Аутор Тема: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana  (Прочитано 50292 пута)

Ван мреже zdravko

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #120 послато: Април 12, 2015, 10:14:31 поподне »
Evo ovo procitah,pa ako mogu nesta pomoci.U mom selu riječ "LIJES"znači neki komplet u koji ulaze grabulje,vile,sve ono sto sluzi za kosenje i sakupljanje trave,pa se kaze ljeti,kada su u pitanju veliki poljski radovi,i kad pada mrak,kad se ide sa livade-kaze se "da sakupimo lijes",i tako se sakupe sve te grabulje,vile i sl.i ostavlja se na jednom mestu.Ja sam inace iz kanjona Tare-C.Gora.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #121 послато: Април 15, 2015, 12:10:26 поподне »
Evo ovo procitah,pa ako mogu nesta pomoci.U mom selu riječ "LIJES"znači neki komplet u koji ulaze grabulje,vile,sve ono sto sluzi za kosenje i sakupljanje trave,pa se kaze ljeti,kada su u pitanju veliki poljski radovi,i kad pada mrak,kad se ide sa livade-kaze se "da sakupimo lijes",i tako se sakupe sve te grabulje,vile i sl.i ostavlja se na jednom mestu.Ja sam inace iz kanjona Tare-C.Gora.

Јасно, основа лес / лијес се употребљава код оних појмова који описују нешто прављено од дрвета, где је дрво грађа, у случају који си навео - алат са дрвеним држаљама.
Ја само ономад рекох да је посебност српског језика реч шума коју не користе други словенски народи.

Од којијех си, Здравко, Дробњак?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zdravko

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #122 послато: Мај 11, 2015, 10:30:26 поподне »
Evo tek posle skoro mesec dana primetih da sam od Vas dobio pitanje,od kojih sam Drobnjaka,moje je prezime Roćen,posto se vi intezivno izgleda bavite ovom tematikom,zamolio bih Vas ako nesta znate o ovom prezimenu da mi javite,na cemu bih Vam bio puno zahvalan.
Veliki pozdrav.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #123 послато: Мај 12, 2015, 01:22:37 поподне »
Поздрав, Здравко!
Пре свега, да се не персирамо, наши смо  :)
По ономе што ја знам, Роћени су усељеници у Дробњаку, а дошли су из Озринића. Није сасвим поуздано да ли припадају озринићком племену или су другог порекла из области Чева. Како год, слава Роћена (Аранђеловдан) је озринићка.

Можда би днк тестирање неког од Роћена дало одговор.

Да сад не препричавам, поставићу неколико извода и адреса где можеш да прочиташ нешто детаљније:

Roćen (Roćeni), Rasova uz Taru, pa u Bršno (Nikšić) i odatle u Bijelu, Orašcu i Rasova (Drobnjak), porijeklom su sa Čeva (Cetinje). Od njih su i u Glibaćima (Pljevlja)(Вукота и Аким Миљанићи "Презимена у Црној Гори")

РОЋEНИ
(живе у Расови и Орашцу)
Старина им је на Чеву, одакле су се око 1710. године доселиле двије породице у село Расово, на манастирску земљу. Једна од ове двије породице се десетак година касније одсели у село Бршно, у околину Никшића. У Бршну су се брзо намножили, тако да их је ускоро било двадесетак домова. Од њих се Милован пресели у Бијелу око 1861. године. Од Роћена из Бијеле Неђељко је учествовао у Првом свјетском рату и рањен је на Мојковцу 7. јануара 1916. године.
У Херцеговачком устанку 1875-1878. године активно је учествовао Ђорђије, који гине на Стожеру 1877. године.
Породица која је живјела у Расову слабо се размножавала и од ње их је било само неколико домова. Од њих је био познат поп Никола, који је живио у другој половини 18. вијека. Поп Никола је имао сина Мијајла, а Мијајло Мијата. Око 1861. године Мијат и Мерџо се преселе у Орашац, на земљу коју су добили као књажеви поданици. Године 1922. Милан се са синовима Стеваном, Исаилом, Савом и Петром пресели на Глибаће, на земљу коју су купили од Бајровића. Живко се 1926. године пресели у Пљевља да стално живи.
Ђорђије Јагошев, активни учесник НОР-а од 1941. године, налазио се на политичким дужностима, а крајем рата и на дужностима комесара бригаде.
Славе Аранђеловдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић


Овај озринићки сајт Роћене не сврстава у Озриниће, већ међу братства другог порекла. Дат је леп преглед озринићких братстава и исељеника:

https://sites.google.com/site/plemeozrinici/ozrinici/bratstva-ozrinica-iz-ceva-i-drugih-krajeva

Ето ово је за почетак, па истражуј даље. Озринићи као тема постоје на овом форуму, а има још добрих књига и сајтова о њима. Да не оптерећујемо ову тему.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zdravko

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #124 послато: Мај 12, 2015, 05:00:26 поподне »
 Velika hvala,pokusacu malo da sam istrazujem prezime Roćen,ne znam kako ce mi to ici,posto vidim da si vrlo aktivan i dobro vladas ovom tematikom,ako naidjete na nesta sto bi mi pomoglo,zamolio bih te da mi prosledite,na sto bih ti bio puno zahvalan.
Veliki pozdrav

Ван мреже edukator

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #125 послато: Септембар 12, 2016, 10:56:50 поподне »
Tekst "Pseudonauka i genetika: Miloš Bogdanović i knjiga "Prokletstvo nacije"

Miloš Bogdanović, je autor knjiga "Prokletstvo nacije" i "Blizanac", koje su besplatno dostupne na portalu "Pokret Prosvetiteljstva", a u kojima je predstavljen kao stručnjak koji nam otkriva nova genetska otkrića, mape genetskog porekla Balkanskih i ostalih naroda kao i obilje "naučnih" tvrdnji o mentalnim atributima ljudi koji imaju poreklo tih naroda. Neke od njegovih tvrdnji su da na Balkanu preovlađuje visok nivo autoritarnosti, da "atlantsko-mediteranskom tipu" (starosedeoci Irske i Škotske) pripada i nikšićki i hercegovački tip koji su "visoki, mršavi, ljudi skloni agresiji i željni moći". Autor se takođe poziva i na istraživanja koje navodno pokazuju da Srbi neguju bolesnu vezanost za politiku, da su na neki način ukleti svojim poreklom, da je njihov "problem ne preuzimanja lične odgovornosti" genetske prirode itd.

Pošto mali broj zastupnika Bogdanovićevih teorija uporno pokušava sa njihovom promocijom na raznim forumima i društvenim medijima, došao je trenutak u kome vredi objasniti do koje mere su autorove tvrdnje neosnovane i još manje empirijski dokazane. Pored objašnjenja o čemu se zapravo radi i na kojim osnovama (ili nepostojanju istih) autor gradi svoje argumente, ovo je lepa prilika da se pogleda jedan zaista spektakularan primer pseudonauke.
Dalje-LINK

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #126 послато: Август 26, 2017, 10:11:47 пре подне »
Па И2а и нису баш већина. Ако гледамо динарске становнике, јесу, али ако гледамо Србију то и није тачно. Модерне нације, па тако и српска, су више конструисане на основу идеологије него на основу правог, заједничког поријекла. Узмимо за примјер Херцеговце Србе и Хрвате- не постоје људи који су између себе тако блиски, а тако се мрзе- много су ближи једни другом него што су, нпр. Београђанину или Загрепчанину.

Р1а је била већина у средњовјековној Рашкој, и у већини Србије. Разлог зашто данас има И2а Динарика у Србији лежи у досељеницима из динарских крајева. Током средњег вијека србијанска популација је десеткована, посебно кад на то додамо чињеницу да се већина Срба Рашке и Косова повукла на сјевер.
Готи су, по мени, прихватили словенски језик када су се нашли у саставу словенских држава. Ако пратимо Барски родослов ("Љетопис попа Дукљанина") видјећемо да су потомци Гота заправо и владали у Дукљи, далматинској Хрватској и овим херцеговачким земљама. Мислим да управо они чине већину несловенских "влашких" катуна.

Готи немају никакве везе са Динариком, Готи су били малобројна ратничка елита која се није дуго задржала на Балкану и која је оставила врло мало генетског трага, евентуално је I1-Z63 на Балкану готског порекла али ни то није сигурно.

Динарик је превише заступљен на Балкану а поготово у динарском појасу и није могуће да га је донела шачица Гота, друго Готи не би ваљда били само Динарик већ би донели и I1 и скандинавску R1a-Z284.  I1 на Балкану се само деломично може повезати са Готима, а R1a-Z284 уопште не постоји на Балкану. 

Осим тога да је Динарик германског односно готског порекла онда био јако заступљен код германских народа а поготово у Скандинавији, а то није случај.  Био би јако заступљен и у Италији (поготово северној) и Шпанији где су се Готи одселили са Балкана, а опште је познато да Динарик у Италији и Шпанији постоји само у траговима.  Као Готи су за непуних 100 година могли посејати толико своје генетике да наводно њихова хг. буде апсолутно доминантна на западу Балкана, а нису могли посејати своју генетику у Италији и Шпанији где су се трајно задржали.

Можда су се Готима више свиђале балканске жене него оне у Италији и Шпанији!  ;D

Теорија о готском пореклу Динарика је једна од највећих глупости коју сам чуо у вези тумачења историје помоћу генетике, већа је вероватноћа да је Динарик дошао са Сиријуса него да су га донели Готи.
« Последња измена: Август 26, 2017, 10:15:50 пре подне Свевлад »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #127 послато: Јун 24, 2019, 12:03:26 поподне »
Хапло група која се везује за Готе је је I1Z63 са подгранама.I2a су донели Словени и ова хаплогрупа нема никакве везе са Германским Остроготима на Балкану.Историјска је чињеница да је један број Острогота остао на територији њиховог краљевства,Далмација,Босна и Херцеговина,Сев.Албанија.Ратнике су вероватно преузели Византинци,Ромеји,романизовани их и распоредили у граничне тврђаве,стражари-калачи.Ови су Остроготи војници можда у највећем броју остали на границама Превалиса.Остроготи ратари и сточари,отишли су у планине и брда у Босни Херцеговини,Далмацији,Зета,и сродили се са романизовани Илирима,од Словена прозвани Власи.Можда су чинили око 30посто Босанско-Херцеговачких Влаха.Можда је мало већи проценат потомака Острогота остао на простору Превалиса,Оногошт до Требиња и Гацка и од Оногошта до Будве,који су се одупрли Ромејима,а на том простору дочекали Словене скојима су се сјединили,о чему говори ,,Поп Дукљанин,,.