Ова ретка слава се обележава 22. августа по јулијанском, односно 4. септембра по грегоријанском календару; прослављају је углавном Суботићи из Врбе код Гацка са њиховим огранцима по Херцеговини и источној и североисточној Босни (од којих неки имају засебна презимена, као нпр. херцеговачке Дуке) али и род Горевука или Горњевука из Добрског Села код Цетиња. Оно што ми је одмах било необично код ове славе је велико разилажење између имена светитеља који се на тај дан обележава (Св. Агатоник) и имена славе (Арлијевдан). Ко је био тај "Св. Арлије"? Следећи цитат из књиге "Календар српских народних обичаја и веровања" аутора Милета Недељковића ситуацију разјашњава (у поглављу посвећеном 5. септембру, стр. 232):
"Поједини наши празници и обичаји представљају својеврсну смешу хришћанства и паганства. Такву смешу, по много чему противречну, имамо и на данашњи дан, који се у нашој народној традицији посвећује светом Арлију или светом Арнију. Ово је у свему исти народни светац, с тим што је дошло до календарског премотавања, па је, већином, свети Арлије (Арлијевдан) празнован јуче, а свети Арније (Арнијевдан) се празнује данас. Овај светац се светкује углавном у Херцеговини, североисточној и централној Босни. Многи родови га прослављају као своје крсно име (славу), а поједина места, као Прибој и Чађавица на Мајевици, и као дан својих заветина, па га славе и тамошње цркве.
Међутим, у православном црквеном календару не постоји хришћански светац под овим именом (ни као Арлије ни као Арније). Велики наш етнолог Миленко С. Филиповић је доказао да се под овим именом крије свети Иринеј (Арније је искривљен назив Иринеја), коме се управо на данашњи дан држи спомен у цркви. Према томе, народски празник Арнијев дан је дан посвећен светом Иринеју, кога такође неки српски родови прослављају као крсно име."
Дакле на Ар(н)лијевдан се уопште не обележава Св. Агатоник већ сасвим други светац, Св. Иринеј. Изгледа да је због кашњења јулијанског календара за још један дан од почетка 20. века (13 дана уместо 12 током 19. века) дошло до забуне у прослављању ове ретке славе, па су људи наставили са слављењем Ар(н)лијевдана 4. септембра по грегоријанском календару, како су били навикли да раде током 19. века, иако би он од почетка 20. века требало да се слави 5. септембра, док на његово раније "место" долази Св. Агатоник. Због тога је извршена "замена" светаца - Агатоник уместо Иринеја. Ово ми само говори да људи изгледа нису ни били свесни који тачно светац се обележава већ су се везивали искључиво за датум, о чему сведочи и знатно измењена верзија Иринејевог имена (Арније/Арлије) и лакоћа са којом су прешли на обележавање Св. Агатоника, иако је у питању својеврсна календарска забуна. Необичан облик имена као и чињеница да је Св. Иринеј био ранохришћански епископ Лугдунума (Лиона) у данашњој Француској пружа индиције да је његов култ и поред реткости веома стар међу Србима и да можда датира још из времена покрштавања Срба од стране римских свештеника, дакле у првим вековима након досељења на Балкан, слично култу Св. Мартина из Тура (Св. Мрате).