Момчило Ђујић (1907-1999) – Војвода Динарске четничке дивизије
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/a/a9/Djujic_M..jpg)
На неколико места на интернету сам нашао информацију да Ђујићи припадају племену Братоножића. Док Милослав Самарђић у књизи „Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија“ каже да Ђујићи потичу од Васојевића.
Иако нисам стручњак за порекло становништва у Црној Гори, ова прва информација ми се чини реалнија.
Бранко и Урош Богуновић
Бранко Богуновић (1911-1945) Четнички војвода
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/1/16/Vojvoda_Branko-Brane_Bogunovic_%281911-1945%29.jpg/800px-Vojvoda_Branko-Brane_Bogunovic_%281911-1945%29.jpg)
Било би интересантно сазнати шта је на крају било са овим одијелом. Изгледа да је то било исто одијело за сликање у ком је прије Богуновића сликан и војвода Голуб Бабић из устанка 1878. године.
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/77/b0/53/77b053217f266ec35ec4b6e763fab65e.jpg)
Занимљива тема.
Занимљива тема.Кога интересује овај период српске историје, препоручујем књигу Звонимира Вучковића "Сећања из рата". Изашла је прошле године у чувеном плавом колу Српске књижевне задруге (прво издање је из 1977). Вучковић је био официр Југословенске војске у отаџбини, рођен као Хрват, васпитаван као Србин. Његови мемоари веома добро објашњавају односе између Љотићеваца и Дражине војске. Наравно и свих осталих који су се у време те велике српске несреће врзмали по Србијици (и шире).
Мали прилог из мог краја. Један од вођа тзв. Љотићеваца, са важном и никад до краја разјашњеном улогом приликом стрељања у КГ, био је мајор Марисав Петровић, командант Другог пука "Српског добровољачког корпуса".
Нисам сигуран од које је тачно фамилије, јер у селу има више Петровића, али потиче из села Градац у Лепеници, које је суседно до мог. Са мог имања види се његова родна кућа зарасла у шибље. Распитаћу се детаљније о његовом пореклу кад будем у прилици.
Кога интересује овај период српске историје, препоручујем књигу Звонимира Вучковића "Сећања из рата". Изашла је прошле године у чувеном плавом колу Српске књижевне задруге (прво издање је из 1977). Вучковић је био официр Југословенске војске у отаџбини, рођен као Хрват, васпитаван као Србин. Његови мемоари веома добро објашњавају односе између Љотићеваца и Дражине војске. Наравно и свих осталих који су се у време те велике српске несреће врзмали по Србијици (и шире).Ја баш ових дана читам ту књигу. :) Ту сам негде око 300-те стране. Веома интересантно штиво. Иначе право презиме Звонка је Пркић. Његов отац Петар Пркић је пореклом из Вареша.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/a/a7/%D0%9F%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_1942.jpg)Лијево Блажо Ђукановић, десно Ђорђије Лашић. Било је приче да је Блажо Ђукановић својта Милу Ђукановићу али изгледа да није тачна. Према ријечима једног Звицера са Чева, којег сам упознао ове године ма Малу Госпојину код манастира Косијерево, Мило је у ствари Звицер, а Блажо као прави Ђукановић.
Бајо Станишић (у средини), од Станишића из Винића у Бјелопавлићима.
Станишићи су од Бубића, за које је спорно јесу ли од Бијелог Павла или не. Моје мишљење је да нису. Предак Буба се доселио крајем 15. века из Хота. О томе детаљније на теми о Бјелопавлићима.
Према ријечима једног Звицера са Чева, којег сам упознао ове године ма Малу Госпојину код манастира Косијерево, Мило је у ствари Звицер, а Блажо као прави Ђукановић.
Ову тему сам отворио како би се установило порекло познатих Срба, учесника у Другом светском рату (невезано за страну којој су припадали). С обзиром на различита мишљења у вези улога које су појединци имали у Другом светском рату, замолио бих чланове форума да се уздрже од идеолошких расправа и да се сконцентришу на порекло тих људи.
Иако је у уводном посту речено да ће се тема бавити пореклом познатих Срба из Другог светског рата невезано за страну којој су припадали, не могу да не приметим да је изгледа свима понестало слика Срба партизана...
Иако је у уводном посту речено да ће се тема бавити пореклом познатих Срба из Другог светског рата невезано за страну којој су припадали, не могу да не приметим да је изгледа свима понестало слика Срба партизана...
Изгледа да партизани нису били фотогенични као четници. ;) Има то везе и са временом у коме живимо. Да су седамдесете, или осамдесете, сви би писали о пореклу познатих партизана.Колико видим нису баш четници били брадати, чупави и прљави, као што су нас учитељи научили.
Колико видим нису баш четници били брадати, чупави и прљави, као што су нас учитељи научили.
Мане Роквић (-1944) четнички војвода
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/8e/Cetnicki_vojvoda_Mane_Rokvic.jpg)
Презиме Роквић је често у Западној Босни, а највише га има у Босанском Петровцу и Дрвару. Мане је из Колунића (Босански Петровац). Прочитао сам на форуму да Роквићи припадаја племену Трнинић-Роквић-Миљевић.
Да мало оживимо тему. :)
Претходних дана сам тражио нешто око порекла глумца Ташка Начића, па налетех на податак да се позната смедеревска породица Љотић у неким изворима (идеолошки обојеним?) помиње као цинцарска.
То ме је заинтересовало да потражим на мрежи и у литератури шта се каже за смедеревске Љотиће, међутим нисам нашао никакав конкретан одговор осим овог текста, који додуше може бити претенциозан пошто је узет са једног блога.Порекло Димитријевића – Љотића
Владимиров деда, како бележи Љубица Љотић, звао се Ђорђе Димитријевић, из милоште прозван “Љота”. Имао је брата Тому, а у Смедерево, тачније и село Крњеву, два брата се досељавају током прве половине осамнаестог века из села Блаца које се данас налази у грчком делу Македоније. У то време, Србија се, према одредбама Пожаревачког мира налазила под патронатом Аустрије, тако да су два брата у њу дошла, напомиње Љубица, не ради печалбе, него раи осигурања елементарне сигурности живота, која је захваљујући турском терору била нарочито угрожена у ондашњој Македонији.
Покушао сам да пронађем ово село Блаце у Егејској Македонији. Наравно, посао ми је био отежан чињеницом да су малтене сви словенски топоними у грчком делу Македоније замењени новим, грчким топонимима, или су у великој мери грецизирани. Нашао сам само један топоним, Блацен или Блатчен, који је приближан имену села из ког су се доселили Љотићеви преци, он се налази у префектури Драма и данашњи назив му је Ахладија:
http://www.geonames.org/736954/achladia.html
Ипак ми некако локација овог села делује сувише источно, односно не знам зашто би се неко одатле упутио право за Смедерево, мада не поричем да је то могао да буде случај. Постоји и село Блаце које се налази у јужној Албанији, северно од Корче и јужно од Поградеца:
http://www.geonames.org/783588/blace.html
У овом крају је у прошлости живео јак словенски елемент, што се види и по локалним топонимима, а мислим да је и данас тамо активна македонска национална мањина у Албанији, тако да их још увек има, тј. нису се сви иселили. Поред словенског, у том крају је до 19. века, али вероватно и касније, живео велики број Цинцара, њихов стари центар Москопоље се налази недалеко одатле. Због свега овога, мислим да је изгледније да је предачко место Љотића ово Блаце у данашњој Албанији.
И ја вјерујем да се ради о Блацам у данашњој Албанији, близу грчке и македонске границе. Блаце се и наводе као цинцарско насеље.
Ипак се не ради о овом селу у Албанији већ о селу Власти у Грчкој Макеоднији. На цинцарском је назив Blatsa.
https://en.wikipedia.org/wiki/Vlasti
Из тог мјеста би требали потицати Љотићи.
Добар проналазак, Симо. У сваком случају, највероватније су, и поред постојања крсне славе, Цинцари пореклом. Уосталом, они су славу могли да прихвате приликом досељавања у смедеревски крај, или можда негде приликом сеобе до тамо.Истог сам мишљења.
Кесеровић, Јовањдан, Завлака, Крупањ
Припада хаплогрупи E-V13.
–Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.
Dragutin Keserović (Piroman kod Obrenovca, 21. novembar 1896 — Beograd, 17. avgust 1945), bio major u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je komandant Rasinskog korpusa. Sredinom 1942. godine proglašen je za vojvodu kopaoničkog. Za vreme ustanka u Srbiji 1941. godine komandovao je napadom na Nemce u Kruševcu. Nemci tokom oktobra 1942. godine sprovode operaciju Kopaonik sa ciljem uništenja četničkih snaga majora Keserovića u selu Kriva Reka.
Мој деда је био радиотелеграфиста код њега
(http://srpskizurnal.files.wordpress.com/2012/09/keserovicct2.jpg)
Изумрле и расељене породице.
-Још је у живој успомени да је у Кесеровини живела стара породица Кесери, која је оставила само име краја, где је била. Кесери су стара породица и ко се год из њихове Кесеровине иселио и отишао на другу страну презивао се Кесер или Кесеровић. Ових Кесера има доле у Јадру на више места куда су отишли из овог села. Да ли их је остало овде, па се после стопили са досељеницима, данас нико не може да тврди. Кесера ја било доста година по доласку првих биоштанских породица.
Свакако један од најуспешнијих команданата ЈВуО. Немачко-бугарска операција "Копаоник" 1942. је покренута због велике слободне територије коју је Кесеровић створио на планинама Копаоник, Гоч и Јастребац; у овој операцији "ватрено крштење" је доживела злогласна 7. SS "Принц Еуген" дивизија. Кесеровић је 1944. са снагама свог Расинског корпуса, заједно са Црвеном армијом, ослободио Крушевац, али су због Титовог дописа Совјети пробали да га ухапсе (неуспешно, побегао им је); тек након успешне заједничке четничко-совјетске акције су партизани ступили у град. Велика неправда је учињена његовој породици након рата, о чему можете прочитати у чланку који ћу приложити. Из тог чланка сам извукао и занимљив цитат о пореклу Кесеровића, који је саопштила његова ћерка Милена Галић:Деда није причао много о тим годинама у штабу Кесеровића, кад сам питао оца да ли је имао одсуства или слично, рекао ми је да је то ретко било, једини пут када је дошао на 40 дана кући због болести, је негде 1942., када га је отац , мој прадеда, заменио (Бела Стена или Жељин ,није сигуран)...Имали су и једног италијанског заробљеника (Пека су га звали) који им је свирао гитару :) Где је тај Италијан заробљен , не знам, али очигледно да је било сукоба и са Италијанима, тј. да су залазили и јужније , отац помиње чак и до Проклетија...
"Кесеровићи потичу из Доњег Колашина, одакле се Радивоје, са своје четири сина, доселио у Србију. Један син се настанио у Оглађеновцу, у ваљевској Подгорини, а тројица су дошла у Пироман, код Обреновца. Један од четири сина звао се Петар. Он је имао три сина: Радисава, Ранисава и Лазара. Ранисав и његова жена, Анка, имали су седам синова и једну ћерку: Чедомира, Златомира, Витомира, Драгутина (мог оца), Милутина, Тихомира, Божидара и Милену. Драгутин и Милутин су били близанци."
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA
https://www.pogledi.rs/moj-otac-pukovnik-dragutin-keserovic/
Покојни Влада Љотић, син Димитрија Љотића, је говорио о српском пореклу, док литература говори да су извесно Цинцари или Грци.Неспорно је да су се осећали Србима, али су очигледно старином са југа Балкана.
Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.Ово јесте једина истина, о чему могу да сведоче преживели старији Шиповљани. Не спорим да је у позним годинама тог проклетог рата и у току постојања СФРЈ добар део бораца из Симелиног одреда као и бораца из околних села пристуо партији, неки од њих су постали и ватрени комунисти, попут мог прадеде, првоборца Седме крајишке ударне бригаде, али су ти људи у огромној мери били сељаци који су приступали оној војсци која прва уђе у село и гарантује им заштиту од усташа. Као уосталом свуда где је српски народ живео преко Дрине.
Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.
Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.