Аутор Тема: Моја колекција  (Прочитано 420702 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #320 послато: Мај 12, 2016, 03:20:32 поподне »
Хвала унапријед Амицус.
Чуо сам да је добро урађена и да садржи преко 2000 имена страдалих управо на овом рејону који мене занима, а с обзиром да је неколико мојих директних предака настрадало у периоду 1941. - 1945., била би ми заиста драгоцјена.

Не сумњам да има толико имена, иако нисам бројао, обрађено је свако место које је имало жртве у рату. Књига садржи мислим преко 500 страна. Миленко Максимовић ми је до прошле године био сусед, и упознао сам га као изузетно вредног и истрајног човека, свој последњи атом снаге уложио је да у то да се све жртве рата никад не забораве, и да сви схвате колико је погубан и бесмислен био тај, на тим просторима пре свега, братоубилачки рат. Нека му је вечна слава и хвала због тога.



Ван мреже Мрким

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Моја колекција
« Одговор #321 послато: Мај 12, 2016, 03:49:32 поподне »
Ех, онда ми остаје само да чекам и да се надам да ће књига што скорије бити дата на увид и кориштење...

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Моја колекција
« Одговор #322 послато: Мај 12, 2016, 03:58:20 поподне »
Ako mogu da preporučim, kod Ančića je zanimljivo pročitati deo na str 141 "Humsko kneštvo" i reakciju na Mišićevu knjigu i "Pobožnost franjevaca bosanske vikarije u drugoj polovici 14 stoljeća" (str 225)

Ипак ћу написати још један коментар о наведеном дјелу. Мало сам погледао своје биљешке, а због ћињенице да није могуће употријебити опцију copy-paste, упозорићу на иодређене странице и дијелове у дијелу који сам болодовао.

Стр. 232. а посебно фуснота 20. Викар фра Бартол Алвернски је саставио упите, поред "заблуда шизматика2 који нијечу да Дух свети произалази од Сина (filoque/ad filoque), пише у проповједању јевађеоске ријечи Словенима и Власима "шизматицима" у краљевству Лудовика Великог. на истој страници када говори о посједима истог, а у контексту шизме, при набрајању Мачве (у то вријеме се назива Доњи Срем) Сријеме и прекодунавских земаља намјерно испушта Босну.

Па онда даље fra Bartol  Alvernski odvratni šizmatici 234; Pirinejsko selo progoni katara 236. (повлачи паралелу између Пиринеја и Босне дубоко вјерујући у повезаност хереза); ћирилометодијевска заоставштина као глагољашка стр. 241; па онда шлаг стр.242. фуснота 54 Никола Алтомановић и Дубровник. Дубровчани се хвале како су перобраћивали "шизматике". Моје питање гдје? Одговор Стон, Пељешац, Залеђе.

Ево шта о символу вјере пише Васо Глушац, а ријеч је Методију и глагољашима:
"Они су обеђивани ради шизме, jep су се служили писмом и језиком који je у цркву увео „јеретик" Методије. A његов
грех по суду латинских свештеника састојао се не само у томешто je увео у цркву словенски језик и словенско писмо, него и утоме што се је држао никејскога Символа вере, да Дух Светипроизилази само од Оца, а не и од Сина, као што је усвојилримска црква. За Методија и његова брата Ћирила био је меродаван у томе питању патријарх Фотије, који је у то доба био најученији византијски теолог".

Фотије прва шизма

Ван мреже Dramicanin Alek

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
Одг: Моја колекција
« Одговор #323 послато: Мај 12, 2016, 07:10:58 поподне »
хвала на исправци за ћирилицу

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Моја колекција
« Одговор #324 послато: Мај 14, 2016, 01:26:29 поподне »
Да ли неко поседује књигу др.Вешовића "Племе Васојевића у вези са историјом Црне Горе и племенским животом суседних Брда"? Хвала унапред.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #325 послато: Мај 19, 2016, 02:48:39 поподне »
Нађох једну корисну књигу за људе пореклом са простора некадашње маглајске општине. Књига јесте писана у маниру бошњачке историје, али доноси доста корисних података.

1. Адин Љуца, Маглај на траговима прошлости, Маглај, 1999

На истом профилу постоји и књига

2. Ризах Оџекчић, Завидовићи и околина, Завидовићи, 1963

Гледах на страницама ДБ Порекла, нема ниједне, па изволите на читање. :)



Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Моја колекција
« Одговор #326 послато: Мај 19, 2016, 06:10:14 поподне »
Zanimljiv rad Ištvana Tota o misionarskoj delatnosti bosanskih franjevaca u turskom delu Madžarske. Iako se obično tvrdi da su katolici bili obespravljeni i pod pritiskom na teritorijama koje su osvojili Turci, ovo delo govori kako to baš i nije istina. Govori se i o katolizaciji Karaševa i okolnih sela u periodu oko 1626. (verovatno je tad došlo i do kroatizacije Janjevaca). Franjevci su bili u lovu na duše Slavena koji nisu pripadali katoličkoj crkvi, protestanata i pravoslavaca, a često su uspostavljali veze sa lokalnim turskim zapovednicima slavenskog porekla, gde je zajednički jezik bio od velike pomoći.

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=15066

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #327 послато: Мај 19, 2016, 07:26:02 поподне »
Zanimljiv rad Ištvana Tota o misionarskoj delatnosti bosanskih franjevaca u turskom delu Madžarske. Iako se obično tvrdi da su katolici bili obespravljeni i pod pritiskom na teritorijama koje su osvojili Turci, ovo delo govori kako to baš i nije istina. Govori se i o katolizaciji Karaševa i okolnih sela u periodu oko 1626. (verovatno je tad došlo i do kroatizacije Janjevaca). Franjevci su bili u lovu na duše Slavena koji nisu pripadali katoličkoj crkvi, protestanata i pravoslavaca, a često su uspostavljali veze sa lokalnim turskim zapovednicima slavenskog porekla, gde je zajednički jezik bio od velike pomoći.

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=15066

За разлику од доминиканаца, који су збрисали пред Турцима, фрањевци су остали и деловали на подручју Османског царства. Понешто о њиховом раду је писао и Мађар Бернардин Уњи у свом делу Историја Шокаца, Буњеваца и босанских фрањеваца. Они су били онај део римокалолика који је пристајао на сарадњу са Турцима и који је нашао своје место под сунцем у Османском царству.

Њихов је посао био и она заједница римокатолика у Западној Бугарској, коју смо сретали истражујући Дабиже, па стигли до грофова Пејачевића.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Моја колекција
« Одговор #328 послато: Мај 28, 2016, 09:52:33 пре подне »
Др Слободан Мишовић, "Становништво пљеваљског краја"

http://muzejpljevlja.com/dr-slobodan-misovic-stanovnistvo-pljevaljskog-kraja/


Др Марица Маловић-Ђукић, "Дробњак под турском влашћу у xv веку"

https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-2-10.pdf


Др Марица Маловић-Ђукић, "Улога Дробњака у привредном животу пљеваљског краја у позном средњем веку"

https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-5-3.pdf


Др Ружа Ћук, "О трговцима пљеваљског краја у средњем веку"

https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-5-2.pdf

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Моја колекција
« Одговор #329 послато: Мај 29, 2016, 05:04:27 поподне »
Tražim knjigu rogobatnog naziva, "Prilog o naselju Viševca : (s rodoslovom Stojaka i Đorđa "Pine" - od doseljenja do danas)", Milan M. Jovanović, 1914 (?? nisam siguran za godinu izdanja). Pa ako je neko slučajno ima... :)

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4197
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Моја колекција
« Одговор #330 послато: Мај 29, 2016, 06:12:52 поподне »
Tražim knjigu rogobatnog naziva, "Prilog o naselju Viševca : (s rodoslovom Stojaka i Đorđa "Pine" - od doseljenja do danas)", Milan M. Jovanović, 1914 (?? nisam siguran za godinu izdanja). Pa ako je neko slučajno ima... :)
Покушаћу да нађем ову књигу кад завршимо акцију мајског тестирања. Видим да је имају у крагујевачкој библиотеци, а ја ћу погледати да ли је имају библиотеке у Београду са којима сарађујемо.
Надам се да ћемо имати ову књигу у дигиталном формату колико од оне тамо недеље (после 6. јуна).

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Моја колекција
« Одговор #331 послато: Мај 29, 2016, 06:32:46 поподне »
Super, unapred hvala! Ja sam našao da je imaju u univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković".

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4197
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Моја колекција
« Одговор #332 послато: Мај 29, 2016, 06:37:07 поподне »
Super, unapred hvala! Ja sam našao da je imaju u univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković".
Онда неће бити проблема :) Само да ухватим времена.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4197
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Моја колекција
« Одговор #333 послато: Јун 04, 2016, 01:46:14 поподне »
Tražim knjigu rogobatnog naziva, "Prilog o naselju Viševca : (s rodoslovom Stojaka i Đorđa "Pine" - od doseljenja do danas)", Milan M. Jovanović, 1914 (?? nisam siguran za godinu izdanja). Pa ako je neko slučajno ima... :)

Обрадили смо књигу "Прилог о насељу Вишевца" (друго поправљено и допуњено издање из 1938) и она се може преузети преко следеће везе: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEQk43b2ljU3FXV0U/view

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #334 послато: Јун 14, 2016, 05:02:05 поподне »
Тражих ову књигу раније, а сад је нађох доступну на интернету, па да поделим. Дакле, реч је о аутобиографском делу Осман-аге Темишварског с почетка XVIII века, објављеном под називом Autobiografija Osman-age Temišvarskog, у преводу Екрема Чаушевића (остављам и везицу ка преводиочевом академиа.еду налогу, јер се тамо могу наћи и неки други, потенцијално занимљиви садржаји), а у ком се говори о животу муслимана пореклом са наших простора у Угарској на крају XVII и на почетку XVIII века.

На ову тему било би корисно доћи до књиге Сафета Бега Башагића, Знаменити Хрвати, Бошњаци и Херцеговци у Турској Царевини, изданој у Загребу 1931. године. Тражих је по више основа у Београду, али не нађох, а колико сам упознат са тематиком, у тој књизи су изгледа до сада најбоље обрађени неки наши познати муслимани. Ако неко има или зна како би се могло доћи до исте замолио бих да ме обавести.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #335 послато: Јун 14, 2016, 07:07:34 поподне »
Тражих ову књигу раније, а сад је нађох доступну на интернету, па да поделим. Дакле, реч је о аутобиографском делу Осман-аге Темишварског с почетка XVIII века, објављеном под називом Autobiografija Osman-age Temišvarskog, у преводу Екрема Чаушевића (остављам и везицу ка преводиочевом академиа.еду налогу, јер се тамо могу наћи и неки други, потенцијално занимљиви садржаји), а у ком се говори о животу муслимана пореклом са наших простора у Угарској на крају XVII и на почетку XVIII века.

На ову тему било би корисно доћи до књиге Сафета Бега Башагића, Знаменити Хрвати, Бошњаци и Херцеговци у Турској Царевини, изданој у Загребу 1931. године. Тражих је по више основа у Београду, али не нађох, а колико сам упознат са тематиком, у тој књизи су изгледа до сада најбоље обрађени неки наши познати муслимани. Ако неко има или зна како би се могло доћи до исте замолио бих да ме обавести.

Мало сам погледао и дјелује занимљиво. Најзанимљивије су ми књиге који су аутентично из периода који описују. Можеш много више да закључиш о том времену и људима, него читајући томове историјских књига. Подсјећа ме на познате Хронике јањичара од Констатина Михаиловића.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Моја колекција
« Одговор #336 послато: Јун 14, 2016, 07:27:23 поподне »
Видим на стр. 14. када је пришао мађарским хајдуцима, поздравио их је на српском језику

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #337 послато: Јун 14, 2016, 09:25:18 поподне »
Опис је временски аутентичан, али мени ово звучи као турски барон Минхаузен. Нисам читао баш све, више на прескок, али рецимо онај детаљ кад је лежао бачен као мртвац десет дана затрпан коњским изметом... Или кад је бежао мађарским хајдуцима везаних руку на леђима... А тек кад су га младе Хрватице из ноћи у ноћ одводиле у своје одаје... Стигао је чак да присуствује и дворском венчању у Бечу!
Како год, занимљиво је ово за читање. Има и занимљивих описа Срба и њихових нарави, један је Осману био чак и другар током боравка у Бечу. Посебно је занимљив део повратак у (турски) Београд, кроз Доњи Срем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #338 послато: Јун 14, 2016, 09:43:12 поподне »
Мало сам погледао и дјелује занимљиво. Најзанимљивије су ми књиге који су аутентично из периода који описују. Можеш много више да закључиш о том времену и људима, него читајући томове историјских књига. Подсјећа ме на познате Хронике јањичара од Констатина Михаиловића.

Управо тако Синиша, даје реалнији приказ времена, или бар приказ времена видљив из угла обичног човека, што, сложићемо се, већина читалаца и јесу. Наравно, дело чини и неспоран приповедачки дух аутора, а овде га није недостајало (што, видим сад, и Nebo примећује ;D). Права авантуристичка прича кроз коју промичу неке објективне чињенице тог времена.

Мени је ту најазнимљивије, и на крају крајева, новина, тај живот муслимана у Угарској и Аустрији. О томе нисам знао ништа (осим неких детаља о покрштавању муслимана у Осијеку после ослобођења Барање 1687. године), а понајмање да је то била уобичајена појава тог времена, да су муслимански заробљеници били саставни део друштвеног живота Хабзбуршке царевине.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10049
  • I2a S17250 A1328
Одг: Моја колекција
« Одговор #339 послато: Јун 14, 2016, 10:03:49 поподне »
Колико сам приметио, све се, мање више, врти око новца. Ко ће кога за колико да откупи, подмити, ороби, прода, превезе,...
"Наша мука ваља за причешћа"