Дом српских родословаца, Задужбина "Порекло" > Задужбина "Порекло"

О задужбинарству

(1/1)

Јовица Кртинић:
Отварам ову тему са идејом да ближе објаснимо зашто смо се одлучили за оснивање Задужбине "Порекло".

Јутрос ми је, сасвим случајно, пала у руке књига Снежане Миладиновић "Задужбине" (Службени гласник, Београд, 2002.) из које преносим следеће речи које бих потписао без остатка:

"Задужбине су осниване ради остварења општекорисних циљева, а историја показује да су имале и имају велики значај и да су дале немерљив допринос у развоју људске цивилизације. Ниједна установа није тако чврсто везана за хуману страну људске личности као установа задужбинарства. Привилегија је рећи да је историја једног народа историја његових задужбина. Ту привилегију имамо ми који живимо на просторима које испуњавају задужбине овјековечене у велелепним манастирима, црквама, мостовима... Оне су постале дио нас тако да су утицале на развој наше културе, традиције, историје, памћења. Задужбине су овјековјечене у народном сјећању, уткане у народне пјесме, легенде, пословице. Задужбине су допринијеле очувању народног идентитета и самосвијести и у преломним тренуцима биле извор снаге и инспирације. Можемо назвати "Вишом Правдом" чињеницу што  је Нобелову награду, дакле награду коју додјељује једна свјетски позната задужбина добио један "наш" роман о задужбини. Тај роман-задужбина о задужбини писан је на језику који је очуван у одајама задужбина оних који су знали да је писменост једног народа најјаче његово оружје и услов опстанка. Тако је на најљепши начин крунисан развојни пут једног народа који је израстао, духовно и државно, на идеалима својих задужбинара, који је идеју задужбинарства у чијој је основи племенитост и мудрост, преточио у своју културу, традицију и прогрес, да из тих основа црпи снагу и вјеру која ће вјековима касније бити призната од других народа који су о једној њеној задужбини читали најљепше странице свјетске књижевности".

сɣнце:
" Сви ми умиремо једном а велики људи по два пута: једном када их нестане са земље,  а други пут када пропадне њихова задушбина. "
Иво Андрић,  На Дрини ћуприја

Nebo:
Предратни чиновник Поште, Лазар Стојадиновић, 1929. године (тада у пензији) основао је Задужбину са циљем да се из њених средстава помажу запослени у Пошти:



Ова задужбина и данас постоји.

Навигација

[0] Индекс порука