Што се тиче имена, баш сам данас пискарао једно мало ономастичко истраживање које сам синоћ радио за свој гушт:
Мало ономастике мог братства:
Бистрио сам родослов мог братства (није баш потпун, али највећи део имам) од родоначелника Ћетка (рођен на почетку 18. века) до данас, па ми паде на памет да попишем имена која се у њему јављају. Мушка, наравно
Најчешће давано име у братству је Ђорђије (и надимци Ђоко, Ђоле), што је и логично с обзиром на крсну славу Ђурђев-дан. Од двојице братственика који су носили ово име настала су и два рода са презименима Ђоровић и Ђорђијевић.
Следећа два по бројности су Марко и Милош. Овде се види јуначка традиција, по којој су мушкој ђеци давали имена старих српских јунака - Милоша Обилића и Марка Краљевића.
Следи име Драган, што је производ последњих 40-50 година, када су давана таква имена - Зоран, Горан, Драган...
Затим по бројности иду Михаило, Радован, Алекса, итд.
Једно од честих имена је и Илија, што је прислужба Ћетковића и светац заштитник Шекулара.
Иако доминирају народна имена са кореном из српског језика, има и један број светачких имена. Осим наведених, ту су и Андрија, Анто, Арсеније, Василије, Гавро, Иван, Јован, Лазар, Максим, Мартин, Никола, Петар, Томо, итд.
Честа су имена са суфиксом -ић: Батрић, Вукић, Вучић, Драгић, Лакић, Милић, Савић.
Има имена типичних за Црну Гору: Балша, Божина, Вукота, Вучета, Вучина, Голуб, Лабуд, Милоња, Миљан, Мираш, Новица, Новак, Радун, Радоња, Шћепан... Али, и јако нетипичних за подручје Црне Горе, попут: Дојчило, Љубиша, Трајко, Цветко, Часлав.
Доминирају имена са основама „мио“ (26 различитих имена), „вук“ (20) и „рад“ (18).
Најмлађем покољењу родитељи често дају имена ђедова и прађедова, али и ова сада помодна, попут: Виктор, Дамјан, Данијел, Игор, Лука, Огњен, Саша, Стефан, Урош, Угљеша, Филип...
Мени најнеобичније име у нашем родослову је Јаблан.
Име самог родоначелника Ћетко се обично тумачи речју „ћета“, односно четина и повезује или за место рођења (у неком борику) или за густу и тршаву косу. Лично, мислим да ово тумачење представља народно довијање да се објасни значење имена. Мени много логичније звучи верзија (више не знам где сам је прочитао) да се ради о гласовном сажимању при којем је од изворног имена Цвјетко настало Ћетко.