Негде сам давно читао да етимолошки волох има везе и са божанством Велесом
Veles, kakono još i čudo drugih mišljenih likova, je čista tvorevina romantičke kabinetske mitologije 19. i 20. věka.
Ta tvorevina zasnova se na pomenu "Волоса, скотия бога" u raznim russkim prěpisima bugarskih monaških poučenja. Pri tim prěpisima vazda je vladao zakon, da se svako crkvenoslověnsko -ra-, -la- prilagodjava na russki način -oro-, -olo . Kako su градъ i крава prěpisivani городъ корова, tako je i jugoslovenski narodni zaštitnik stoke (sv.) Vlas prěstavljen u Волос. Pri tom russki pisari ne dokučihu, da se radi o svetcu, jer se svetac pravilno naziva sv. Vlasij. Narodni naziv Vlas mogao je veoma rano poprimiti takav oblik kao i ulogu baš po sazvučnosti imena s nazivom "vlasi".
Fakt je, da je u Slověna postojao svoj "skotji bog" ali njega nisu nazivali ni Vlas ni Volos ni Veles. Ulogu zaštitnika stoke u raznim krajevima preuzeo je na sebe razni svetac. U nekima sv. Djurdje, u nekima sv. Sava, u nekima Simeun, u nekima sv. Vlas, dok u Rusa se za tu titulu bore sv. Jurij i sv. Nikola. U starih Slověna bio je jedan bog, pokrovitelj životinja i biljaka, koji donosi proljeće, koji je pobědivši svoga otca Zmaja, prastaroga vladara nad oblacima, gradom, ledom i větrom, polučio upravljanje nad ovim stihijama i sada vlada njima u zaštitu ljudi. Taj Zmaj se ponegdje naziva Pozvizd, jer věruju, da on negdě spi i kada diše kroz zube, čuje se zvizd větra. Tako je velik da mu je glava nad oblacima i niko je nije vidio, a rep mu je vihor větra. A sin toga zmaja sa zemljankom je dvodušnik, s čovječijim tělom i s jednom dušom čovjekoljubnom, a s drugom dušom zmajskom, ljutom i silnom. I on je větrogonja, vukodlak, zmajevit muškarac, koji se kano šaman svojim zmajskim duhom bori protiv demona i stihija. I zovu ga po slověnski Perun.
Što se tiče one veze koju su romantičarski mitolozi pokušavali uspostaviti medju Baltima i Slovenima je rekonstrukcija slověnskoga pendana baltskomu boju boga Perkunas pritiv Velnias, pa su na osnovu toga sklopili neku pritču tipa Perun vs Veles. To je sve samo plod, kako bi rekli u Bosni, štelovanja, da ispadne u Slovena isto kao u Balta, a s njima skupa kao u Hinda.
Samo su ti kabinetski mitolozi, uključujući i autoritete tipa Gimbutas i Trubačova nedovoljno znali najbolje očuvan odjek staroslovenske mitologije, a to je narodno vjerovanje osobeno južnih Slověna.
U Lit. i Let. velnias / velns nije nikakav bog, nego prosto znači bilo koje demonsko biće a prvobitno mrtvac, ubijen čovjek i ono je srodno srbskoj rěči "vila".
U lit. vėlė̃ znači prosto "mrtav, ubit" , kao prvobitno i srbsko "vio, vili", te germ. val ( stoga valhala - sala mrtvih, poginulih).
https://en.m.wiktionary.org/wiki/ve%C4%BCi#LatvianU srbskom vila i jest duša osvetnica nasilno ubite žene.
Vile u narodnom věrovanju nisu dobre disney feje nego furije, osvetnice koje te ako ne ubiju onda uvode u ludilo. Iz narodnih pěsama znamo, kako nagorkinja pokušava nauditi Marku Kraljeviću.
Da ne pišem knjigu, nije bilo nikakvoga Velesa i nije ga moglo biti po pravilima tvorbe praslověnskoga jezika.
Što u Balta Perkun bije po velnjima, to u nas sv. Ilija bije munjom po vrazima ili djavlima.
Etimologijske povezanosti:
1) vuk, vilkas i vulf
2) vila, veļė (velnias), val(~hal, ~kyrja)
3) Volos je nastalo iz Vlas, a Vlas iz Vlasius
( nema veze sa praslovenskim valsu > vlas, volos, włos - dlaka)
4) germ. valhaz* > slo. valhu > vlah, voloh, włoch
5) vuhva, volhv > volšebni
U svakomm redu su rěči istoga proishodjenja, no jedan red nije srodan s drugim redom, nego je svaki red priča za sebe.
