Српски ДНК месец 2023

[Иван Вукићевић]

91. Лукаја, Михољдан, Хасанбеговци (заселак Брајићи), Гламоч, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду В из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385=17-19 и DYS449=32, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Презимена породица које припадају овом роду: Ћопић, Чикара, Ћук, Вулин, Ђукић, Клеут, Јагуз. Сви славе Михољдан, осим породице Ћук, која слави Никољдан.

Боривоје Милојевић у свом раду Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље наводи следеће:
Лукоја је доселио из Оџака, где је био код бега и „ходао по становијех“. Слави Арх. Михајила.
Михољдан је у календару СПЦ посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, а празник је назив добио по Св. Архангелу Михаилу кога католици прослављају истог дана (Миховил=Михаило). Због тога је аутор вероватно грешком написао да славе Св. Архангела Михаила.

О крајишким породицама које славе Михољдан имамо засебну тему на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5190.0

[Иван Вукићевић]

32. Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци, Лазаревац, E-M34>Y29061>Z21466>Y159961>Y177539

Припада роду А из табеле СДНКП. Овом роду припадају још и Лазаревић (Ђурђевдан, Гунцати/Барајево), Дувњак (Никољдан, Лука/Илијаш) и Зелен (Никољдан, Рилић/Купрес). Веза са Лазаревићем из Гунцата је очито новијег датума, имајући у виду географску блискост и исто презиме и славу.

Тестирани је навео да је претходно презиме Лазаревића било Лакић.

Петар Петровић у свом раду о Шумадијској Колубари из 1939. године наводи следеће:
У прошлом веку доселило се девет родова:
–Лакићи (Живковићи и Лазаревићи) су од Васојевића у црногорским Брдима, Ђурђевдан.

Предање о пореклу Лакића од Васојевића је очито нетачно, што није изненађење с обзиром на то да Васојевићи славе Аранђеловдан, а не Ђурђевдан.

[Небојша]

84. Шаравања, Добро Село/Читлук

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип, што значи да има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Једина карактеристична вриједност маркера, а могло би се рећи и јединствена за Шаравању, је DYS449=27. У бази нема ниједног тестираног који би имао ову вриједност, а нема их превише ни који имају вриједност DYS449=28. Ипак, добар дио тестираних нема тестиран овај маркер јер он раније није улазио у стандардни сет од 23 маркера. Препорука је дубински тест.

Шаравање су католичка породица из западне Херцеговине. Потомци су Томе Грбавца званог Шаравања из Доброг Села/Читлук, који је живио у првој половини 18. вијека. Шаравање  припадају старијем западнохерцеговачком роду Грбаваца који се на пдоручју Доброг Села у документима може пратити од 17. вијека,а вјероватно је на том подручју боравио и раније. Од рода Грбаваца су Шаравање и Бркићи у Добром Селу, као и Гарци и Метери из околине Имотског.

Има их и на 23andMe, Широки Бријег, хаплогрупа I2-S17250.

[Небојша]

86. Марић, Ђурђевдан, Осредак/Цазин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS643=11. Нема других тестираних који посједују све ове карактеристичне вриједности. Пашајлије из Дабра код Санског Моста, који славе Ђурђевдан, посједују DYS385ab=15-15, DYS643=11, али су на 5 маркера разлике удаљености од Марића. Ипак због исте славе и географске блискости ову везу би требало SNP провјерити. Марић нема других посебно бликсих хаплотипова, па једино рјешење представља неки од дубинских тестова.

О Марићима из Осредака је у етнографској литератури записано сљедеће: "Марићи 8 к. Славе Ђурђевдан. Старином су из Далмације, где су се звали Рабате. Уставили су се једно време у Хргару, а одатле пре 80 г. у Осредак." Рабате су биле присутне у околини Бихаћа у више насеља: Бихаћ, Хргар, Мала Пећа, Прашчијак. А било их је и у новском крају, у насељима Петковац и Тавија са нешто измијењеним презименом Рабат. У Далмацији није било Рабата, али је у Липама код Госпића у Лици било Рабатића, који славе Ђурђевдан. ови лички Рабатићи пописани су у околини Госпића (Радучу) још 1712. године. Презиме је можда надимачко и није искључено да је повезано са карловачким генералом Јосифом Рабатом, који је доста упечатљива фигура био међу крајишницима.

По Карановићу ови Марићи су огранак рода Грковић-Недимовић. Од тестираних из овог "рода" имамо за сада:

(обојица са 23andMe)
Грковић, Ђурђевдан, Плашки, I2-S17250
Грковић, Ђурђевдан, Средња Гора, Удбина, I2-S17250

Не знам да ли би Грковић I2-PH908 са истом славом, из Западне Славоније, могао бити повезан са личким Грковићима. Делује да Марићу није генетички близак, али би било занимљиво видети хаплотипове ових Личана.

[Небојша]

79. Кесић, Ђурђевдан, Голубић, Книн R1b>L51>U106>L48>Y6669>FT73970

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност 20.2 (заокружену на 21), што га са приличном извесношћу смешта у наведену изворно германску грану која је врло честа међу родовима у табели српског ДНК пројекта.

Најближи му је хаплотип Кесића из Гламочана код Лакташа (потпуно поклапање на 23 маркера), а међу географски ближим тестиранима близак му је и хаплотип Петковића из Маовица/Врлике који слави различиту славу, Никољдан.

У самом Голубићу исту славу Ђурђевдан славе Чучци, Плавшићи и Зеленбабе, и то их чини могућим носиоцима истог хаплотипа, што би свакако ваљало проверити тестирањем. На 23&me постоји резултат Зелембабе I2-S17250, као и Плавшића R1b L2 (питање је да ли јеможда компанија погрешно одредила подграну), али би као што рекосмо све то тестирањем још неколико појединаца пореклом из Голубића ваљало проверити.

Генетички веома добро профилисан род, чији се резултати за сада одлично поклапају са оним што каже литература. Овом роду у Крајини припадају још неке породице, од којих се на 23andme налазе:

Видовић, Ђурђевдан, Видовићи, Босанско Грахово, R1b-U106>L48>Z326

Са овим резултатом добили смо хаплогрупу уначких Кесића, а уједно и потврду резултата Кесића из околине Лакташа.

"Кесића под тим презименом и под наново издевеним има у целој области 74 куће. Издевена су им презимена: Краљ, Стевандић, Видовић, Рујевић, Алексић и Поповић. Славе Ђурђевдан. Старац Никола Кесић из Прекаје прича о старини своје породице: „Мој пранђед Јандрија иселио из Голубића у Далмацији. Један му брат остао у Грахову, један у Жупици и од овога су Видовићи, а један у Мрђама."

Још један резултат који потврђује везу Кесића, Видовића и осталих Ђурђевштака из Унца:

Бабић, Ђурђевдан, Бравско, Босански Петровац, R1b-U106>L48>Z326

"Бабић - дванаест куће. Славе Ђурђевдан. Звали се некада Кесићи. Пореклом су из Видова Села у Горњем Унцу. Има их тамо доста и данас. Пре 90 година доведе отуда нека удовица осам синова. Под старост њену звали је и укућани и сељани бабом. Потомство јој доби отуда презиме Бабић."

Иако нико од крајишке групе није радио дубински тест, јесте једна њима маркерима блиска група из Шумадије и реч је о подграни Y316930, која се налази низводно од Z326.

Матица ове крајишке групе може бити потез Пљевља-Пријепоље, одакле је пореклом њихов генетички сродник Цмиљановић са славом Никољдан (Јабука, Пријепоље), али и тестирани Ласица са 23andMe (Пљевља, иста слава), који припада R1b-L48, односно Живановић, такође из Пљеваља, који припада управо R1b-Z326.

[Небојша]

114. Ајковић, Алимпијевдан, Мојановићи/Зета

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS385ab=15-16, али је та вриједност маркера битна јер га повезује са другом породицом из Мојановића која и по предањима има везе са Ајковићима. Резултати ове породице нису објављени. Иако има чак пет маркера разлике у односу на Ајковића, рекао бих да је прилично сигурно да су повезани,а број разлика у маркерима само говори о старости овог зетског рода.

Ајковићи припадају групи породица које су некад живјеле у угашеном зетском насељу Бјеластавица и које славе Алимпијевдан. Већи дио ових породица се настанио у оближњим Мојановићима и вјероватно дао име насељу. У тај род би се још могли убројити: Кнежевићи, Ђуретићи, Дракићи, Крачковићи у Мојановићима, Лукачевићи у Бериславцима и Пејановићи у Подгорици. Сви ти родови збирно се називају Мојановићима, а наводно су поријеклом из Старе Србије. Име Мојановић су донијели насељу и роду, јер су једно вријеме боравили "под Мојаном у Васојевићима".

Из овог рода, што је својеврсна потврда о истом генетичком пореклу, тестирани су још и Крачковићи (Алимпијевдан) из Мојановића (I2-M423, 23andMe).

[Иван Вукићевић]

101. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS385=17-17. Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Манићем из истог места. На три маркера се разликује од хаплотипа Игњатића (Јовањдан, Талежа/Требиње).

Тестирани је навео да се предак Манића, који се звао Млаџа, доселио из Скрвенице код Димитровграда, те да им је по њему старо презиме било Млаџић.

[Црна Гуја]

94. Туторов, Михољдан, Силбаш, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS385=11-13 и DYS643=9, и нема вредности које значајније одударају од модалних, међутим и поред тога нема ближих поклапања у табели. Једини са којим има мање од 4 разлике на 23 маркера је Веселиновић из Црнче код Љубовије који слави Аврамијевдан, од ког се разликује на 3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани нема сазнања о даљем пореклу, а у попису Силбаша из 1828. године међу 262 домаћина не спомиње се ниједан Туторов.

https://www.poreklo.rs/2015/01/02/silbas-opstina-backa-palanka/

[Црна Гуја]

103. Стевановић, Ђурђевдан, Трновац, Кнежевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Хаплотип је практично идентичан модалном, једина вредност која се нешто ређе јавља код припадника ове гране је снижена DYS481=22. Најближе поклапање има са Вујовићем из Прогорелице код Краљева (Никољдан), Марковићем из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан) и Арнаутовићем из Челебића код Коњица (Стевањдан), од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера. За један маркер више разликује се од већине припадника рода Y4459 A који одликује слава Св. Врачи, и од Маринковића из Спанца код Куршумлије, који је дубински тестиран и припада грани BY169316*. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Великог Трновца на Косову. Није навео родовски надимак, па није познато којем од неколико родова који славе Ђурђевдан припадају његови Стевановићи.

https://www.poreklo.rs/2015/12/11/poreklo-prezimena-selo-trnovac-knjazevac/

[Владимир Бојановић]

Похвалио бих учеснике кратке дискусије на 7. страници ове теме о далматинским лучинштацима PH908, посебно ми се допао термин "контаминација литературом" , који на симпатичан начин можда и најбоље објашњава појаву новонасталих предања међу њима, о пореклу "од Никшића". Ипак, крајњи утисак донекле квари последња реченица, у којој је пропуштена прилика да се поентира:

Никшићи су најисточнији старохерцеговачки род који дијелом прелази и у Брда, у првим деценијама турске владавине били су добро позиционирани на својим матичним просторима, па вјероватно у 15-16. вијеку нису дали већи број исељеника у западне крајеве.

Потребно је ускладити ову реченицу са бројним генетичким резултатима дубински тестираних Никшића, у првом реду са резултатима тестираних из бијелопољског/бихорског, мојковачког и колашинског краја као и са предањима оних тестираних у исељеништву који своја порекла такође везују за ове области (и чија исељавања су уско везана са историјским догађајима током 17. века који су узроковали страдања старог српског становништва Полимља и Потарја укључујући и страдања вековима старе духовне и културне баштине нашег народа), затим њиховим прецизним упоређивањима са резултатима Никшића Жупљана, Ровчана и Требјешана уз пратећe познавање апсолутно свих традиционалних предања која говоре о неаутохтоности Никшића у тој области (укључујући и предања Никшића), територијалног ширења на рачун староседелачких родова на простору средњовековног Оногошта, о чему пишу Богумил Храбак, Бојан Новаковић и други што је у савршеној корелацији и са констатацијама Ахмеда Аличића о пореклу Никшића Оногошта из полимско-тарске Нахије Никшић, да би се добио резултат прецизније и истините интерпретације:

Никшићи су старорашки род, који током 14. и 15. века мањим делом прелази у најисточнију област Херцеговине, у првим деценијама турске владавине били су доминантни, добро позиционирани и територијализовани на својим матичним просторима између река Лим, Тара и Љубовиђа, због чега је ова област у турским пописима 15-16. века и носила назив Вилајет Никшић одн. Нахија Никшић, па вероватно из тих разлога они и нису дали већи број исељеника у западне крајеве током овог периода.

Такође бих искористио ову прилику да позовем новотестираног Булатовића из Мртвог Дубоког да нам се придружи у подпројекту генетичког тестирања братства Булатовић, чији припадници су позиционирани у подграни Y250780>А29200, у циљу профилизације Батрићеваца, једног од два огранака Булатовића и јаснијег утврђивања настанка низводне А29199 SNP мутације:

30. Булатовић, Лучиндан, Тимар/Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT190799>Y250780, роду Никшића Ровчана Булатовића. У односу на модал има благо помјерене сљедеће вриједности маркера: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=24. Све ове вриједности и уједно пуно поклапање има и тестирани Булатовић из Мртвог Дубоког/Колашин. Било би добро да тестирани Булатовић уради дубински тест како би се још детаљније одредиле везе унутар самог рода Булатовића.

Тестирани је навео предање да су његови Булатовићи досељени из засеока Лука у Мртвом Дубоком, што је кроз блиско генетичко поклапање са Булатовићем из Мртвог Дубоког највећим дијелом и потврђено.

12. ДЕО:
И сада долазимо до дела предања које су днк анализе обориле. Утврђено је да поједине фамилије из Мртвог Дубоког, које су наводно потекле од Драгића Батрићевог, нису носиоци хаплогрупе изворних Булатовића, нити су међу собом генетски блиске. Наиме, имамо двојицу који припадају различитим гранама R1a: Бајовића (његови рођаци су наведени Ненадићи и Пешићи у Мртвом Дубоком) и Стајовића из Горње Горице код Подгорице, али имамо и Стајовића из околине Плава са хаплогрупом I1-P109 и генетички му блиске Еровиће из Пода код Бијелог Поља (иначе, Стајовићима су по предању најближи рођаци Зрновићи у Мртвом Дубоком). Ипак, да ствар по Драгића не буде неповољна одн. да се заиста ради о једном од Батрићевих синова, "постарали" су се резултати на 23 маркера тестираног Булатовића из Липова, који припада управо грани Ђурковића из Мртвог Дубоког, и Булатовића - Кркељића из Пожња код Колашина, пореклом такође из овог села у Ровцима. Обојица су припали PH908 и немају већа одступања на маркерима у односу на остале тестиране Булатовиће, па је с тога њихова припадност А29200 несумњива, а такође би се сасвим основано могла претпоставити и њихова припадност А29199, што би SNP тестирањем свакако требало испитати. Дакле, уколико би се утврдило да су и Драгишини и Драгићеви потомци носиоци А29199 мутације, то би такорећи и дефинитивно значило њен настанак управо код Батрића Вуксановог. Уколико испадну негативни на А29199, онда је Батрићев FGC17150/ZS1610 и ово би требало потврдити WGS тестовима, што се највероватније неће у скоријој будућности реализовати.

[drajver]

126. Лакић, Никољдан, Рекавице/Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од рјеђих и карактеристичних вриејдности маркера издвајају се DYS19=15, DYS437=14. По тим вриједностима, слави Никољдану постоји одређена блискост са хаплотиповима далматинских Бубоња, али и са Конатарима из Сјенице (профилисани као I2-FT16449>Y151633>FTA49542), међутим потребна би би била SNP потврда.

Лакићи никољштаци су по шематизму 1882. године  били присутни у Рекавицама код Бања Луке. У етнографској литератури стоји недоређена ставка да су поријеклом из Херцеговине. Било их је и у парохији Кукуље у Лијевчу, али у неким парохијама Средње Босне (Травник и Бусовача). Не знам да ли би могли бити повезани са Лакићима из Рекавица.

[НиколаВук]

22. Димитров, Јовањдан, Ресен/Босилеград

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS549=11 и DYS635=22, а од осталих тестираних из овог рода се разликује на најмање 3 од упоредивих 23 или 37 маркера. Тако су му технички најближа поклапања Алексић из Борчана код Лепосавића (слава Врачевдан) и Лазаревић из Мириловца код Параћина (слава Врачевдан), од којих се разликује за једну вредност управо на карактеристичним DYS549 и DYS635, као и на DYS570 за две вредности. Ово наравно не мора значити да су они и у некој ближој родословно-генетичкој вези. Препорука је да се уради WGS тест или FTDNA Big Y тест како би се утврдила дубља грана, јер нико из овог рода још увек није урадио ту врсту теста.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4884/

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу у упитнику. У књизи "Насеља општине Босилеград" Горана Миланова, у којој се аутор није ближе бавио пореклом становништва у селима босилеградског краја, је наведено присуство Димитрова у неколико махала села Ресен, а тестирани, на основу одређених података из упитника, највероватније потиче од Димитрова из махале Шеиновци, која се налази на северним падинама Драјине Главе, на надморској висини од 885 до 990 метара.

[Ojler]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

[НиколаВук]

90. Ђурђевић, Никољдан, Метковић/Богатић

Припада хаплогрупи I2-M223, вероватно нижој подграни L801. Поседује неколико прилично карактеристичних вредности на маркерима, као што су ниске вредности 9 на маркеру DYS439 и 10 на DYS533, као и повишене вредности 15 на DYS437, 21 на DYS448, 17 на DYS456 и 15 на DYS549. Самим тим нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Препорука је да се одради WGS тест или FTDNA Big Y како би се потврдила или оповргла припадност грани L801 и профилисала најнижа подграна.

https://www.yfull.com/tree/I-L801/

Тестирани је у упитнику навео оно што је познато и из литературе, а то је да је старије презиме Ђурђевића било Јовановић и да су се доселили из села Ступнице код Лознице. Такође је навео да је презиме најстаријег претка било Росић (односно да су га звали Росин по мајци) и да су му деду и прадеду знали под надимком Лујини. У књизи Миливоја Васиљевића "Мачва - историја, становништво" су о Ђурђевићима из Метковића наведени следећи подаци:

"ЛАЗИЋИ (Никољдан, 3 к), и од њих ЂУРЂЕВИЋИ (1 к), те СИМИЋИ (9 к), и од њих МИЈАТОВИЋИ (7-1 к), један су род, досељен из Ступнице, у Јадру. Старо им је презиме – Јовановићи.”

У Ступници, према књизи Видосаве Николић-Стојанчевић "Рађевина и Јадар", једини род који је славио Никољдан као и Ђурђевићи је следећи:

"Ђукићи, Андрићи, Васиљевићи, Симићи и Исаиловићи су од једне фамилије, јер је прадед данашњих Андрића био Марко и имао браћу Исаила и Ђуку. Марко остави два сина, Андрију и Васиља, па од Ђуке остану Ђукићи, Исаила – Исаиловићи, Васиља –Васиљевићи од којих настану и Симићи а од Андрије – Андрићи. Осим ових Андрића у Горњој мали има још једна фамилија Андрића, који горњима нису у сродстви а славе, као и они, Никољдан."

Да ли Ђурђевићи имају везу са овим родом из Ступнице је упитно, с обзиром да је Никољдан врло честа слава, па би било пожељно ако би се неко од огранака овог рода такође тестирао.

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metkovi%C4%87-bogati%C4%87/
https://www.poreklo.rs/2014/05/02/poreklo-prezimena-selo-stupnica-loznica/

[НиколаВук]

Остао сам дужан да набројим последњу туру узорака који су још прошле недеље предати у лабораторију:

129. Лазаревић, Никољдан, Бунар, Јагодина
130. Билић, Никољдан, Брејаковићи, Соколац

[Кековац]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

[Ивица Јовановић]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

Американац који се презива Зорoја води GedMatch Balkan Ancestry and Genealogy group на фејсбуку. Сад ћи да га питам која је хг.

[Ивица Јовановић]

Javi se Zoroja, ima istu haplogrupu kao novi testirani 

I poručuje mu da mu se javi, ako želi.

Ovo mu je fb nalog:

https://www.facebook.com/zoroya

[Небојша]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

Рекао бих да нема сумње да је реч о истој грани којој припада и Симовић. Осим хаплотипа, исте су и славе и етнографска зона.

[Савас]

Из гламочког села Роре су Лукајићи, славе Михољдан, не знам да ли Лукаје имају неко предање да су можда од Лукајића.
Лукајићи су потомци Луке Милашиновића,како пише код Петра Рађеновића у књизи ,,Унац,,.
Дакле,могуће је да род Милашиновића припада овој хаплогрупи.