Аутор Тема: Босанска Крајина - генетика  (Прочитано 60506 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #160 послато: Октобар 24, 2019, 05:15:03 поподне »
Колико ја као крајишник осјећам, постоје у Крајини два пола, један је Посавински, други Далматински.
Посавински је од Бихаћа до Градишке, ово некако укључује и Змијање. Други пол је онај од Книна до Мањаче и у Подкозарју се мијешају.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #161 послато: Октобар 25, 2019, 09:11:58 пре подне »
Колико ја као крајишник осјећам, постоје у Крајини два пола, један је Посавински, други Далматински.
Посавински је од Бихаћа до Градишке, ово некако укључује и Змијање. Други пол је онај од Книна до Мањаче и у Подкозарју се мијешају.

Да, то би била нека груба подела. Ово је нешто детаљнија подела, на основу оне мапе из Драшкићеве књиге.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #162 послато: Октобар 25, 2019, 09:49:38 пре подне »
Подгрмечје и Сански Мост



Узорак 30

I2-Y3120 = 40% / PH908 30%
E1b = 20% / L241 10%
R1a = 10% / M458 3.3%
J2b = 10% / M205 6.7% / Z638 3.3%
N2-P189.2 = 6.7%
R1b-U152 = 6.7%
I1-P109 = 3.3%
J2a-M92 = 3.3%

Становништво овог краја води порекло углавном из Лике и Северне Далмације. Много је оних који су дошли од Бјелајског Поља и Унца (етапне станице), а има и досељеника са Змијања.

Узорак није велики, али можда се могу приметити неке тенденције.

- I2/I2-PH908 веома заступљена. Раширен род Кецмана са огранцима, али има и других PH908 родова
- E1b изнад крајишког просека. Захваљјући неким разгранатим родовима (Ћулибрци, Ћургузи), веома заступљена подграна L241
- R1a свакако нешто слабије заступљена
- Присутне N2, J2b-M205, I1-P109, R1b-U152 и J2a-M92, као и у остатку Крајине. R1b-U152 присутна преко Миљевића-Трнинића-Роквића

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #163 послато: Октобар 25, 2019, 10:28:10 пре подне »
Подгрмечје и Сански Мост



Узорак 30

I2-Y3120 = 40% / PH908 30%
E1b = 20% / L241 10%
R1a = 10% / M458 3.3%
J2b = 10% / M205 6.7% / Z638 3.3%
N2-P189.2 = 6.7%
R1b-U152 = 6.7%
I1-P109 = 3.3%
J2a-M92 = 3.3%

Становништво овог краја води порекло углавном из Лике и Северне Далмације. Много је оних који су дошли од Бјелајског Поља и Унца (етапне станице), а има и досељеника са Змијања.

Узорак није велики, али можда се могу приметити неке тенденције.

- I2/I2-PH908 веома заступљена. Раширен род Кецмана са огранцима, али има и других PH908 родова
- E1b изнад крајишког просека. Захваљјући неким разгранатим родовима (Ћулибрци, Ћургузи), веома заступљена подграна L241
- R1a свакако нешто слабије заступљена
- Присутне N2, J2b-M205, I1-P109, R1b-U152 и J2a-M92, као и у остатку Крајине. R1b-U152 присутна преко Миљевића-Трнинића-Роквића

Остао сам дужан подгрмечку ношњу. :)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #164 послато: Октобар 25, 2019, 02:43:21 поподне »
За тимарско-санску зону узорак није довољан. Свега 20-ак тестираних, па нисам правио статистику

Поуњско-кнежепољска-козарска ношња



Узорак 62

I2-Y3120 = 30.6% / PH908 16.1% / S17250 4.8%
R1a = 12.9% / M458 1.6%
N-P189.2 = 12.9%
J2b = 11.3% / M205 8.1%
I1 = 9.7% / P109 6.5% / Z63 3.2%
E1b = 8.1%
J1 = 6.5%
J2a = 3.2% / M92 1.6%
R1b = 1.6%
I2-M223 = 1.6%
I2-L223 = 1.6%

Становништво ове зоне највећим делом води порекло из Лике. Има такође досељеника из Бјелајског Поља и Унца, али су и они даљим пореклом углавном из Лике и/или Далмације. У овој области је било и повратних сеоба са простора Баније. Такође, из ових крајева становништво је масовније мигрирало управо ка Банији, па би стога пресек требао да подсећа на Лику са једне, а на Банију са друге стране.

Иначе је ово, уз уначко-петровачку зону, област са највише тестираних Срба у Босанској Крајини. Један од разлога за то је вероватно и чињеница да је у тим крајевима живело, уз мање оазе, искључиво српско становништво.

Овде се, у правом смислу, види она крајишка разноврност и заступљеност одређених подграна карактеристичних за Крајину. Фале само припадници G2a-L42.

- I2 поново у оквиру личког просека. Посебно је интересантна слабија заступљеност PH908, што је случај и у Лици
- R1a и у овој зони испод крајишког просека. Висок проценат Z280 и присуство одређених подграна низводно асоцирају на Банију
- N-P189.2 веома заступљена, као и свуда у Босанској Крајини. Овде такође прелази неки крајишки просек
- J2b близу просека у Лици и на Банији. Присутне Y22059 (M205), а у оквиру M241 и Z638 и PH1602
- Висок проценат I1 највише одудара од Баније, али зато подсећа на Лику
- E1b веома слабо заступљена. Чак испод просека за Крајину
- Код Срба из западних крајева можда и највећи проценат J1. Све одлази на подграну PF7263
- J2a нешто изнад крајишког просека, док је R1b доста слаба. Мада је за очекивати да ће бити оне U152
- Присуство неких ретких подграна, попут I2-M223 и I2-L223


ношња из Поткозарја

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #165 послато: Октобар 26, 2019, 08:46:32 пре подне »
Змијање



Узорак 56

I2-Y3120 = 37.5% / PH908 23.2%
E1b = 17.9%
R1a = 12.5% / M458 5.4%
I1 = 5.4% / P109 3.6%
J2b = 5.4% / M205 3.6% / Z638 1.8%
J2a = 5.4% / M92 1.8% / L70 1.8%
R1b-Z2705 = 3.6%
N-P189.2 = 3.6%
G2a = 3.6% / L42 1.8% / L91 1.8%
J1 = 3.6%
I2b = 1.8%

Српско становништво Змијања има континуитет на овом простору још од 16. века. Мало је литературе која обрађује ове крајеве. Према неким новијим студијама, међу становништвом постоји традиција о пореклу из Херцеговине и Црне Горе. Како су многа од тих предања новијег датума, треба их узети са резервом.

Неки аутори, попут Дедијера, верују да је Змијање морало сачувати велики број староседелачких породица. То је пре свега последица давнашњег досељења и немања конкретних предања о пореклу. Свакако је морало бити досељавања из јужнијих крајева. Интересантно да међу Змијањцима има родова који помињу порекло из Далмације, иако међу Србима из ових крајева није било значајнијих уплива из Лике и Северне Далмације. У овој области било је и досељавања из западних крајишких области (Подгрмечје, Поткозарје, итд.).

Генетска слика, на први поглед, подсећа доста на неку просечну слику код Срба.

- I2 у оквиру просека, као и сама PH908. Веома разгранати родови са славом Стевањдан
- E V13 солидно заступљена. Раширен род који слави Часне Вериге
- R1a нешто слабија, док је подграна M458 у оквиру просека
 
Остале хаплогрупе доста уједначене. У смислу заступљенусти, као да представљају прелазну зону између источних и западних крајева. J2a, G2a и J1 нешто заступљеније него иначе у Крајини.

ношња


« Последња измена: Октобар 26, 2019, 08:53:38 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #166 послато: Април 10, 2020, 10:16:34 пре подне »
Резултати тестираних из Босанске Крајине (западно од Врбаса), са 23andMe

СРБИ, n=86

I2 M423 = 39,5%
R1a = 15,1%
E1b = 12,8%
N2 P189.2 = 7%
J2b M205 = 5,8%
I1 P109 = 4,7%
R1b = 4,7%
J1 = 3,5%
G2a = 2,3%
J2a = 1,2%
I2 M223 = 1,2%
I2 L38 = 1,2%
I2 M26 = 1,2%


МУСЛИМАНИ, n=66

I2 M423 = 43,9%
R1a = 18,2%
I1 = 7,6 / P109 4,6%
E1b = 6,1%
N2 P189.2 = 4,6%
J2b M205 = 4,6%
J2a = 4,6% / M92 3%
R1b = 3%
G2a = 3%
J2b M241 = 1,5%
J1 = 1,5%
T = 1,5%



Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #167 послато: Април 10, 2020, 11:49:38 пре подне »
И моја породица слави Михољдан, родом сам из Доње Слатине (Рибник). Презивам се Барјактаревић и не знам много о свом пореклу. Највероватније смо једна грана овог рода Вулин>Ђукић...( Због славе) . Па ако би неко знао нешто о мом пореклу ( Одакле смо дошли, колико смо ту дуго живели, по коме носим презиме) Хвала унапред. Нисам се тестирао.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #168 послато: Април 10, 2020, 11:59:08 пре подне »
И моја породица слави Михољдан, родом сам из Доње Слатине (Рибник). Презивам се Барјактаревић и не знам много о свом пореклу. Највероватније смо једна грана овог рода Вулин>Ђукић...( Због славе) . Па ако би неко знао нешто о мом пореклу ( Одакле смо дошли, колико смо ту дуго живели, по коме носим презиме) Хвала унапред. Нисам се тестирао.

Најбоље да одрадите днк анализу. Због славе и места порекла, велике су шансе да припадате роду Михољштака E-L241. Ова подграна E-V13 је иначе веома раширена међу Србима из Крајине. Има је од Северне Даламције, преко Лике и Босанске Крајине, па све до Баније и Кордуна.

Карановић је ову групу родова сврстао у староседеоце Средње Босне и Змијања, мада није искључено да су даљом старином с југа. Имају веома блиско днк поклапање са Даниловићима из Мораче. Они се иначе сматрају староседеоцима у том племену.

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #169 послато: Април 10, 2020, 09:03:27 поподне »
Можете ли ми рећи у којој књизи Карановић пише о томе. Хвала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #170 послато: Април 10, 2020, 09:10:20 поподне »
Можете ли ми рећи у којој књизи Карановић пише о томе. Хвала.

Поуње у Босанској Крајини, 1925

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #171 послато: Април 30, 2020, 08:19:02 пре подне »
Издвојио сам резултате тестираних из Босанске Крајине источно од Врбаса. Дакле у питању су области које у историјском смислу нису део Крајине (означено на мапи плавом бојом). Општине Србац, Бања Лука источно од Врбаса, Мркоњић Град, Шипово, Котор Варош, Кнежево, Челинац и Прњавор



n=75

I2-Y3120 = 54.6%
- PH908 33.3%
- S17250 16%

R1a-M417 = 14.7%
- M458 8%
- YP4278 4%

E1b-V13 = 14.7%
- L241 5.3%
- Y37092 4%

I1-M253 = 6.7%
- Z63 4%
- P109 2.7%

N-P189.2 = 4%

J2b-M205 = 2.7%

J2a-M67 = 1.3%

I2-M223 = 1.3%



Иако постоје одређена преклапања са резултатима из Крајине западно од Врбаса, ова област ипак има неке своје посебности. Тај крај није обрађен у етнографској литератури, али на основу днк резултата се види најдиректнија веза са становништвом Источне Херцеговине и Црне Горе.

Присутне су многе подгране које срећемо на том подручју. Издвојићу само најтипичније:

- I2-PH908 Малешевци (Игњатијевдан)
- I2-PH908>Y56203 Тарски Никшићи
- R1a-YP4278 Источна Херцеговина
- E-V13>L241 Морача
- E-V13>Y37092 Васојевићи, Источна Херцеговина
- I1-Z63>Y13946, Источна Херцеговина
- N-P189.2 Бањани
- I1-P109 Дробњаци
- J2b-M205 Кричи, Затарје

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #172 послато: Април 30, 2020, 09:00:27 пре подне »
Занимљиво је потпуно одсуство хаплогрупе R1b. Такође, чини се да Крајина западно од Врбаса има више досељеника из јужнијих крајева (јужније од Херцеговине), из СТаре Србије, са Косова, итд. Барем судећи по подгранама и неким предањима.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #173 послато: Април 30, 2020, 09:19:59 пре подне »
Боље познајем ова подручја, па бих изнио неке опаске. Знам да је теже раздвојити тестиране по селима и дијеловима општина, али унутар општина постоје крупне разлике кад је у питању поријекло становништва.

Нпр. општина Лакташи: источно од Врбаса, тзв. Жупа, имамо становништво које се наслања на Прњавор и Челинац, и неке досељенике вјероватно са подручја Змијања, а становништво Лијевча је углавном поријеклом из високе Крајине. Бања Лука: осим неких крајишких досељеника у Поткозарју и неких микро зона (нпр. у Љубачеву неке породице из Гламоча и сл.) подручје бањалучке околине се не може сврстати у Крајину. Подручје Змијања је сличније Котор Варошу, Челинцу и Прњавору него зони западно од Сане.

Даље, прије неколико година основана је нова општина Станари. Она се у потпуности може повезати са наведеним подручјем као и општинеа Дервента, Теслић, Брод, па и даље на исток не видим неких разлика. Не видим зашто су ове општине изостављене из анализе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #174 послато: Април 30, 2020, 09:39:31 пре подне »
Нпр. општина Лакташи: источно од Врбаса, тзв. Жупа, имамо становништво које се наслања на Прњавор и Челинац, и неке досељенике вјероватно са подручја Змијања, а становништво Лијевча је углавном поријеклом из високе Крајине.

Лакташе источно од Врбаса заборавих да урачунам. Мислим да имамо  свега неколико тестираних одатле (I2, E-V13, има и неки Гарача T-L446 са 23andMe).

Бања Лука: осим неких крајишких досељеника у Поткозарју и неких микро зона (нпр. у Љубачеву неке породице из Гламоча и сл.) подручје бањалучке околине се не може сврстати у Крајину. Подручје Змијања је сличније Котор Варошу, Челинцу и Прњавору него зони западно од Сане.

Змијање, у ужем смислу, Окука рачуна у Босанску Крајину, стога сам и ја тај део придодао "правој" Босанској Крајини. То је ово: "данашња граница Змијања"


Општине северно од Змијања припадају Поткозарју и иду у "праву" Крајину, а општине јужно и југоисточно од Змијања придодао сам овој врбаској зони. Најдискутабилнији је ту Мркоњић Град, који очито има велики број породица, тј подграна које срећемо и у Крајини западно. Али мислим да га треба некако одвојити.



Даље, прије неколико година основана је нова општина Станари. Она се у потпуности може повезати са наведеним подручјем као и општинеа Дервента, Теслић, Брод, па и даље на исток не видим неких разлика. Не видим зашто су ове општине изостављене из анализе.

Ове општине сам изоставио зато што не припадају Босанској Крајини ни у ком смислу. Тема је Босанска Крајина - генетика, зато издвојих само ове општине источно од Врбаса а које се могу сматрати Крајином. Када будемо радили пресек за све општине између Босне и Врбаса, онда можемо убацити Теслић и остало, али то неће бити на теми "Босанска Крајина". :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #175 послато: Април 30, 2020, 12:32:52 поподне »
Заправо се граница Босанске Крајине (оне праве) сасвим лепо поклапа са границама Турске Хрватске. Лепо се то види на карти Илирских покрајина из 1813. Мркоњић и околни крајеви остају ван Крајине.




Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #176 послато: Мај 04, 2020, 06:48:27 поподне »
Опрости Небојша,
ја упоран,становништво Градишке, лакташа, Српца,Дубице и сл. је небо и земља према становништву Кључа,Мркоњића,Шипова,Петровца, Гламоча.Врбас није никаква граница, нити је Змијање до Млиништа.Змијањци су скоро па аутохно ,затворено и по свим обичајима апсолутно различито становништво са ширег подручја Мањаче, исто као што су Јањани између Шипова и Купреса.Довољно је чути начин на који пјевају мушке групе (наравно нео овај кич сада), па да врло лако одредите ко је одакле.Ако је нека скупина нпр. Змијањци развила посебан уникатан начин пјевања има посебну ношњу, обичаје, тешко их је помијешати са Мркоњићем , гдје се пјева исто као у Кључу, Гламочу,Петровцу, и гдје су народне ношње далеко сличније личкој него змијањској.Опет начин пјевања уз Саву скоро је исти као и преко Саве , аи ношња и обичаји, није ваљда онда да је Славонија дио Крајине.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #177 послато: Мај 04, 2020, 07:47:24 поподне »
Опрости Небојша,
ја упоран,становништво Градишке, лакташа, Српца,Дубице и сл. је небо и земља према становништву Кључа,Мркоњића,Шипова,Петровца, Гламоча.Врбас није никаква граница, нити је Змијање до Млиништа.Змијањци су скоро па аутохно ,затворено и по свим обичајима апсолутно различито становништво са ширег подручја Мањаче, исто као што су Јањани између Шипова и Купреса.Довољно је чути начин на који пјевају мушке групе (наравно нео овај кич сада), па да врло лако одредите ко је одакле.Ако је нека скупина нпр. Змијањци развила посебан уникатан начин пјевања има посебну ношњу, обичаје, тешко их је помијешати са Мркоњићем , гдје се пјева исто као у Кључу, Гламочу,Петровцу, и гдје су народне ношње далеко сличније личкој него змијањској.Опет начин пјевања уз Саву скоро је исти као и преко Саве , аи ношња и обичаји, није ваљда онда да је Славонија дио Крајине.

Говоримо о подели на основу поддијалеката и миграционих струја. Као и историјских прилика (не на основу певања). На основу свих ових параметара, граница јесте Врбас. Змијање јесте посебно, али тај његов ужи део улази у Крајину. Лијевче поље и Поткозарје су свакако Крајина. Становништво је пореклом махом из Лике и Високе Крајине.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #178 послато: Мај 04, 2020, 08:34:45 поподне »
Па одприлоке то и говорим, значи да је говор, поготово локални изрази у крајевима ГЛ МГ Кључ,Шипово дио Петровца и Дрвара гпотово исти, а ако су и развили скоро идентичну народну културу (више могућности да су је наслиједили из старог краја), онда говоримо о компактном географском подручју.Не постоји ниједна сличност ни у чему људи из Кључа или МГ са људима из Градишке-апсолутно.Пратећи резултате тестова хапло група , кад је тестиран готово неподношљиво низак број људи, и правити статистику  на основу тога је , нагађање у најмању руку, још ако додамо опскурне и непровјерене изворе о поријеклу породица, оде маст у пропаст.ево примјера, неко је у теми споменуо миноран број досељеника из Гламоча у Љубачево.То је породица Ајдер из Преоца који је до другог рата био дио општине Гламоч, исто као и Пољице и Прекаја у Дрвару.Значи ти Ајдер су се раселили из Преоца у Рељино село(Гламоч) и Љубачево (Бања лука), али у Љубачево ниси дошли из данашњег Гламоча и Рељина села.Могућност насељавања обе стране Грмеч и Козаре из правца Лике и Далмације наравно да је апсолутно јасан, поготово што су и путеви још римски а и долине ријека биле погодне за миграције у области у којима је живот колико толико лакши него на крашким висоравнима.Не треба заборавити ни херцеговачку струју која је ишла преко Добоја све до Саве.Дробњаци су могли да се врате преко своје прапостојбине у околини Травника и сл.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #179 послато: Мај 05, 2020, 09:27:12 поподне »
Па одприлоке то и говорим, значи да је говор, поготово локални изрази у крајевима ГЛ МГ Кључ,Шипово дио Петровца и Дрвара гпотово исти, а ако су и развили скоро идентичну народну културу (више могућности да су је наслиједили из старог краја), онда говоримо о компактном географском подручју.Не постоји ниједна сличност ни у чему људи из Кључа или МГ са људима из Градишке-апсолутно.Пратећи резултате тестова хапло група , кад је тестиран готово неподношљиво низак број људи, и правити статистику  на основу тога је , нагађање у најмању руку, још ако додамо опскурне и непровјерене изворе о поријеклу породица, оде маст у пропаст.ево примјера, неко је у теми споменуо миноран број досељеника из Гламоча у Љубачево.То је породица Ајдер из Преоца који је до другог рата био дио општине Гламоч, исто као и Пољице и Прекаја у Дрвару.Значи ти Ајдер су се раселили из Преоца у Рељино село(Гламоч) и Љубачево (Бања лука), али у Љубачево ниси дошли из данашњег Гламоча и Рељина села.Могућност насељавања обе стране Грмеч и Козаре из правца Лике и Далмације наравно да је апсолутно јасан, поготово што су и путеви још римски а и долине ријека биле погодне за миграције у области у којима је живот колико толико лакши него на крашким висоравнима.Не треба заборавити ни херцеговачку струју која је ишла преко Добоја све до Саве.Дробњаци су могли да се врате преко своје прапостојбине у околини Травника и сл.

Нису у питању уопште опскурне информације о пореклу. Етнолошке грађе за те области има прилично. Такође, не знам којим подацима имаш приступ, али у Босанској Крајини није неподношљиво мали узорак. Заправо је Босанска Крајина српска област у ДНК пројекту са највише тестираних. Преко 400, што чини готово 10% целокупног узорка српског днк пројекта. Више него довољно за прављење неких паралела.

Непроврене су уствари те легенде о Дробњацима из Травника. Питање је да ли их је уопште тамо било и ако јесте, да ли су остали православни, тј. да ли би дошли у Крајину на исти начин као њихови днк сродници из Старе Херцеговине (славе Ђурђевдан и Никољдан).