Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481926 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6820 послато: Март 28, 2019, 01:45:24 поподне »
Лангура, Никољдан, Xерцеговачка Голеша, Прибој

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближе поклапање има са једним тестираним из околине Клине чији резултат још увек није јаван, разликују се на 2 од 23 маркера. Међутим, како већина припадника ове гране код нас има јако сличне хаплотипове на 23 маркера, ако веза и постоји не мора нужно бити скоријег карактера, тим пре што се и слава разликује. Лангура поседује три вредности које се ређе јављају код припадника ове гране: DYS549=13, DYS533=11, и прилично ниску DYS570=17, коју од припадника ове гране поседује само још Арнаут из Далмације.

"Танасије Пејатовић налази да Лангуре живе Љељеници, Карошевини, Рогушју и да славе Јовањдан, док Ланговићи живе у Бабинама и Рогушју, славе Јовањдан, као и Лангуре, али воде порекло од Стопића. По налазима нашег сарадника, Лангуре су у Херцеговачкa Голешa (заселак Бријешће) доселили из Љељеница (Пљевља), 1906. године, а најстарији по имену познат родочелник ове породичне лозе био је Ђоко Лангура. Лангуре у Херцеговачким Голешима славе Никољдан."

Милојица Нешов Спарић, Херцеговачка Голеша

Има их и на 23andMe. Само смо овај пут на основу маркера открили дубљу подграну. ;)

Лангура, Никољдан, Херцеговачка Голеша, Прибој, R1a-M417

За Лангуре из Херцеговачке Голеше се каже да су досељени 1906. године из Љељенице крај Пљеваља. У Средњем Полимљу је Лангура са овом славом било још у Карошевини и Рогушју.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6821 послато: Март 30, 2019, 07:14:44 пре подне »
Пејчиновић, Лучиндан, Грабовац, Прокупље, E-V13>Z5018>S2979>L241

Од претходно тестираног Пејчиновића из Кокошића код Сјенице се разликује само на маркеру DYS635 (Пејчиновић из Грабовца има повишену вредност 24, а Пејчиновић из Кокошића 23). Пејчиновићи имају прелазни хаплотип између родова Б и В што је потврђено овим резултатом, тако да су издвојени у засебни род у табели Српског ДНК пројекта.

Тестирани је навео да његова породица потиче из Поља Колашинских (јужни део данашње општине Мојковац).

О Пејчиновићима имамо и засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4146.0

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6822 послато: Март 30, 2019, 09:46:17 поподне »
Лакетић, Јовањдан, Горња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две главне карактеристичне вредности, а то су 390=23, 391=12. Осим тога ту је и 570=17 и 635=21. Најближи му је један тестирани са КиМ подухвата из И. Колашина, са предањем о Морачи. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, деле све карактеристике горе поменуте и славу Јовањдан. Обојици је близак Богевић из Београда, који са њима дели 390=23 и 391=12.

Предање каже да су из Гацка од Владиславића. Дошли су у Горњу Морачу преко Бањана. Славе Св. Јована "од живота у Бањанима".

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6823 послато: Март 31, 2019, 08:44:15 пре подне »
Лакетић, Јовањдан, Горња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две главне карактеристичне вредности, а то су 390=23, 391=12. Осим тога ту је и 570=17 и 635=21. Најближи му је један тестирани са КиМ подухвата из И. Колашина, са предањем о Морачи. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, деле све карактеристике горе поменуте и славу Јовањдан. Обојици је близак Богевић из Београда, који са њима дели 390=23 и 391=12.

Предање каже да су из Гацка од Владиславића. Дошли су у Горњу Морачу преко Бањана. Славе Св. Јована "од живота у Бањанима".

Лакетићи су према предању исти род са Миљанићима, Мркајићима и Бијеловићима из Бањана са којима деле исту славу и преславу (Јовањдан и Илиндан). С обзиром да је за Миљаниће утврђено да припадају грани I1-Z63, ово предање очигледно није тачно.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6824 послато: Март 31, 2019, 02:23:35 поподне »
Андрић, Тривуњдан, преслава Аранђеловдан, Свињиште, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2a-L38>S2606>PH1237>BY25359. Поседује специфичан хаплотип са више јединствених вредности - повишене DYS19=17, DYS439=12, YGATAH4=10, DYS549=12 и DYS635=12 као и измутиран DYS385b=17.2. С обзиром на то, није посебно близак ниједном до сада тестираном припаднику овог рода на Пројекту (Милошевићу из Премеће код Чачка, Кнежевићу са непознатим местом порекла и једном необјављеном резултату из Вршца); сви тестирани из овог рода славе различите славе.

Андрићи припадају роду Гуџулића из Свињишта, где такође спадају и Радисављевићи и Јовановићи из истог места и са истом славом и преславом. Андрићи и Јовановићи су у Свињиште дошли око 1878. из села Дријен (општина Зубин Поток, најјужније село у тој општини које се у географском смислу налази у Метохијском Подгору, а не у Ибарском Колашину) а Радисављевићи из "околине Пећи" (највероватније из Осојана, општина Исток). У матичним селима су им остали рођаци који се данас презивају Костовићи, Радивојевићи, Радичевићи (у селу Дријен) и Репановићи (у селу Осојане). По предању, Гуџулићи своје најраније порекло везују за Морачу тј. за црногорски Колашин те да им је старије презиме било Кадић. У неком непознатом периоду су се населили прво у Осојану а затим и у Дријену, да би се након Српско-турских ратова 1876-78. део Гуџулића населио у Свињишту у новоослобођеној Топлици. До сада у Морачи или било где другде на простору Црне Горе није констатована ова хаплогрупа (која се углавном везује за Келте и њихову експанзију током гвозденог доба) те је ово предање упитно и чини се изгледнијим да су Гуџулићи заправо старинци из Метохијског Подгора; друга могућност је да су они још један од "родова са изгубљеном матицом", тј. да су некада заиста били присутни у Морачи али да су се у међувремену одатле потпуно раселили или "истражили". О овом роду је детаљније писано на теми посвећеној рођацима Андрића, Радисављевићима:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3504.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6825 послато: Март 31, 2019, 03:06:18 поподне »

Припада хаплогрупи I2a-L38>S2606>PH1237>BY25359.

Ово је келтска грана хаплогрупе И2а2? Читам да се је ширила упоредо са хаплогрупом Р1б У152 и да је сигурно повезана с келтским миграцијама.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6826 послато: Март 31, 2019, 04:45:57 поподне »
Ово је келтска грана хаплогрупе И2а2? Читам да се је ширила упоредо са хаплогрупом Р1б У152 и да је сигурно повезана с келтским миграцијама.

Да, углавном се повезује са келтском експанзијом током латена, можда и нешто раније. Добро је питање да ли је предак овог BY25359 рода који се јавља на нашим просторима дошао током гвозденог доба или касније (антика, средњи век).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6827 послато: Април 04, 2019, 01:08:37 поподне »
Извињавам се на превиду. Чекају се још увек подаци за Стојиљковића.
« Последња измена: Април 04, 2019, 01:36:43 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6828 послато: Април 04, 2019, 03:13:23 поподне »
Стојиљковић, Никољдан, Дадинце, Власотинце, J2a-Z6055>Y14439

Стојиљковићи су, према предању, досељени са јужне падине Копаника (косовски део), а старије презиме је било Цојић. Судећи по литератури, могли би бити огранак рода Ковачеваца

– Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника,  доселили се крајем 18. века.
https://www.poreklo.rs/2013/11/21/poreklo-prezimena-selo-dadince-vlasotince/

Поменусмо пре неки дан овај род, који генетски стоји веома блиско. Једна од матица им је у источној Херцеговини, а ово је први припадник ове подгране на југоистоку Србије. Мада је било за очекивати да ће се и ту појавити, будући да у анонимним базама постоји поклапање у Македонији. Дакле сви припадници овог рода су генетски веома блиски и имају до 3 разлике на 23 маркера. Једна од карактеристика тестираних породица је и слава Св. Јован, која код Стојиљковића очито не важи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6829 послато: Април 04, 2019, 06:49:58 поподне »
Димић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15 и 389II=32. Нема потпуних поклапања на Пројекту. Најближи по хаплотипу су му Кецмани из Босанке Крајине, са којима дели маркере 385=15-15 и високе вредности 32/33 на маркеру 389II. Посебно му је близак Кецман из Оштре Луке, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Како славе различите славе и прилично су географски удаљени, не бих се усудио да кажем да су исти род, па једино нека дубља тестирања могу дати одговор на то питање. Од оних који су му географски блиски и славе исту славу, релативно му је близак један тестирани из Горњег Кусца, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера, али су им предања о пореклу другачија.

Димићи припадају роду Гулића. За њих се каже:

"Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада."

Димићу бих као најјефтинију опцију предложио да тестира маркер DYS561 преко Yseq-а. Наравно неки напреднији тест попут BigY700 је увек добродошао.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6830 послато: Април 04, 2019, 07:10:39 поподне »

"Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада."
Требало би проверит да ли Димић има поклапања са Палајем I2-CTS10228>Y3120 из Качинара у Мирдитама, због предања о пореклу из Мирдита.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6831 послато: Април 04, 2019, 07:20:29 поподне »
Тодић, Јовањдан, Доња Јошаница, Блаце, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту иако не поседује специфичне вредности за ову грану.

Тодићи су у Доњу Јошаницу досељени из околине Лепосавића.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6832 послато: Април 04, 2019, 07:36:06 поподне »
Требало би проверит да ли Димић има поклапања са Палајем I2-CTS10228>Y3120 из Качинара у Мирдитама, због предања о пореклу из Мирдита.

Они су PH908 на свом пројекту означили као S17250. Док су ове који су "динарик север" , обележили као Y3120. Тако да немају вероватно везе.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6833 послато: Април 04, 2019, 07:40:54 поподне »
Они су PH908 на свом пројекту означили као S17250. Док су ове који су "динарик север" , обележили као Y3120. Тако да немају вероватно везе.

Једино су једног Ашкалију означили као PH908. Толико о њиховој објективности и озбиљности.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6834 послато: Април 04, 2019, 08:23:35 поподне »
Бољевић, Петковдан, Матагужи, Голубовци, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта чија се већина братстава налази на Косову и Метохији. Бољевић се издваја по вредности DYS385b=17, док на овом маркеру остали припадници овог рода имају вредност 18.

Павле Радусиновић је говорећи о становништву Матагужа забележио следеће:
Године 1941. у селу су живјели: Калуђеровићи, којих са својим огранцима на уже презиме — Бољевићима (17 дом.), Јанковићима (6), Раковићима (5) и Балијашима (3) има 31 домаћинство. Доселили су се из Ћеклића прије око 250 година. Како изгледа, још раније су дошли у Голубовце, јер се њиховим преласком у Матагуже одмах јављају с поменутим презименима на огранке. Бољевићи се, рецимо, званично презивају Калућеровићи, а има случајева да се рођена браћа презивају — један Бољевић, други Калуђеровић, или отац Бољевић, а синови Калуђеровићи. Бољевићи су се прије звали Чукуровићи, али су се по неком Бољу, који је вјероватно први од њих дошао на Божов бријег у Матагужима, прозвали Бољевићима. Кад су у питању оваква релативно јака братства као што су "зетски" Калуђеровићи, који су се, како изгледа, послије "турског расељења Матагужа" међу првима доселили "да раде атинске земље", не треба искључити могућност да су им се друга превимена, као јачици, "прибратствила". Таква братственичка хомогенизација под турском економском и политичком влашћу свакако је морала имати одређену разложну улогу.

Исто предање о пореклу из Ћеклића наводи и сам тестирани. С друге стране, Андрија Јовићевић, који је своја истраживања вршио 20-их година прошлог века, за Калуђевиће каже да потичу из Клименaтa:

Калуђеровићи у Матагужима (32 к.) и Шушуњи (3), Мирковићи (6), Мијатовићи (4), Лештеровићи (4), Галијаши (2) и Раковићи (2) сви су у Голубовцима, воде порекло од заједничког претка, који се врло давно доселио из Климената. Њихово заједничко презиме је Калуђеровићи, које име и данас носи њихова већина. Голубовци су њихова матица, одакле су се остали огранци расељавали за земљом. Потурчени Калуђеровићи, који су негда живели у Подгорици, род су овим Калуђеровићима. Сва ова братства славе Св. Петку и броје 44 куће.

Овај резултат не потрврђује ниједно од ова два предања. Наиме, Калуђеровићи из Ћеклића су према предању од Бјелопавлића који припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155589, док Клименти припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY4590. Слава Петковдан иде у прилог предању о пореклу из Ћеклића, док припадност роду који највише припадника има на Косову и Метохији (од којих већина такође славе Петковдан) више иде прилог предању о пореклу из Климената.

Дилему може разрешити једино тестирање неког Калуђеровића из Ћеклића.


Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6835 послато: Април 04, 2019, 08:37:56 поподне »
Већ имамо једне Бољевиће из Зете који припадају роду Горњака? Ово су неки други?
Дакле, Е-Z38456 је хаплогрупа зетских Калуђеровића и дијела зетских Бољевића? Онда Калуђеровићи свакако нису род Вукљи-Селчана, како је прије неко био поменуо да је могуће због одређених предања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6836 послато: Април 04, 2019, 08:49:55 поподне »
Већ имамо једне Бољевиће из Зете који припадају роду Горњака? Ово су неки други?
Дакле, Е-Z38456 је хаплогрупа зетских Калуђеровића и дијела зетских Бољевића? Онда Калуђеровићи свакако нису род Вукљи-Селчана, како је прије неко био поменуо да је могуће због одређених предања.

Ти Бољевићи су род са Вукчевићима из Дражевине у Љешанској нахији, како им и гласи предање. Старо презиме им је Болевић и немају везе са Горњацима из Цеклина, као ни са Бољевићима чији је резултат данас објављен.

Калуђеровићи сигурно не припадају највећем роду из Климената, али то не значи да се нису доселили из тог племена.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6837 послато: Април 05, 2019, 09:50:47 пре подне »
Шапоњић, Стевањдан, Комарани, Нова Вараош

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираног Пауновића из Дучаловића, који је такође Шапоњић, се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Од осталих тестираних, најближи му је Морачанин из Мојковца од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Више о пореклу Шапоњића ће написати сам тестирани, који је на форуму.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6838 послато: Април 05, 2019, 10:41:21 пре подне »
Шапоњић, Стевањдан, Комарани, Нова Вараош

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираног Пауновића из Дучаловића, који је такође Шапоњић, се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Од осталих тестираних, најближи му је Морачанин из Мојковца од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Више о пореклу Шапоњића ће написати сам тестирани, који је на форуму.

Морачнин су према једном извору Радовићи из Мораче.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6839 послато: Април 05, 2019, 01:34:15 поподне »
Очекивао сам овај резултат с обзиром да је и тестирани Пауновић из Драгачева од моје фамилије из Комарана,Стари Влах.Овај наш хаплотип Y 13946 и Крсна слава Стевањдан нас Шапоњиће повезује са Мојковцем,Вукојевићем и Глушцима из Седлара,Попово поље.Такође и са братствима из села Главска и Тврдош,са славом Стевањдан,који су у Попово поље дошли од Брскова,односно Мојковца.Најстарије станиште је било село Шапоње,Коритска висораван,близу Бјелог поља.Из околине средњовековног Брскова,одлазак према Требињу,Дубровнику,или,директно из Потарја,или са Копаоника у Средњу Босну,одатле према Требињу,где су некако груписани ови родови са славом Св.Стефан.Одатле је уследио повратак у ширу околину Мојковца,те према Бјелом Пољу.Морачани Радовићи су друга хаплогрупа,немају везе са тестирани Морачанином из Мојковца,као ни он са њима.Шапоњићи и Морачанин немају никакве генетске везе са Дуловићима из Мораче,осим исте славе,због села Седлари.Шапоњићи,Морачанин,и још много родова,са овом подграном у 13946 из Северне Црне Горе,Сев.Косово,Јужна Херцеговина,повезаност са средњовековним Сасима из рудника Брсково,Копорић,Олово у Босни,Ливађе и остала рударска места,где су живели посрбљени потомци.