Пошто видим да је Амикус на мрежи, покушао бих укратко да изложим неке моја запажања о књизи Џона Ван Антверпа Фајна (у претходној поруци сам га не због незнања него због брзоплетости "преименовао" у Антверпена).
Јуче нису биле доступне странице од редног броја 47. до 49 и од 73-558. Данас је мало промијењена шема, тако да нису доступне странице до рб. 17, однсоно неке ствари које сам јуче прибиљежио, а најавише ме занимало спомињање Anastasie Karakasidou, profesora antroplogije na Wellesley college, не могу да аргументовано коментаришем. У сваком случају ради се Македонцима и њиховом нациналном питању. Мислим, али нисам сигуран да се утом дијелу спомиње масовни прелазак на католичанство становника Мореје/Пелопонеза у вријеме Латинског Царства (2014-1264), што није довело до промјене националног идентитета Грка.
То је отприле увод у оно што слиједи а то је у складу са често понављаном реченицом покојног академика Милорада Екмечића да је вјерска опридијељеност била вододоелница за формирање балканских нација. Ту се на страници 6, Фајна пита како то није било случај са Албанцима, чија конфесионална припадност је трипартитна. фајн је очигледнно "југоносталгичар" а породично је везан за ове крајеве (нећак Љубиша Младеновић).
Када пише о ранофеудалној Хрватској држави, стално се држи тезе да се име Хрват веома ријетко спомиње, односно да извори, посебно страни, најчешће употребљавају израз Slavs. То се посебно однсои на Славонију, а за Далмацију Dalmatia. То му је Невен Будак у свом приказу/критици књиге замјерио јер у Италији и данас за Хрвате користе израз Словени.
Ево линка:
https://www.google.ba/search?q=kriti%C4%8Dki+osvrt+na+knjigu+Johna+Finea&hl=sr-BA&gbv=2&oq=kriti%C4%8Dki+osvrt+na+knjigu+Johna+Finea&gs_l=heirloom-serp.3...7757.14275.0.15094.22.11.0.7.0.0.185.1308.4j7.11.0....0...1ac.1.34.heirloom-serp..14.8.903.ZUQtCVUFI7w У критици хрватске историографије која обрађује рани средњи вијек, највише се користи дјелима Наде Клаић, Иве Голдшатјна, у мањој мјери Фрањом Рачким. Нада Клаић и њена књига Повијест Хрвата у раном средњм вијеку се може наћи на "скрибиду, а Иво Голдшатјн се може скунути у пдф-у
За почетак предлажем да се погледа његов рад Поново о Србима у 9. стољећу. Мислим да би то било најинтерсантније за Крајишнике, јер већ на првој страници са бави топонимом Срб, односно тумачи шта значи бјекство Људевита (Посавског) ка "ad Sorabos".
Данас су доступан текст од странице 67, односно догађаји након 1102. године (Pacta Conventa или Qualiter).
Е да!. Невен Будаку нарочито смета термин "Велебитија".
