....... њихов цар по имену Децебал је убијен, а његова глава је постављена на копље усред града Римљана. Јер су власи такозвани Дачани и Беси. Раније су они живјели близу ријека Дунава и Саоса, коју ми сада зовемо ријеком Савом, гдје сада живе Срби, у сигурним и недоступним мјестима. Надајући се на то, претварали су се пријатељима и поданицима древних римских императора и излазећи из својих утврда, .....
Овдје је јако битно да он Влахе лоцира и поред ријеке Саве, односно у пограничном дијелу римског царства. Да су Германи, а касније и Славени, све становнике римског царства називали Власима је ваљда јасно. Ако се погледа распоред хаплогрупе И2а1 данас, онда је јасно и то да је концентрација хаплогрупе И2а1, прије уласка у Далмацију, највећу фреквенцију имала у појасу између Римљана и Славена, т.ј. уз ријеку Саву, па све до Карпата. За очекиват је да је и са једне и са друге стране римске границе било исто становништво али су они у унутар границе били Власи за оне који су вани. Када је Римско царство поражено први су га населили управо ти становници пограничног дијела, неки са Готима, неки са Аварима, неки бјежећи од Авара, неки са Србима, а неки са Хрватима, али ниједна од ових војничких група, без обзира на војничку моћ коју су имали, и без обзира што ће се касније неки дјелови Балкана по њима препознавати, нису имали довољну биолошку масу да надброје ове људе са границе. С друге стране, средњовјековни феудалац има највише четворо дјеце, да се неби тукли око насљедства, а онима који су живјели изван тврђава опстанак су осигуравала управо дјеца, што више дјеце то јача одбрана и успјешније се привређује. Наравно да су ове пограничне људе престали називати Власима јер су у међувремену постали Срби, Хрвати, Бошњани...
Посве нешто друго су Власи који са Карпата силазе у, сада већ привредно развијену, Србију и Бугарску. Они су истог имена као и сви погранични људи али је на њихову генетику јако дјеловала велика присутност номада са Кавказа. Снажни, храбри и дивљи нису се свидјели Душану али чисто сумњам да се и он њима свидио
. Било како било он им није мого ништа, и они ће населити све планине ка Дубровнику, Драчу и Солуну гдје су трговци једва чекали њихов качкаваљ. Ови Власи, и они први имају само заједничко име и ништа више.
А ово о карактеру, факат је мој дедо говорио: "Влах ти исто мисли, ко га држо под ногу ко на перчин"
.
Писаног документа о томе како су ови погранични људи доживљавали византинце нема а неће га ни бити. Мени се чини ако се нађе да ће бити овакав:
Обавјештавам вас и вашу дјецу такође о сљедећем. С обзиром да се византијци одликује крајњом невјерности и као искварено, ни сроднику ни другу, него настоји све да превари, често лаже, још више краде, свакодневно се заклиње некаквим Богом и с лакоћом крши заклетве, склапа побратимства и ступа у кумства, с умишљајем да на такав начин обмане простодушне, никада нису сачували вјерност према икоме, у том смислу ни нашим старим. Наш цар по имену Децебал је убијен, а његова глава је постављена на копље усред града Римљана. Ови такозвани Византинци су исти као они римљани и долазе испод ријеке Саве. Претварали су се да су нам пријатељи и нудили су нам да будемо поданици древних римским императорима, али наши преци су излазећи из својих утврда, разарали земљу Римљана. Због тога су их, како је речено, Римљани, разљутивши се на њих, напали. Напуштајући ове крајеве, наши преци су се раселили по цијелом Епиру и Македонији, а највећи дио се населио у Грчкој. Византијци су кукавице, срца су им зечја, дрскост им происходи из страха. Због тога вас позивам да им нимало не вјерујете. Када се појаве, глуме дружељубивост и вјерност, заклињући се некаквим њиховим Богом, не вјерујте им. Боље за вас да од њих уопште не тражите заклетве и да се сами не заклињете, боље да их се пазите као злотвора, него да са њима размјењујете заклетве. И тако, вјеровати им уопште не треба, него претварати се, да си им пријатељ. Уколико било када избије устанак у Бугарској, и ако они стану увјеравати и заклињати се да су твоји пријатељи, не вјеруј им. Ако они буду хтјели да вам уведу у тврђаве Романије жене и дјецу, не дозволите им. Јер ако они (жене и дјеца) буду унутар тврђаве, мушкарци ће остати напољу и ратовати. Ако будете пожелели да посјетите своје породице, они ће пустити да улазе по двоје или по троје. И када једни изађу, тек онда ће пуштати друге, пажљиво чувајући зидове и врата. Ако будеш тако чинио, бићеш сигуран. Него, ако их неко нападне придружиму им се, а жену и дјецу склони. Они из Далмације неће моћи прећи набујалу Саву па их нападајте и када други одустану. Уђите им у зидине и покупите сву љетину коју су вам преко љета узели. Све их пошаљите на поље да раде, а ако неће одвојите их и од зидина и од живота. Када Сава опадне опет ће доћ они из Далмације а ви реците да вас је неко, све заједно, напао. Немој те се љетизавађат са њима, прави те се да сте им пријатељи, ускоро ће јесен и Сава ће набујат. Па ком прво додија
Немој те заборавит прочитат реченицу испод сваког мојек поста !