
Мамула, Јовањдан
Маравић, Никољдан
Павловић
Вујновић, Јовањдан
Вукелић
Мрвош, Никољдан

Јасенак
Ивошевић, Ђурђевдан
Мамула, Јовањдан
Радовић
Таталовић, Јовањдан
Вукелић
Косановић
Ковачевић
Радуловић, Игњатијевдан
Таталовић, Јовањдан
Зрнић, Ђурђевдан

Дрежница
Батинић
Боснић
Ћупурдија
Ивошевић, Ђурђевдан
Косановић
Маравић, Никољдан
Радојчић
Радуловић, Игњатијевдан
Таталовић, Јовањдан
Томић
Трбовић, Ђурђевдан
Вукелић
Зрнић, Ђурђевдан

Тук Војни
Мамула, Јовањдан
Мрвош, Никољдан
Вујновић, Јовањдан

Мусулински Поток
Мусулин

Витуњ
Бусић, Игњатијевдан
Галовић
Косановић
Маравић, Никољдан
Мусулин
Пауновић
Стјепановић, Ђурђевдан
Таталовић, Јовањдан
Трбовић, Ђурђевдан
Вујновић, Јовањдан

Хрељин огулински
Ивошевић, Ђурђевдан
Перић
Стјепановић, Ђурђевдан

Излистао сам детаљно матичну књигу рођених 1800-1822. а има још доста да се прегледа, па можда напишем и чланак на крају. На овом списку недостаје село Брестовац. У њему су почетком 19. в. били Стјепановићи, Ивошевићи и Косановићи. Прва два презимена су евидентирана и 1948. у Брестовцу Огулинском, а Косановићи су изгледа нестали. Што се тиче села Љубошине, постојало је у том периоду само презиме Мрвош. Ова гомила осталих презимена је изгледа досељена касније. Трбовићи из Гомирја су на првим записима редовно уписивани као Трбуховићи, а касније се јавља и једна и друга варијанта. И данас постоји доста тих мањих села око Гомирја и Врбовског, што у 19. в. није евидентирано, него се сматрало делом ова два велика (Тук, Хамбариште итд).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #18 послато: Септембар 11, 2022, 12:32:10 поподне »
Излистао сам детаљно матичну књигу рођених 1800-1822. а има још доста да се прегледа, па можда напишем и чланак на крају. На овом списку недостаје село Брестовац. У њему су почетком 19. в. били Стјепановићи, Ивошевићи и Косановићи. Прва два презимена су евидентирана и 1948. у Брестовцу Огулинском, а Косановићи су изгледа нестали. Што се тиче села Љубошине, постојало је у том периоду само презиме Мрвош. Ова гомила осталих презимена је изгледа досељена касније. Трбовићи из Гомирја су на првим записима редовно уписивани као Трбуховићи, а касније се јавља и једна и друга варијанта. И данас постоји доста тих мањих села око Гомирја и Врбовског, што у 19. в. није евидентирано, него се сматрало делом ова два велика (Тук, Хамбариште итд).

Држао сам се садашње подјеле насеља. Брестовац Огулински је припојен Хрељину Огулинском, тако да су подаци о Брестовцу ту садржани.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Генетичко поријекло Срба у Горском Котару
« Одговор #19 послато: Септембар 24, 2022, 09:22:04 пре подне »
Grof Juraj Zrinjski žalio se 1601. godine nadvojvodi zbog toga što su general Lenković i ban Drašković prije dvije godine doveli »Vlahe« iz Turske i naselili ih na njegovom zemljištu, a da o tome njega nisu ni obavijestili. U toj žalbi on traži da doseljenici budu njegovi kmetovi. Međutim, prije nego što je i dobio odgovor od nadvojvode, grof je počeo da progoni doseljene Srbe sa zaposjednutog zemljišta, pa su oni zbog toga tražili dozvolu od svog kapetana da se vrate u Tursku. Kad je za ovo saznao nadvojvoda, odmah je naredio grofu da ne dira doseljenike, a istovremeno je obavijestio i Srbe o tome što je naredio grofu i obećao je da će im dati sve privilegije kao i ostalim uskocima.

Borba između doseljenika i grofova, kojima je od starine pripadalo to pusto zemljište, trajala je nekoliko decenija. Doseljenici su tu borbu izdržali zato što su se za njih zauzimali krajiški komandanti koji su u njima dobili odlične vojnike i time povećali svoju moć u odnosu na hrvatske vlasteline na čelu s banom. Zrinjski su uporno dokazivali da njima pripada Gomirje i sva druga mjesta gdje su se Srbi naselili, a s druge strane Frankopani su dokazivali da to pripada njima. Sasvim je razumljivo zašto su se i vojni komandanti i plemići otimali za vlast nad doseljenim Srbima. Naime, država nije imala vojnika da brani granicu od Turaka, a pogotovo ne takvih vojnika kao što su bili naši krajišnici, a plemići nisu imali radnika da im obrađuju zemlju.

I Lenkovićev nasljednik, general Kizel, najodlučnije je branio doseljene Srbe od napada i kleveta sa strane grofova Zrinjskih i Frankopana. Savjetovao je vojvodi da ne preda taj narod grofovima jer u tom slučaju on bi mogao odseliti natrag u Tursku što bi bila nenadoknadiva i to dvostruka šteta za austrougarsku carevinu po pitanju njenih južnih granica prema Turcima.
U svom izvještaju nadvojvodi Ferdinandu general Kizel kaže: »Frankopanima nije oduzet ni pedalj zemlje. Zemljište na koje je Lenković smjestio doseljenike bilo je 80 godina pusto, a između Gomiraca i frankopanskih kmetova ima još uvijek poldrug pustoši, pa Gomirci nemaju razloga da od koga što otimaju ili da koga gone. Oni su ovdje jaki bedem odbrane, pa su sada i kmetovi
sigurniji od turskih pljačkaša. Gomircima se čini nepravda, a bijedni kmetovi, ako ih ko muči, to su njihova vlastita gospoda, koja će ih, ako ovako nastave, otjerati sa ognjišta.«
Po carskoj dozvoli general Kizel doveo je 1607. godine nove doseljenike koji su smješteni oko Gomirja. Grofovi su ih uznemiravali isto tako kao i one koji su ranije doselili. Vojni komandanti branili su ovaj narod pred carem, a naročito pred nadvojvodom Ferdinandom koji je 14. augusta 1608. obavijestio Nikolu i Vuka Frankopana da im ne može Srbe potčiniti niti ih odstraniti iz Gomirja, pa zato neka mu više ne dosađuju ovakvim zahtjevima. Grofovi su se zbog toga sve više obraćali caru tražeći od njega zaštitu svojih feudalnih prava, a Krajišnici su se žalili nadvojvodi u Gracu. Tako je 1608. godine kao izaslanik Gomiraca došao kod nadvojvode Radoje Mamula tražeći zaštitu naroda ili preseljenje. Kad nisu dobili zaštite, mnogi su sami odselili, a najviše u Slavonsku krajinu. Poslije jedne takve seobe 1615. godine u Gomirju je ostalo svega 40 kuća.

Poznato je da su se već 1612. godine Gomirci rasprostirali preko Kapele, u brdima Drežnice. Tada se priličan broj zadruga naselio u Drežnicu. Dakle, pošto je primarno naseljavanje naših predaka bilo u Gomirju i u njegovoj okolini, to je i normalno da opširnije govorimo o Gomirju jer time govorimo i o Drežnici. Naime, sve ovo što su u tim vremenima preživljavali Gomirci, to su preživljavali i Drežničani. Prolazili su zajedno kroz sve nevolje krajiškog života, pripadali su istoj regimenti, borili su se i ginuli skupa u raznim ratovima. Postoji ipak jedna razlika, a to je da je o Gomirju dosta toga zapisano, a o Drežnici skoro ništa, ili samo ponešto, tek zausput uz Gomirje.
Vrlo teško je pronaći i ono malo podataka iz prošlosti Drežnice koji su ponegdje zapisani.