Mister Pavo, is possible to find this book: Марјановић, М. (2010): Порекло становништва Крушевца, Дипломски рад, Природно–математички факултет Универзита у Приштини, Косовска Митровица.
Koliko je meni poznato diplomske radove ne čuva nijedan fakultet u Srbiji. Jedini način da dođete do teksta pomenutog diplomskog rada jeste da kontaktirate pomenutog M. Marjanovića.
Можда би могао да проба у библиотеци од тог факултета. Пракса је да се барем један примерак од сваког одбрањеног дипломског, магистарског (мастер) или докторског рада чува у матичној библиотеци (факултетској или уже-одељенској), био он касније објављен или не, мада најчешће библиотекари не дозвољавају да се необјављени радови износе ван.
Na osnovu ličnog iskustva iz posete biblioteka raznih fakulteta (uglavnom BG univerzitet), mislim da se ta praksa čuvanja odnosi samo na magistarske i doktorske radove a ne za master i još manje diplomske. Kontaktiranje autora je jedina mogućnost, ili ukoliko autor nije postavio svoj dipl rad online. Vidjao sam neke dipl radove na scribd-u i academia.edu
Један примерак мог дипломског је отишао у одељенску библиотеку, е сад да ли су га негде сачували или су га бацили, то не бих знао да кажем.
Дипломски радови се у правилу чувају по факултетима (зато се и предаје више примерака да бар један заврши у факлултетској библиотеци). Они факултети који су повезани на електронски каталог COBIS-у требало би да имају забележене и дипломске радове својих студената. Ево, нпр. мој факултет: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1449095398660824. Једноставно се нађе уколико се укуцају кључне речи (презиме, име, назив рада)
Znam pouzdano da diplomski radovi sa Filološkog i Filozofskog u Beogradu završe u najboljem slučaju kao sekundarna sirovina - stara hartija, a u najgorem u kontejneru ispred fakulteta. I ne samo diplomski već i master radovi.Možda su neke starije diplomske radove i čuvali (pre 20 i više godina), ali ovo novo se posle izvesnog vremena sve baca.
Какве су шансе да на Пореклу видимо књигу Фазилете Хафизовић : Попис села и земље санџака Крка,Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке републике 1701 год. ?
https://www.scribd.com/document/335764967/%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%A5%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-1701-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5
Захваљујем,већ сам експресно добио књигу на мејл.Организација на порталу је изузетна.С тим у вези ово питање ме јако дуго мучи :да ли је "ген" за организацију атипична српска особина или типична која се из неког разлога тешко испољава ?
Ја бих рекао да је организовање нешто типично српски. Барем је тако код нас на селу.Чим некоме нешто треба да се помогне, ето ти комшија, пријатеља и рођака; и све се организује и одради за врло кратко време.
Nakon tromjesečne epopeje, evo je.Miodrag Purković - Popis sela u srednjevekovnoj Srbiji : https://www.mediafire.com/file/h1o1a7yjakpztky/Purkovic.pdfPrvo nije bilo ustanove u sjevernoj Americi koja posjeduje časopis. Pa je onda nađena neka knjižnica u Nizozemskoj ili Njemačkoj. Pa onda oni mogu skenirati ali nekakve pojedinosti u zakonu za autorska prava im nedaju poslati sken u PDF obliku putem elektronske pošte. Pa su onda skenirali, isprintali na papir i običnom poštom poslali mom sveučilištu. Pa sam onda ja morao otići po to, donijeti kući i skenirati 60 stranica već isprintanog skena u A3 formatu. Dva put se papir zaglavio u skeneru pa sam morao sve ponovno. Rad je inače solidan, no valja imati na umu da je napisan prije gotovo 80 godina. Dosta je od tad novog objavljeno.