Аутор Тема: Моја колекција  (Прочитано 412821 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Моја колекција
« Одговор #360 послато: Јул 28, 2016, 03:05:55 поподне »
Прилажем још пар књига које немамо у Дигиталној библиотеци, а које су занимљиве за истраживање порекла.

Како књига има још, најбоље је погледати на профилу Jacka Johnsona.

Код Jack-Johnson-а имате и ово https://www.scribd.com/document/273782041/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-II.

Обратите пажњу ба стр. 7 и 9. Ријеч је о нахији Невесиње.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #361 послато: Август 16, 2016, 09:03:26 пре подне »
Не знам да ли смо ово већ имали, али можда неког заинтересује:

http://www.krajinaforce.com/dokumenti/Janicarove%20uspomene%20ili%20turska%20hronika%20Konstantin%20Mihailovic.pdf

Константин Михаиловић из Островице
"Јаничарове успомене или Турска хроника"
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #362 послато: Август 16, 2016, 01:09:49 поподне »
Не знам да ли смо ово већ имали, али можда неког заинтересује:

http://www.krajinaforce.com/dokumenti/Janicarove%20uspomene%20ili%20turska%20hronika%20Konstantin%20Mihailovic.pdf

Константин Михаиловић из Островице
"Јаничарове успомене или Турска хроника"

Ово дело помињах ја неки дан, у теми коју још не стижем да комплетирам, али имам намеру да то до краја уобличим.



Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #363 послато: Август 20, 2016, 09:55:19 поподне »
Rad iz ove godine "DNK analize humanog osteološkog materijala sa arheoloških lokaliteta", delo Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva. Rad je o metodi izolovanja uzoraka iz drevne DNK. Može biti zanimljivo za upoznavanje sa samom tehnologijom rada sa drevnom DNK.

http://www.academia.edu/24172955/DNK_analize_humanog_osteolo%C5%A1kog_materijala_sa_arheolo%C5%A1kih_lokaliteta_DNA_analysis_of_the_human_osteological_material_from_archaeological_sites

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Моја колекција
« Одговор #364 послато: Август 22, 2016, 01:19:04 пре подне »
Možda je o ovome već bilo reči, ali na stranici Narodnog muzeja Niša je dostupna knjiga "Žrtve lagera Niš (1941-1944)", odnosno spisak žrtava koncentracionog logora i zatvora u Nišu, tokom Drugog svetskog rata. Knjigu sam samo prelistao, ali glavni deo čini jedinstveni spisak svih velikog broja žrtava. Informacije su prikupljane iz više izvora, te je za većinu žrtava dostupno ime, prezime, ime oca, datum rođenja i bar rečenica, dve daljih informacija; uz to su navedene i reference na primarne izvore odakle su podaci preuzeti. Mislim da je ovo odličan početak istraživanja za sve koji su imali pretke koji su ubijeni u Nišu tih godina.

http://narodnimuzejnis.rs/izdanja/zajednicka-izdanja/

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #365 послато: Август 23, 2016, 06:04:08 поподне »
Је л' има неко можда књигу "Презимена у Црној Гори" од Акима и Вукоте Миљанића?



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Моја колекција
« Одговор #366 послато: Август 23, 2016, 06:21:10 поподне »
Amicus, поседујем књигу "Презимена у Црној Гори" од Акима и Вукоте Миљанића.
Шта Вам је потребно?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #367 послато: Август 23, 2016, 06:27:50 поподне »
Amicus, поседујем књигу "Презимена у Црној Гори" од Акима и Вукоте Миљанића. Шта Вам је потребно?

Хвала Војиславе што сте се одазвали, послах вам управо приватну поруку.



Ван мреже Filip Padrinoo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Моја колекција
« Одговор #368 послато: Август 24, 2016, 05:14:40 поподне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #369 послато: Август 24, 2016, 07:15:52 поподне »
Презимена у Црној Гори

https://www.scribd.com/doc/35267479/13610629-Prezimena-u-Crnoj-Gori

То је списак рађен поред осталих и по тој књизи коју помињах, али то није та књига, и нема све податке који се налазе и у наведеној књизи. Нпр. нема података одакле су преузете информације, што је у књизи уредно наведено за свако презиме. А колико видех, та књига је врло уредно урађена, и вредело би је уврстити у Библиотеку ДСР "Порекло".



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Моја колекција
« Одговор #370 послато: Септембар 01, 2016, 08:14:11 пре подне »
Kod nekog turskog istraživača sam naišao na podatak da je avarski kagan poslao u Dalmaciju 10 000 pripadnika plemena Kutrigur, pa pretpostavlja da je jedan deo njih ostao na tom prostoru. On je njihovo ime povezao sa imenom kudugera koje su kao nevernike uz babune i bogumile pominjali na tom prostoru

С обзиром на то да су поменути кудугери, ево једног рада који се бави том темом:

https://books.google.ba/books?id=p3A1CgAAQBAJ&pg=PA36&lpg=PA36&dq=vaso+glu%C5%A1ac+atom&source=bl&ots=R89UggJgzc&sig=xNcIfFRzrotgBY2xWEF2X2k9v9k&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj7xoyq0qTLAhVH4XIKHaoLDjEQ6AEIIjAD#v=onepage&q&f=false

Ријеч је о Историјском часопису број 44  Историјског института у Београду. Обратити пажњу на дио од стр. 35. до 72.

Миодраг М. Петровић "Кудугери-богомили у византијским и српским изворима".

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #371 послато: Септембар 01, 2016, 11:59:03 пре подне »
С обзиром на то да су поменути кудугери, ево једног рада који се бави том темом:

https://books.google.ba/books?id=p3A1CgAAQBAJ&pg=PA36&lpg=PA36&dq=vaso+glu%C5%A1ac+atom&source=bl&ots=R89UggJgzc&sig=xNcIfFRzrotgBY2xWEF2X2k9v9k&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj7xoyq0qTLAhVH4XIKHaoLDjEQ6AEIIjAD#v=onepage&q&f=false

Ријеч је о Историјском часопису број 44  Историјског института у Београду. Обратити пажњу на дио од стр. 35. до 72.

Миодраг М. Петровић "Кудугери-богомили у византијским и српским изворима".

Hvala Aleksandre, odličan tekst, vrlo sumaran, mnogo informacija na jednom mestu. Vredi pročitati i ako čovek nije zainteresovan za versko/politička pitanja u 15 veku. Mogao bih reći da je aktualan još i danas.

Za one koji ne vole da mnogo traže po knjizi, teorija o etničkom povezivanju "kudugera" i Kutrigura (plemena iz C Azije) nalazi se na str 46 a izneo ju je Vaso Glušac (na njega se pozvao i onaj Turčin u svom radu). Glušac je primetio sličnost ova dva imena kao i imena Sandalja Hranića i jednog od vođa tih plemena Sandilika, pa je na taj način povezao kudugere s azijskim poreklom. No i objašnjenje Miodraga Petrovića kako je došlo do pojave imena kuduger i na koga se primenjivao, kako i kakvu je zabunu, namerno ili ne, izazvao Franjo Rački sa svojim objašnjenjem je da čovek zastane i razmisli o tome.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #372 послато: Септембар 01, 2016, 12:05:10 поподне »
Hvala Aleksandre, odličan tekst, vrlo sumaran, mnogo informacija na jednom mestu. Vredi pročitati i ako čovek nije zainteresovan za versko/politička pitanja u 15 veku. Mogao bih reći da je aktualan još i danas.

Za one koji ne vole da mnogo traže po knjizi, teorija o etničkom povezivanju "kudugera" i Kutrigura (plemena iz C Azije) nalazi se na str 46 a izneo ju je Vaso Glušac (na njega se pozvao i onaj Turčin u svom radu). Glušac je primetio sličnost ova dva imena kao i imena Sandalja Hranića i jednog od vođa tih plemena Sandilika, pa je na taj način povezao kudugere s azijskim poreklom. No i objašnjenje Miodraga Petrovića kako je došlo do pojave imena kuduger i na koga se primenjivao, kako i kakvu je zabunu, namerno ili ne, izazvao Franjo Rački sa svojim objašnjenjem je da čovek zastane i razmisli o tome.

Из ове студије Миодрага Петровића, коју сам још раније прочитао најважније су по мени двије тезе:

- сукоб Немањића са "богумилима" заправо је био сукоб Немањића са католицима, бабунска ријеч није ништа друго него филиокве
- Црква Босанска није ни била црква у класичном смислу, тј. није имала свештенство, храмове и обреде. То је више било удружење вјерника хришћана, од којих су се неки истицали узорним животом

Морам признати да су ме ове тезе Миодрага Петровића заиста потакнуле на размишљање. Јесте крајње необично да ни једно богослужбено мјесто Цркве босанске није сачувано нити се уопште помиње у изворима. Па чак и да је било од дрвета остало би бар негдје нешто записано о томе, али тога једноставно нема.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Моја колекција
« Одговор #373 послато: Септембар 01, 2016, 01:09:18 поподне »
Из ове студије Миодрага Петровића, коју сам још раније прочитао најважније су по мени двије тезе:

- сукоб Немањића са "богумилима" заправо је био сукоб Немањића са католицима, бабунска ријеч није ништа друго него филиокве
- Црква Босанска није ни била црква у класичном смислу, тј. није имала свештенство, храмове и обреде. То је више било удружење вјерника хришћана, од којих су се неки истицали узорним животом

Тачно тако!
Што се тиче друге алинеје из цитата, додао бих, аутор развија тезу о "Цркви босанској" као савјетододавном тијелу. Ту долазимо до "добрих бошњана" као квалификованих свједока (testes idonei) на повељама босанских владара,. Том темом се бавио Срећко Ђаја са тезом да је то босанска варијанта латинског појма "boni homines".

На крају овог часописа (стр. 281-293) је приказ књиге "Islamic studies" аутора Милорада Екмечића.
Вриједи прочитати!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #374 послато: Септембар 01, 2016, 01:24:55 поподне »
Црква Босанска није ни била црква у класичном смислу, тј. није имала свештенство, храмове и обреде. То је више било удружење вјерника хришћана, од којих су се неки истицали узорним животом

Нешто као Богомољачки покрет у Србији између светских ратова (онај на чијем челу је био Св. владика Николај Велимировић).

А можда су ти "торбари", јеретици из србско-византијске перспективе, римокатолички мисионари у Босни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Моја колекција
« Одговор #375 послато: Септембар 01, 2016, 04:00:34 поподне »
Из ове студије Миодрага Петровића, коју сам још раније прочитао најважније су по мени двије тезе:

- сукоб Немањића са "богумилима" заправо је био сукоб Немањића са католицима, бабунска ријеч није ништа друго него филиокве
- Црква Босанска није ни била црква у класичном смислу, тј. није имала свештенство, храмове и обреде. То је више било удружење вјерника хришћана, од којих су се неки истицали узорним животом

Морам признати да су ме ове тезе Миодрага Петровића заиста потакнуле на размишљање. Јесте крајње необично да ни једно богослужбено мјесто Цркве босанске није сачувано нити се уопште помиње у изворима. Па чак и да је било од дрвета остало би бар негдје нешто записано о томе, али тога једноставно нема.

Највероватније да је истина негде између - тачније, да су домаћи Богумили били нека врста шизматика унутар Римокатоличке Цркве, тј. унутар српских надбискупија на Илирику. Не треба сметнути са ума чињеницу да се пре (а често и после) Борисовог венчавања царском титулом и увођења православља у Бугарску, папска јурисдикција протезала чак пар стотина километара источно од Софије, о чему сведоче и одлуке помесног сабора у Сердики, а да се Православље задржавало само у грчким колонијама на дукљанском Приморју које је Немања разорио у свом походу на дедовину из правца "Старе Рашке", тј. данашњег Шоплука. С тим у вези,  Живојин Андрејић у својој студији о светом Сави наводи да је у архивама цркве светих Апостола у Бијелом Пољу забележен податак из 1141. године о побуни Немање против своје браће, при чему се Немања недвосмислено назива Павликијаном, тј. патареном. Ту чињеницу су Првовенчани, а касније Сава, Доментијан, Теодосије и Данило II, заташкавали магловитом причом о Немањином пореклу (ни на једном месту не наводећи име његовог оца), као и потпуно немогућом (са канонског и богослужбеног становишта) причом о његовом тобожњем  "двоструком крштењу", иако ни данас (а поготово у првим вековима после Велике Шизме) чин преласка Латина у Православље не подразумева поновно крштење, чак ни миропомазање, већ вербално одрицање од јереси (што се види у историјски сумњивом, али индикативном Теодосијевом опису начина на који је свети Сава превео у Православље угарског краља Андрију). Дакле, богумилство би се можда могло разумети као природна реакција српских племена према народу одрођеном и туђинском црквеном поретку, чији је центар био у Риму, уз примесу неких манихејских струјања тог времена.

Овде је једна подужа реплика на Петровићеву књигу:
https://stanjestvari.com/2014/09/25/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%B8-%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83/

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Моја колекција
« Одговор #376 послато: Септембар 02, 2016, 04:06:10 поподне »
Inače, poreklo bosanskih muslimana je na naučnim osnovama objasnio profesor sarajevskog univerziteta Nedim Filipović, najveći ekspert u bivšoj SFRJ za period turske vladavine i islamizaciju na ovim prostorima.

Пошто је академик Недим Филиповић више поменут на овом Форуму, поставио бих књигу Исламизација у БиХ, која је постхумно објављена 2005. године.

https://www.scribd.com/doc/35584514/Islamizacija-u-BiH

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #377 послато: Септембар 05, 2016, 07:34:11 поподне »

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #378 послато: Септембар 07, 2016, 09:44:06 поподне »
Ne znam koliko je Kljosov još uvek aktuelan, ovde je link prema njegovoj stranici gde se nalazi dosta radova.

Jedan od njih je komentar Kljosova na knjigu  V. Sedova "Istorija Slavena"

http://pereformat.ru/2015/12/sedov-dnk-genealogiya/

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #379 послато: Септембар 07, 2016, 09:45:07 поподне »
Izvinjavam se, zaboravio sam postaviti link prema Kljosovljevom sajtu :)

http://www.anatole-klyosov.com/