Нешто слично би се могло реконструисати за Морачане-Богићевце - један део би са Метохије преко севера Албаније доспео до Мораче (то су Богић и његови потомци), док други део никада није ни отишао за Брда већ се из Метохије исељавао ка северу (ово би могли бити преци тестираног Ћировића). Није немогуће да је Метохија за многе данас раширене родове била стара, средњовековна матица.
Управо тако, Никола.
Датирање јесте велики проблем. Не тврдим, али чини ми се у документу који је Небо поменуо јавља Бјелопавлић, заједно са још неким конкретно наведеним Брђанима који су опљачкали дубровачки караван. Нисам сигуран да можемо на основу тог записа, односно првог помена имена Бјелопавлића да и приближно претпоставимо величину т.ј бројност припадника тог рода у поменутој области у датом периоду. Ако претпоставимо да је то било патронимично презиме, која су се мењала, или замењивала новим патронимичким презименима унскладу са ширењем родова, онда би указало на релативну временску блискост родоначелнику. Ово је само претпоставка.
Наравно, не тврдим да колашинске породице које славе Св. Петку нису Бјелопавлићи. Исто тако, сматрам да литература из прве половине 20. века која нам је у сваком случају драгоцена полазна основа, обилује многим произвољним закључцима који су базирани на простим асоцијацијама и повезивању, која не морају нужно вити тачни.
Ухватио сам се примера једне фамилије, у сваком случају староседелачке у Средњем Ибру, са јаким индицијама о даљем пореклу из Ибарског Колашина, која за разлику од велике већине исељених Бјелопавлића нема никаквог сазнања или предања о пореклу из Бјелопавлића, иако поседује хаплотип који недвосмислено припада кластеру који је назван Бјелопавлићким.
Та чињеница, наравно, на примеру једне породице ме је навела на размишљање, шта ако у неким случајевима наше закључивање следи неку утабану стазу која никада раније није критички размотрена у целини.
Бјелопавлићи су као племе дефинисани усменим предањем или боље рећи, варијантама предања која су ушла у нашу историографију кроз пера Попа Риста Бошковића, Максима и нарочито Петра Шобајића, а која су цитирана и преношена од стране других аутора, као истина.
Тестирањем фамилија које су у предању и литератури наведена као Бјелопавлићи је формиран кластер који сада имамо и у који уклапамо резултате како пристижу, по сличности хаплотипа, што дефинитивно индикује заједничко генетско порекло. Међутим, тај прапредак Бјелопавлића, био то Павле или нека друга личност је досељена у ту племенску област из неке матице, која би по предању требала бити Метохија, мада као што Небо каже, не поклапају се елементи предања временски.
Ако је матица тог генетског рода била у некој другој области, која чак географски и традиционално нагиње територији на којој се налазе представници истог генетског рода који не поседују изворно сазнање о другој групи својих сродника као ни њихов територији, оправдано је претпоставити да су могле постојати две независне струје миграција, које су време и простор поделили. Тако можемо имати две групе припадника једног истог генетског рода у две различите области, без узајамног изворног знања о другој. Мислим да ово није нова теорија нити нови начин размишљања, већ исти приступ примењен на кретање становништва између Косова, Метохије и црногорских Брда.
Чини ми се да у случајевима старих миграција олако прихватамо просто пресликавање трендова, путева и праваца миграција из каснијих периода, за које имамо много конкретније информације, сведочанства и потврде.
Конкретно, Јаковљевићев хаплотип је сврстан у Бјелопавлићки кластер који је дефинисан на основу литературе и предања, али ако се у једном тренутку испостави да су заправо биле све независне миграционе струје из матице предака Бјелопавлића, онда тако означен кластер не одговара реалном стању, јер обухвата генетске сроднике Бјелопавића, који заправо нису Бјелопавлићи већ посебан друштвени ентитет на некој другој територији.
Мислим, ако не грешим, да је била слична ситуација и са називом за Дробњачки кластер.
Наравно, не предлажем поделу Бјелопавлићког кластера на Бјелопавлиће и Н.Н или било шта слично, само сугеришем да понекада, када постоје индиције, покушамо да гледамо или тумачимо неке ствари из другачије перспективе од оне устаљене, која истини за вољу, није ни могла до сада да се критички разматра у одсуству додатних информација и сазнања.
Верујем да ће бити таквих случајева када буду почели да се објављују резултати са КиМ.