Булат, Митровдан, Кирин, Вргинмост
Припада хаплогрупи R1b-PF7562. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Т1, од Шестића из Лакташа и Симоновића из Баната разликује се на само 2 од 23, а од Миловановића из Доњег Милановца на 3 од 23 маркера. Од необичних вредности издваја се прилично висока DYS458=19. Булати се на Банији први пут помињу 1755. године, управо у Кирину (Лука и Јован Булат).
Занимљив резултат, посебно јер већ имамо Булате са крсном славом Митровдан који потичу из Бузете код Глине и који припадају хаплогрупи E1b1b-V13. Питање је да ли је овдје ријеч о стапању двије групе у један род (не би био први случај на подручју Крајине), или је у питању нека друга прича. Оно што упада у очи је то што оба Булата имају блиска поклапања на подручју Лакташа.
Према подацима из 1948. године, Булата је на Банији било око 50 кућа са преко 260 душа. Постоје два жаришта Булата, оно око Вргинмоста (Брњавац, Вргинмост, Кирин, Пјешчаница, Подгорје) и оно око Глине (Боровита, Брестик, Брубно, Бузета, Дабрина, Драготина, Класнић, Мајске Пољане):
1. подручје Вргинмоста
- Брњавац (1-4)
- Вргинмост (1-3)
- Кирин (8-33)
- Пјешчаница (3-15)
- Подгорје (4-21)
- укупно на подручју Вргинмоста: 17 кућа, 76 особа
2. подручје Глине
- Боровита (1)
- Брестик (12-76)
- Брубно (1-4)
- Бузета (9-51)
- Дабрина (4-22)
- Драготина (3-24)
- Класнић (3)
- Мајске Пољане (2-4)
- укупно на подручју Глине: 31 кућа, 185 особаПрви Булати који су документовани на Банији су управо кирински Булати. Јован Булат и Лука Булат помињу се 1755. године као инквилини (сељаци без земље), а поп Василије Булат помиње се као поп у киринској парохији 1773. године (постоји податак да је рукоположен 1768. године).
Булати су на Банију прешли вјероватно половином XVIII вијека из Лубарде код Бужима (Сува међа, Босанска крајина). У Лубарди и данас постоји дио села који се назива Булатово кућиште (постоји и Булацка крушка на самој међи Босанске крајине и Баније, између Бањана и Љубине), а архивски документи из половине XVIII вијека биљеже Булате као турске поданике баш на подручју Бужима (један документ из 1754. године биљежи Јована, Божу и Саву Булата са подручја Бужима).
Размјештај Булата на подручју Вргинмоста и Глине према подацима из 1948. године (са тестираним огранцима и са Лубардом код Бужима као мјестом одакле су вјероватно прешли на Банију)