Српски ДНК месец 2021

[Лука]

126. Буча, католик, Биоград на Мору

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино нижа вредност 9 на GATAH4 одступа. Нема конкретних поклапања на нашем пројекту.

На попису из 1948 у Биограду (тада припадао Сплиту) је пописано 27 особа у 5 домаћинстава, под презименом Бућа.

[Лука]

152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са раније тестираним Беаром из Лећевице, чије је старије презиме Стричевић. Са овим резултатом је претпоставка да Беаре потичу од Стричевића потврђена. Стричевић и Беара се разликују на 2 маркера од 23 упоредивих, и занимљиво је да је једна разлика двострука, на маркеру 576 (Беара има 18 а Стричевић 16). Због вредности 15 на 19 и ниже 16 на 576, можда не би било лоше да Стричевић провери припадност подграни A22312.

Стричевићи су у Кољанама били присутни и у 18. веку. На попису из 1948 било је 43 особе пописане са презименом Стричевић у Кољанама. Највероватније да поред Берара и све остале српске породице из Лећевице потичу од Стричевића.

[Лука]

180. Поповић, Никољдан, Доњи Присјан, Власотинце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада хаплотип није у потпуности модалан, ипак у њему нема ни вредности које значајније одступају од модала. Тешко је рећи ко је заиста близак Поповићу.

Сам тестирани наводи предање о даљем пореклу са Косова (Косово Поље прецизније).

[Посо]

126. Буча, католик, Биоград на Мору

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино нижа вредност 9 на GATAH4 одступа. Нема конкретних поклапања на нашем пројекту.

На попису из 1948 у Биограду (тада припадао Сплиту) је пописано 27 особа у 5 домаћинстава, под презименом Бућа.

Имају ли везе с овим Бућама, с обзиром да се Буче, чини ми се, јављају у Биограду тек у другој половини 18. вијека?
https://hrcak.srce.hr/225846

Ако имају, онда имају и с овим:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће

[Селаковић]

74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан; изуетак су нешто мање учестале вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 12. Постоји предање о пореклу од Мостара.

Нажалост, овакав хаплотип и честа слава донекле отежавају проналажење сродника. На мањем броју маркера, Рожић има и потпуна поклапања, али питање је колико је иједно од њих релевантно. Можда би му најближи могао бити један тестирани из околине Стоца (данашња општина Берковићи) који такође слави Никољдан и са којим се Рожић поклапа на 20 од 23 упоредива маркера, укључујући DYS458 и DYS533.

По попису из 1991. Рожићи су били веома бројни, после Лазендића најбројнији у селу.

[Селаковић]

181. Маљковић, Јовањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250.

Маљковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Хаплотип тестираног је прилично модалан. Издавајају се једино повишена вредност DYS390 = 25, а потом и ниска DYS481 = 27 и повишена DYS635 = 24. Да није ове ниске вредности на DYS481, хаплотип би се некако могао подвести под род Родића, овако тешко. Чини ми се да нема релевантних ближих поклапања.

Међу формално најближим поклапањима свакако јесу неки из рода шекуларских Ћетковића, као и неки од Родића. За све ове породице знамо да су S17250+, а исто претпостављамо и за Маљковића захваљујући резултатима са 23andme. Наиме, ако се не варам, Маљковиће S17250+ имамо из околине Бриња и из Ливањаког поља и Б. Грахова. Сви славе Јовањдан.

Све ово узевши у обзир, ово би требало да буде и хаплогрупа америчког глумца српског порекла, Џона Малковича.



Иначе је било доста дебате о његовом пореклу, како на форуму, тако и у јавности:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5101.0

[Селаковић]

182. Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Кричковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Тестирани има практично модалан хаплотип, издвојио бих као посебну једино вредност 16 на DYS458. Ово отежава проналажење правих сродника, јер су многи тестирани релативно блиски Кричковићу.

Ипак, чини се да нема ближе везе са пар тестираних далматинских и личких родова који славе Стевањдан. Могао би му, пак, најближи бити један тестирани из Срема (САНУ истраживање), који такође слави Стевањдан, има вредност DYS458 = 16 и подудара се са Кричковићем на 16 од упоредивих 17 маркера.

Кричковићи очито нису J2b Кричи. Рекао бих да би презиме могло потицати пре од места Кричке. Тамо постоје Миликићи који славе Стевањдан.

[Андрић]

74. Рожић, Никољдан, Горњи Граци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан; изуетак су нешто мање учестале вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 12. Постоји предање о пореклу од Мостара.

Нажалост, овакав хаплотип и честа слава донекле отежавају проналажење сродника. На мањем броју маркера, Рожић има и потпуна поклапања, али питање је колико је иједно од њих релевантно. Можда би му најближи могао бити један тестирани из околине Стоца (данашња општина Берковићи) који такође слави Никољдан и са којим се Рожић поклапа на 20 од 23 упоредива маркера, укључујући DYS458 и DYS533.

По попису из 1991. Рожићи су били веома бројни, после Лазендића најбројнији у селу.

Рожићи су колико ја знам по предању из околине Шибеника. У попису из 1851. године их је било 4 домаћинства у Грацима, док их је пар година касније 1879. године евидентирано најмање 20 домаћинство Рожић. Поред тога Рожића Никољштака на Змијању има и у Подбрду, Шеховцима, Брду и Дабрацу код Мркоњића и Бочцу код Бања Луке.

[Лука]

Имају ли везе с овим Бућама, с обзиром да се Буче, чини ми се, јављају у Биограду тек у другој половини 18. вијека?
https://hrcak.srce.hr/225846

Ако имају, онда имају и с овим:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Буће

Сам тестирани наводи да су у Биоград дошли са острва Муртер као и то да се деда по оцу тестираног презивао Бућа (дакле са ћ).

[Посо]

Сам тестирани наводи да су у Биоград дошли са острва Муртер као и то да се деда по оцу тестираног презивао Бућа (дакле са ћ).

Онда се не ради о томе.

На Муртеру се често спомиње родовски надимак Бућа и нешто раније презиме Бућин.

У новије вријеме огранак Плеслића је имао надимак Бућа:

PLESLIĆ Ante pok. Luke (1856.–1920.) Buća

(Кристијан Јуран, "Становништво Муртера 1858. и 1915. године (Грађа из анаграфа жупе Муртер)"

Плеслићи спадају међу старије родове тамо:

Tako u Velom Selu 1451. godine nalazimo Matu Kečića, 1452. Ivu Strikelića, Cvitula Berislavljića rodonačelnik Cvitulovića), Stipu Plešćinu (rodonačelnik Plešćinovića odnosno današnjih Pleslića) i Juru Vučinića, a 1470. i Pavu Naperotića. U arhivskoj građi nema naznaka o tomu da su tijekom 16. i 17. stoljeća Betinu napučili hrvatski prognanici ili pak vlaški prebjezi iz turske Vrane, kako to sugeriraju usmena predaja i dio stručne literature. Nova prezimena koja se javljaju u tom razdoblju uglavnom su nastala unutar domicilnih rodova, što vrijedi za sve seoske zajednice na otoku, pa se između stanovnika posvjedočenih u 15. i 16. stoljeću i onih koje u 21. stoljeću razaznajemo kao starosjeditelje u velikoj mjeri može pratiti neprekinuta linija kontinuiteta. Stoga su Murterini, Jezerani i Betinjani doista starosjeditelji, potomci srednjovjekovnih doseljenika koji su na otok stigli najkasnije u 14. stoljeću.

(Кристијан Јуран, "Оток Муртер у 16. и 17. стољећу")

[Зрно]

152. Стричевић, Ђурђевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са раније тестираним Беаром из Лећевице, чије је старије презиме Стричевић. Са овим резултатом је претпоставка да Беаре потичу од Стричевића потврђена. Стричевић и Беара се разликују на 2 маркера од 23 упоредивих, и занимљиво је да је једна разлика двострука, на маркеру 576 (Беара има 18 а Стричевић 16). Због вредности 15 на 19 и ниже 16 на 576, можда не би било лоше да Стричевић провери припадност подграни A22312.

Стричевићи су у Кољанама били присутни и у 18. веку. На попису из 1948 било је 43 особе пописане са презименом Стричевић у Кољанама. Највероватније да поред Берара и све остале српске породице из Лећевице потичу од Стричевића.

Одлично што је потврђено да су Стричевићи из Кољана исти они који се појављују у залеђу Сплита, тј Трогира и од којих је настало више презимена. Има и католика Стричевића на том подручју. У Мућу су Стричевићи били православци до друге половине 19. века, што се може наћи у матичним књигама.

[Црна Гуја]

178. Јовичић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Поседује неколико вредности које одударају од модалних (снижену DYS390=24, и повишене DYS549=13 и DYS533=13), па поседује нешто више разлика са тестиранима из рода Б3 коме недвосмислено припада. Најближи му је Гаврић из истог села од ког се разликује на 2 од 18 маркера, од Спасојевића из Шњеготине Велике код Челинца се разликује на 3 од 23, од Јелића из Кремне код Прњавора на 4 од 23, а од Симића из Јошавке Горње и Милосављевића из Поточана код Прњавора на 5 од 23. Сви наведени такође славе Марковдан, осим Милосављевића (Михољдан).

https://www.poreklo.rs/2021/07/05/poreklo-prezimena-selo-josavka-gornja-celinac/

[Црна Гуја]

183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

[Црна Гуја]

184. Ђурић, Ђурђевдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>BY149000. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-11, која га поуздано смешта у род Г. У овом роду се поред Ђурића налазе још само Новаковић из истог села и Галић из Босанског Грахова, обојица такође славе Ђурђевдан. Ђурић се од Галића разликује на 3 од 23 маркера, а од Новаковића на чак 5 од 23. Овај релативно велики број разлика је највише последица чињенице да је Ђурићев хаплотип нешто више измутирао, па поседује неколико немодалних вредности у односу на другу двојицу (снижене DYS19=16 и DYS456=16, и повишену DYS635=24). И за Ђуриће је забележено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

[Посо]

183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Поједини херцеговачки BY30743 родови, вјероватно, имају плишчићки "бекграунд".

[НиколаВук]

176. Цветановић (Ђокић), Бели Поток, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>A427, највероватније роду Е у табели СДНКП. Цветановић је први јавни припадник овог рода, у коме се налазе још двојица тестираних са истраживања која још увек нису јавна (Косметски подухват и Подухват тестирања пчињских родова). Са тестираним из пчињског подухвата који слави Никољдан се разликује на два маркера (за по једну вредност на DYS439 и за две вредности на DYS570), док се са тестираним из косметског подухвата са славом Митровдан, који изгледа има мало више измутиране вредности, разликује на 6 маркера.

Тестирани је оставио податак да је презиме Цветановић девојачко презиме његове бабе по оцу и да је његов отац понео мајчино презиме, док се деда по оцу презивао Ђокић, тако да би ово суштински био резултат фамилије Ђокић из Белог Потока код Лесковца. Тестираном није познато коју је славу славио његов деда по оцу, а ја у доступној етнографској литератури нисам успео да пронађем никакав податак о Ђокићима из Белог Потока.

https://www.poreklo.rs/2017/04/16/poreklo-prezimena-selo-beli-potok-leskovac/

[Посо]

181. Маљковић, Јовањдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250.

Маљковићи су стара породица у Маовицама, присутни још у 18. веку.

Хаплотип тестираног је прилично модалан. Издавајају се једино повишена вредност DYS390 = 25, а потом и ниска DYS481 = 27 и повишена DYS635 = 24. Да није ове ниске вредности на DYS481, хаплотип би се некако могао подвести под род Родића, овако тешко. Чини ми се да нема релевантних ближих поклапања.

Међу формално најближим поклапањима свакако јесу неки из рода шекуларских Ћетковића, као и неки од Родића. За све ове породице знамо да су S17250+, а исто претпостављамо и за Маљковића захваљујући резултатима са 23andme. Наиме, ако се не варам, Маљковиће S17250+ имамо из околине Бриња и из Ливањаког поља и Б. Грахова. Сви славе Јовањдан.

Све ово узевши у обзир, ово би требало да буде и хаплогрупа америчког глумца српског порекла, Џона Малковича.


Иначе је било доста дебате о његовом пореклу, како на форуму, тако и у јавности:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5101.0

Добар текст о Стипану/Стефану Маљковићу из народне пјесме, а којег историчар Брузони помиње приликом опсаде Босиљине (Марине) 1657. године:
Стјепан Бановић, "Два прилога познавању хисторијских лица наше народне епике".
https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=i&id=178057

Можда се ради о потомку примићура Маљка који се наводи 1540. године у Голубићу, нахија Карин.

[Лука]

183. Приметица, Никољдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2, који сви славе Јовањдан, и махом су пореклом из Западне Херцеговине (Мостар, Коњиц, Чапљина). У оквиру овог рода се по свему судећи издваја и један ужи подрод, који одликују вредности DYS385b=15, DYS439=11 и DYS570=20, и коме поред Приметице припадају и двојица Бована, из Ходбине код Мостара и Чичева код Коњица, као и један тестирани из Љубиња чији резултат није још увек јаван. Поред ових, Приметица поседује још једну специфичну вредност у односу на остале припаднике рода Б2, а то је повишена DYS390=26. За Приметице је наведено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ово је ако се не варам први Србин из Далмације који припада YP4278 подграни.

[Зрно]

97. Поповић, Никољдан, Сејаце, Бујановац

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Тренутно има тридесетак Срба који су R1b-Z2103, а да нису низводнија Z2705, и за њихову припадност некој од млађих грана се нажалост не може рећи ништа, јер су ретки и нису радили дубинске тестове. R1b-Z2103 је настала пре 6.000 година и има много подграна којим би Поповић могао припадати. Поповић се издваја од осталих по вредности DYS385=13-14. Према литератури становништво Сејаца махом слави Никољдан и требало би да је од давнина на том месту.

Тестирани може да уради панел за R1b-Z2103 на Yseq-у:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=45794

Грана на Yfull стаблу:

https://www.yfull.com/tree/R-Z2103/

[Зрно]

147. Ђурић, Никољдан, Мала Косаница, Куршумлија

Установљена је хаплогрупа R1b-PF7562, а можда не припада низводнијој R1b-PF7563, у којој је велика већина тестираних са наших простора. Има поклапање на 23 маркера са презимењаком (иста слава) из Метохије. Са другима има најмање 4 разлике у СТР маркерима и то су тестирани из југоисточне Србије. О становништву Мале Косанице нисам нашао податке, па нека неко напише ако зна.

Yfull стабло:

https://www.yfull.com/tree/R-PF7562/