Презиме Селаковић (Кремна - УЕ, Сушица - ВА)

[Селаковић]

Otvaram temu o prezimenu Selaković. Ne zamerite što ponovo pišem neke stvari ovde, koje sam već ranije pomenuo na forumu. Ne očekujem nikakav novi odgovor. Hteo sam samo da postoji jedna tema, kao neka vrsta moje virtuelne ostave sa svime što znam o svojoj familiji. Radujem se ipak nekim novim saznanjima koja bi neko od korisnika mogao da zna ili iskopa negde i podeli sa nama ovde.

Činjenice:

Selakovići (isprva Selaci - prezime Selak) slave Sv. Jovana - Jovanjdan (20. januar). Došli su u Kremna negde početkom druge polovine 18. veka, možda i malo kasnije. Odatle je jedan deo u vreme Prvog srpskog ustanka (1804.-1813.) otišao u Sušicu kod Valjeva. Zna se da su u Kremna stigli neposredno sa Glasinca kod Sokolca ili iz Sarajevskog Polja, što su bliske oblasti. Selakovići pripadaju haplogrupi I2a1b Dinaric North (dinarska severna)

 Tragovi i spekulacije:

1. Knjiga "Užička Crna Gora" Ljube Pavlovića: "Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у Кремна".

2. Knjiga Stevana Igića "Stanovništvo Zlatibora" (koji je verovatno prepisivao od Ljube Pavlovića): "Selakovići su prešli dugu stazu seoba, iz Kuča  u Moraču pa na Glasinac, zatim preko Bralića u Sarajevskom polju do Kremna, svi slave Sv. Jovana" Ovo selo Bralići nisam nigde našao da postoji. U tom kraju Bosne postoje Baltići i Brajkovići, sa sličnim imenom.

3. Dragan Pjević, po babi Selaković, koji živi u prvoj, najstarijoj kući Selakovića u Kremnima, i koji se dosta interesovao za prošlost Selakovića, kaže da su Selakovići "došli sa Glasinca kod Sokolca, tu su stigli iz Pive, a u Pivu iz Vasojevića.

4. Tekst o poreklu prezimena u selu Majur kod Šapca navodi da je tamošnja porodica Simić (a danas i pod prezimenom Topalović) došla u Majur u 18. veku, da slave Sv. Jovana i da "potiču od roda Selakovića iz Bosne".

5. Poznata crnogorska bratstva Pekovići, Pajovići i Dulovići iz Krive Jele u Gornjoj Morači prvobitno su se prezivali Selaković, po precima Obradu i Radulu Selakoviću koji su došli tu iz Sedlara, u Popovom Polju u Hercegovini negde u 16. veku. Ta bratstva slave Šćepandan (Sv. Stefana). Ima ih raseljenih na raznim stranama.

6. Pisac Berislav Kosier (1930.-2002.) ovako je pisao 1996. godine o familiji svoje majke iz Srema: "Majka mi je, međutim, Srpkinja iz Srema, mada ni njena porodica nije poreklom odatle. Toj porodici, sa prezimenom Selaković, postojbina je negde u Hercegovini. Početkom prošlog veka (19. veka) odselili su se Selakovići iz svog starog kraja, zbog neke grdne zavade sa Turcima: žene, starci i deca prešli su preko Save u Srem i Bačku (tadašnju Austro-Ugarsku), a skoro svi mlađi muškarci otišli su preko Drine, u Srbiju, i tu se priključili hajducima i, kasnije, ustanicima u Karađorđevom prvom ustanku. Najpoznatiji među njima svakako je bio Zeka Buljubaša Selakoveć, pobratim i komandant Hajduk-Stankov, a zajedno su poginuli u bici na Ravnju, 1813. godine. No neki od Selakovića ostali su živi i vratili se svojim porodicama u Vojvodinu. Njihovi i Zekini potomci postoje, eto, i do danas" Međutim, istorija kaže da je Zeki Buljubaši pravo ime bilo Jovan Gligorijević (oko 1785. - 1813.). 

7. Korisnik Nebojša na ovom forumu skrenuo mi je pažnju da se u "Bosanskoj vili" iz 1913. pominju neka braća Selaković, za koje se tvrdi da su verovatno poreklom od višegradskih Sokolovića.


Zaključak za sada:

Kako je Selakovićima određena haplogrupa I2a1b dinarska severna, jasno je da nisu ni klasični Kuči, ni Vasojevići, koji su svi E1b (možda neki Staro-Kuči), ni klasični Pivljani, koji su često N1, a verovatno ni potomci Obrada Selakovića iz 16. veka, jer ima testiranih Dulovića, oni su G2a.

Dodatak:

Veliki rod Selakovića postoji u Seništima/Draglici/Novoj Varoši, iseljenih dosta u Užice i drugde, od njih je i sadašnji ministar pravde Nikola Selaković. Oni slave Aranđelovdan i navodno su starosedeoci u Sjeništima (prema Ljubi Pavloviću) i sa njima navodno nemamo nikakve veze. 

Hvala svakome ko je odvojio vreme ovo da pročita. Ako znate neku priču o Selakovićima, molim vas podelite je ovde.   

[Селаковић]

Нешто о најстаријим Селаковићима којима знам имена:

Наводно, у Кремна су из Босне дошла 4 брата Селака.

Прича Драгана Пјевића из Кремана: Од 4 брата која су дошла у Кремна двојица су остала трајно ту. То су Радован-Рако и Ђуро. Од Радована су данашњи Ракови или Доњи Селаци, а од Ђура су Ђурови или Горњи Селаци. Наводно је Ђуро био мало глувонем, па се и данас у тим Селаковићима некад роди неко глувонем.

Рако је имао три сина - Стевана (рођ. 1788.), Јована и Васа (рођеног вероватно око 1797., умрлог после пописа 1863.) Ракова жена била је рођена сестра мајке златиборског сердара Јована Мићића (рођен 1785.), вође рујанских (златиборских) устаника у Другом српском устанку и великог пријатеља Милоша Обреновића. По тој линији, Јован Селак, Раков син, који је дакле био брат од тетке сердара Јована Мићића, био је кмет кремански пуних 50 година. Стеван је имао синове Милована (рођен 1809., млад умро) и Костадина (1807.-1899.) Јован кмет имао је синове Илију (око 1818.) Лазара (око 1826/8.), Јоксима (р. 1830.) и Николу (р. 1831). Васо је имао синове Петра (р. 1823/5.) и Тодора (око 1833.) Васо и Јован су можда имали још синова, ово је само резултат истраживања претходних пар дана, па је могуће да евентуалне синове рођене после 1832/3, још нисам открио. Такође, несигурност око година рођења потиче од тога што на арачким тефтерима пише једно (тачније), на попису 1863. друго, а Драган Пјевић, Креманац, ми, када зна за године, каже нешто треће. Али нису велике разлике. Ако некога интересује нешто конкретно, ако има везе са Селацима, могу да му пишем даље Ракове потомке.

Ђуро, други брат, је у Горњој Радуши у Кремнима. Имена његових синова и унука имам, али без матичних књига црквених (ако их има сачуваних) или без помоћи некога од Ђурових Селака (мада за сада не нађох никога од њих да зна нешто) не могу да спојим тачно који Ђуров син је имао које тачно синове. Такође, за нека имена нисам сигуран да ли су најмађи Ђурови синови или најстарији, први унуци. Ако ико зна икога ко би могао да ми каже конкретне податке о Ђуровим Селаковићима из Кремана, дакле некога одатле ко се интересовао за своје порекло, нека јави. Овако, вероватно ништа док за годишњи одмор не одем први пут у животу у Кремна, на гробље, и до архива у Ужицу. Наводно је и Ђуров споменик и гроб очуван.

Према причи из Кремана, друга два брата Ракова и Ђурова убију Турчина на месту Прогон у Кремнима јер им је дирао сестру. Онда побегну, један на једну страну (где?), а други у Сушицу код Ваљева. Ту се завршава креманска прича, а почиње моја из Сушице, која не помиње ово, већ каже да се удовица Милица Селаковић доселила из Кремана у време Првог устанка, и да је са собом водила једну кћерку и два сина - старијег Јована (умро око 1859.) и млађег, Продана (1799.-1869.). Од Јована и Продана су сви данашњи Селаковићи пореклом из Сушице. Јован је имао синове Лазара (око 1824.), Саву (око 1828.), Петра (око 1837.) и Марка (1844.) Овај најмађи, Марко, је мој наврндеда (отац мог чукундеде). Продан је имао синове Бранка (око 1837.), Ивка (1839.), Илију (1847.) и Пантелију (1853.).

Иначе, отац Драгана Пјевића из Кремана, када је био мобилисан у партизане и крајем рата се нашао у Сушици код Ваљева, чуо је да ту има Селаковића, па им је дошао и рекао да је и његова мајка из Селаковића из Кремана. Како је причао, они су га дочекали као најрођенијег и дали му све што су могли у том оскудном времену. 

[vojinenad]

5. Poznata crnogorska bratstva Pekovići, Pajovići i Dulovići iz Krive Jele u Gornjoj Morači prvobitno su se prezivali Selaković, po precima Obradu i Radulu Selakoviću koji su došli tu iz Sedlara, u Popovom Polju u Hercegovini negde u 16. veku. Ta bratstva slave Šćepandan (Sv. Stefana). Ima ih raseljenih na raznim stranama.

Тачан назив села је Крња Јела.

[vojinenad]

3. Dragan Pjević, po babi Selaković, koji živi u prvoj, najstarijoj kući Selakovića u Kremnima, i koji se dosta interesovao za prošlost Selakovića, kaže da su Selakovići "došli sa Glasinca kod Sokolca, tu su stigli iz Pive, a u Pivu iz Vasojevića.

Имам утисак да је Пјевић или неко ко је њему пренео податке имао идеју да повеже Селаковиће тј. Селаке са Селаком Васојевићем који се помиње у народној лирској песми ''Три сужња''. Не могу наравно да тврдим, али сумњам да имате било какве везе са Васојевићима, што потврђује и ДНК. Постоји могућност да вам је то била само етапна станица у сеоби. Мени изгледа доста уверљивија верзија о пореклу из Куча, што уједно потврђује нека сазнања о томе да је у области племена Кучи било неких братстава који су старија од Дрекаловића, а можда и од Мрњавчића, и која не припадају ХГ Е-В13 већ И2а Динарик северу. Оно што мени пада на памет као могућа варијанта су наравно Лужани, прво словенско племе које је дошло у додир са староседелачким народом који припада ХГ Е. Није искључено да ХГ И2а Динарик север вуче корене баш од Лужана, време ће показати да ли су моје претпоставке исправне или не. Слично мишљење има и Небо.

[Селаковић]

Тачан назив села је Крња Јела.

Хвала, војинена, на свему! Тако је, Крња Јела, бржи ми прсти од памети. Супер је ова теорија са Селаком Васојевићем, могуће да је то узрок дезинформација... Сећам се кад ми је Пјевић поменуо Васојевиће, знам да је рекао "јер певала је се пре песма ој Васова чиста крви, ђе се пије ту смо први, ђе се бије, ђе се пјева и ђе се пљачка".

[vidoje 013]

 Ево  шта је  1935.г написао  др Р. Ј. Вешовић за Селаковиће.  "Исто тако у Сјеништима, испод Муртенице планине (општ. Драгница, срез златиборски), има Селаковића који (по саопштењу  професора Луке Селаковића,истога братства) доводе своју старину "из Брда - од Васојевића", и сви славе  св. Арханђела". Судећи по  ХГ и слави Селаковићи код Ваљева нијесу племенски Васојевићи. Чини  ми се, Горње Полимље, односно  географски област  Васојевића  је  Селаковићима са   Старог Влаха, и другим подручјима,  било првобитно станиште или евентуална етапна станица. Можда њихов ДНК тест ( мислим  на   Селаковиће  из  Нове Вароши)   да  праву слику  са становишта генетике.

[Селаковић]

Наиђох на нови траг о Селаковићима, питање је вреди ли чему, молим све за помоћ. У среду, 27. октобра 2010. двоје новинара портала Vesti Online одговара читатељки на питање о пореклу презимена њеног деде Ђурђа Вуковића, који је узео мајчино девојачко презиме, стицајем околности. Прича о тим Вуковићима креће из Мачве, Подгорине (Миличиница и Станина Река (у тексту неправилно Станијина Река)), преко Радоваца код Пожеге (у тексту неправилно Радововци) и Ојковице код Нове Вароши, а завршава се Гласинцем, Кремнима, Пивом и Дробњацима . Цео њихов одговор читатељки постављам овде, болдоваћу најзанимљивији део, па ако неко има идеју одакле су ови новинари узели информације о Селаковићима које износе у овом тексту, молим да јави:

Sreda 27.10.2010.
12:00
Pišu: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić

Vuković

Ovo je prezime koje je deda naše čitateljke Đurđe Vuković dobio po devojačkom prezimenu svoje majke Spasenije. Prezime Vuković su nosili roditelji dedine majke iz Petkovice na Ceru koji su tamo živeli u vreme Prvog svetskog rata.

Tatjanu zanima kako se prezivao njen pradeda, tj. Spasenijin nevenčani muž koji je napustio svoju porodicu, jer "ne bi volela da sretne nekog od rođaka, a da ne zna da su krvni srodnici". Ne postoji misterija oko Vukovića sa Cera, osim one koju je verovatno omaškom napravila čitateljka koja nije napisala ni podatak o najbližem većem mestu gde se nalazi selo Petkovica, kao ni slavu Vukovića.

Misterija će zasad ostati jedino staro prezime njenog dede, koga je otac ostavio sa samohranom majkom. Ovakve vrste istraživanja nisu nemoguće, ali su skopčane sa troškovima i terenskim istraživanjima, a mi se kao saradnici ove rubrike njima ne bavimo.


Petkovica je selo u podnožju Cera, do je veće selo u njegovoj blizini Mačvanski Prnjavor. U Petkovicu u Mačvi Vukovići su se doselili sredinom 19. veka "iz Podgorine". Pronašli smo ih u selu Miličinici u Podgorini gde su došli iz obližnjeg sela Stanijina Reka. Predak im je došao "uz majku" koja se verovatno preudala. Krajem 19. veka u selu je bilo četiri kuće Vukovića i slavili su Jovanjdan.

Za Vukoviće u Stanijinoj Reci, u istoj oblasti, Podgorini, zabeleženo je da su se naselili početkom 18. veka iz Kremana u Starom Vlahu. Krajem 19. veka bilo ih je 16 kuća sa slavom Sv. Jovan. Najbliži rod su im porodice Obradovića i Teodorovića. U okolini Užica, ispod planine Visibabe, a u selu Radovovci nailazimo na Vukoviće "jovanštake". Njihovog pretka Milića Vukovića naselio je tadašnji seoski pop Ilija, jer je Vuković dotle bio hajduk. Poreklom je bio od Banje kod Priboja.

U Ojkovici na Zlatiboru ima Vukovića iz Pive koja i jeste njihova prethodna postojbina. Odatle su se iseljavali u Drobnjak, a potom u Stari Vlah odakle su i stigli do Podgorine i Mačve. Jedan njihov deo jedno vreme je bio nastanjen na Glasincu i Sarajevskom Polju pod imenom Selaci, a kasnije su se kao hajduci povukli u Kremna u Gornju i Donju Radušu do planine.

Početkom prošlog veka bilo ih je 31 kuća sa slavom Jovanjdan. U Drobnjaku žive Vukovići poreklom iz Pive nastanjeni u Borovcu. Slave Jovanjdan. U Pivi su Vukovići znatno bratstvo koje je sredinom 20. veka imalo oko 45 kuća. Prvobitno su živeli u Mratinju, ali im je seljakanjeo dređivalo i druga mesta stanovanja: Hercegovina (poznati i kao Neimarevići), Bosna (Glasinac, Sarajevo) gde su bili Miletići, zatim, Pljevlja i Jezera.

Дакле, према овоме испада да су моји кремански Селаци/Селаковићи огранак извесних Вуковића из Пиве, расељених у Херцеговину, Стари Влах, Босну, Пљевља, Језера / Дробњаке. Проверио сам, према Љ. Мићићу и његовом ''Златибору'', ови Вуковићи из Ојковице славе Игњатијевдан, а не Јовањдан, и потичу из Пиве. Према Љубиној ''Ужичкој Црној Гори'', Вуковићи у Радовцима славе Јовањдан, а потичу из Бање код Прибоја. Ово су уједно и књиге из којих су новинари узели податке за одговор, који су чини ми се састављали лепећи по мало од свега, али не знам заиста одакле им податак за Селаковиће од Вуковића, први пут чујем.

Хвала много свакоме ко је одвојио време да причита оволики пост!  Хвала на свим информацијама и саветима!   

[Селаковић]

А сада видим да човек који је дао овај одговор читатељки заправо није новинар, већ предавач на Филозофском факсу у Београду, Радомир Ракић. 

[vojinenad]

А сада видим да човек који је дао овај одговор читатељки заправо није новинар, већ предавач на Филозофском факсу у Београду, Радомир Ракић. 

Занимљив ми је нарочито онај део приче где се помињу Вуковићи из села Радовце код Пожеге. Према неком (не тако поузданом) предању ова породица потиче од два брата хајдука који су били пореклом из околине Колашина, а припадали су братству Вуковић које је даљом старином било из села Веље Дубоко у Ровцима.  Један од браће био је старац Милија, Вуков приповедач. Детаљ који наводиш да су славили св. Јована не уклапа се у ову верзију предања пошто би њихова слава свакако требала бити Аранђеловдан уколико су заиста пореклом од ових Вуковића из Роваца. Постоји могућност наравно и да су у међувремену променили славу, али то би требало проверити. Подаци о овоме налазе се у верзији предања које је сакупио Драгутин Вуковић који је ''творац'' идеје о повезаности Карађорђевића односно њиховог претка Трипка Гуриша са кнезом Богданом Војинићем, што се уз помоћ ДНК показало као нетачно. У његовом ''писанију'' успео сам да откријем још неколико нетачних података који су највероватније плод његове маште и погрешних закључака, што је мени али и још некима одузело много времена и одвело нас у погрешан смер током истраживања. Зато, ако постоји могућност да сазнаш нешто више о тим Вуковићима из Радовца код Пожеге обавезно их објави.

[Селаковић]

Драги Војинена, хвала! Сад морам мало да се консолидујем и да видим шта све од тога има смисла. Видим да се помињу разни Вуковићи из Црне Горе, неки славе Аранђеловдан, неки Јовањдан, неки Лучиндан... Помиње се и Пива и Дробњаци и Ровци, а и Херцеговина и Босна. И да пробам да контактирам овог Радомира Ракића, ако је жив, првих пар резултата на које сам бацио поглед на Гуглу не говоре где сад ради и који му је контакт, па да га питам одакле податак да су Селаковићи од неких од тих Вуковића, пошто ми је то примарно интересовање. Све што сазнам објавићу овде наравно.

[vojinenad]

Пронађох сад нешто о томе, Драгутин Вуковић у родослову Вуковића из Вељег Дубоког у Ровцима помиње да је Мијат Вуковић имао синове Новицу и Максима, Новица је имао Милију (старац Милија), Милића, Мијајла, Луку, Ђоку, и још неке чија имена на овом месту не наводи али каже и др. Мораћу да пронађем комплетан родослов ових Вуковића.

[Đorđo]

Не знам да ли има нечега у овоме што ћу написати али пошто сам пореклом из села до Кремана, било би глупо да прећутим. У мом селу (Шљивовица) се породица Шућуровића (Шућура) у пописима са почетка 19. века пописивала као Вуковић, такође славе св. Јована. Пореклом су из Пиве од Добриловића са Пишча

[Витомир Радовић]

Радомир Ракић и Вера Станисављевић Ракић су муж и жена, професори на Филозофском факултету и они су обоје етнолози, много функција је имао на факултету што се тиче етнологије, између осталих био је и предсједник Етнолошког друштва Србије те један од оснивача Свесловенског савеза од 1992.
Сам њим сам контактирао, објавили су доста књига, а у књизи Српске породице и презимена, писао је и о мојим Радовићима.
Ако ти, Селаковићу треба његов контакт, пиши ми да ти прослиједим.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Београда

[Селаковић]

Плусеви свима, хвала много! Вито, молим вас пошаљите ми контакт податке.

[Селаковић]

Можда је корисно за ову сеобу разних породица из ЦГ на Гласинац, вероватно је већ помињано на форуму: Како пише Владимир Ћоровић, 1714. године Нуман-паша Ћуприлић населио је неколико хиљада људи из Црне Горе на Гласинац (Цуце, Бјелице, Ћеклиће, Пјешивце, Бјелопавлиће, Бањане, Никшићане, Пивљане, Дробњаке и друге).

[Витомир Радовић]

ЗА СЕЛАКОВИЋА

адреса етнолога проф. Радомир Д. Ракић, 11000 Београд, Тадеуша Кошћушка бр. 88/2, телефон: 011 183 363;

Pozdrav
Vito Radović

[Селаковић]

Вито, много хвала! Па човек живи у улици која се сече са овом где највише обитавам - сад ћу да га уходим  Немате никакву мејл адресу или мобилни телефон?

Иначе, сад видим, Вуковићи постоје у Дробњацима, у Боровцу, досељени су из Пиве и славе Јовањдан. Међутим, за братство Вуковића у самој Пиви (Мратиње - матица, Пишче, Заграђе, Папратиште, Шћепан Поље) пише да потичу са Чева и славе Аранђеловдан... 

[Селаковић]

Да се похвалим да радови на родослову Селаковића напредују солидно и да се надам да ћу ускоро све распетљати. Само да ми је 5 нерадних дана 

[Витомир Радовић]

Селаковићу,
да ли си узео у обзир онај податак о Селаку из Риђана што сам ти послао?
Ја бих се задржао и усмјерио пажњу и интересовање ка Риђанима, што се тиче твојега порекла.

Поздрав
Вито Радовић
из Београда

[Селаковић]

Вито, хвала још једном и овако јавно! Да виде и остали, Вито ми је послао фрагмент пописа плема Риђани с краја 15. века.

У селу Врсна међу ожењеним мушкарцима помиње се Селак Радин, а међу неожењеним ПетрИ Селак и ЂуРЂ Селак (баш тако пише). Јасно је да је вероватно реч о оцу и синовима.

Не знам, било би занимљиво да имамо везе са њима, али овај попис обављен је веома давно, а ово моје презиме Селак "испливава", по ономе што је мени до сада познато, на историјску сцену тек средином 18. века у Западној Босни (Гласинац, Сарајевско Поље), па онда у Кремнима.

Зна ли се, која је била крсна слава Риђана?

[Селаковић]

Узгред, чуо сам се са етнолозима Ракићима, потврдили су ми да су добили писмо, за сада још чекам да ми јаве јесу ли пронашли одакле су извукли да су моји Селаци од Вуковића из Пиве, на прву лопту не могу да се сете.

[vojinenad]

Узгред, чуо сам се са етнолозима Ракићима, потврдили су ми да су добили писмо, за сада још чекам да ми јаве јесу ли пронашли одакле су извукли да су моји Селаци од Вуковића из Пиве, на прву лопту не могу да се сете.

Вероватно зато што су навикли да наплаћују те услуге. Знаш оно из филмова, да му новчаницу а онда овај као почиње да се присећа, онда му да другу новчаницу и овај већ почиње да прича, са трећом му се у потпуности враћа сећање. 
Ако не грешим, а чини ми се да не грешим, знам човека.

[Витомир Радовић]

По једним подацима, Риђани су славили Јоакима и Ану, а на једном другом мјесту сам пронашао да су славили Лучиндан.

Поздрав
Вито Радовић
из Београда

[Селаковић]

Вероватно зато што су навикли да наплаћују те услуге. Знаш оно из филмова, да му новчаницу а онда овај као почиње да се присећа, онда му да другу новчаницу и овај већ почиње да прича, са трећом му се у потпуности враћа сећање. 
Ако не грешим, а чини ми се да не грешим, знам човека.

Поменули смо и ту тематику. Казао сам му да га питам као човека, ако жели да ми каже, где су прочитали ту информацију и да не желим никакво истраживање - а, ако неће, не мора. За сада ћу се уздржати од даљих коментара.

[vojinenad]

Поменули смо и ту тематику. Казао сам му да га питам као човека, ако жели да ми каже, где су прочитали ту информацију и да не желим никакво истраживање - а, ако неће, не мора. За сада ћу се уздржати од даљих коментара.

Према мени је био сасвим јасан, давно је било али се одлично сећам тих речи. За разлику од људи који су овде на форуму увек спремни без икакве надокнаде да понуде информације, потруде се чак да пронађу по литератури коју имају или се распитају па објаве, дотични ''господин'' је пронашао начин како да зарађује новац. Такве родословце и етнологе заиста не могу да ценим.

[Жика]

Не познајем човека, али није заслужио да га ми сада опањкавамо - професија етнолога није баш високо профитабилна. Сви ми радимо за новац, а када тражимо екстара услугу адвоката, лекара или попа - ми је без поговора и платимо.

[Селаковић]

Колико год желео да свашта додам о овој тематици, за сада ћу се суздржати, са циљем да ова тема остане посвећена проблему Селаковића. Наравно, ако други желе да дискутују, ја их не могу спречити. Хвала Војинени и Рамбу Реџовићу на мишљењу, сагласан сам са многим ставовима које су изнели.

[Селаковић]

На Фејсбуку сам наишао на страницу-групу Селаковића из Драглице/Сеништа, сада нефункционалну. Тамо сам наишао на следећу слику и опис, поставио ју је тада члан те групе, а данас и министар правде, Никола Селаковић, уз ове речи: "Реч је о слици војводе Јована Селаковића који се помиње у бугарштицама: ...што беше јунака, Јована Селака... Слика је урађена према бакрописној плочи која се чува у Народном музеју у Београду, а натпис на њој гласи: Јован Селаковић возраста своего 30 лета - писа у Венеци лета 1771" .

Верујем да ништа од овога нема везе са мојим Селаковићима, али хајде да чисто поставим то овде:



Некада давно, пратећи форум Политикиног забавника са сликама старог Београда, постојао је извесни форумаш Константин Селаковић који је, колико тада сватих на форуму, од неке старе београдске породице Селаковић. Он је први окачио ову слику тада, као да је реч о његовом претку, али ништа више није написао. Покушао сам да га нађем, тог Константина Селаковића, и успео сам - живи у Њу Орлеансу. Нисам успео да пронађем његову мејл адресу, али јесам налог на Фејсбуку. Тамо сам му писао са молбом да ми каже нешто о његовим Селаковићима, али он то до данас није видео...

[Селаковић]

У истој овој Фејсбук групи Селаковића из Нове Вароши/Драглице, појавио се и наводни грб Селаковића. Слику је поставио пре много година данашњи министар Никола, уз напомену: "Желим да вас обавестим да грб породице Селаковић постоји.
Да је сачуван у Венецијанском архиву и да датира још из XVII века, када га је приликом своје удаје донела извесна Марија Селаковић.
Поседујем реплику тог грба чије су боје црвена - црна - бела, и који је налик грбу Трибалије уз неке мање хералдичке измене."

Додао је да је добио и реплику грба, од неког међународног центра за проучавање порекла породица, који није именовао:

[Бакс]

Ово је грб некадашње Србије (данас се узима као грб Шумадије). Вепрова глава је као симбол Србије узимана и од стране Угарске и многих других европских хералдика, а сем тога, и испод самог грба пише "Arms of Serbia", што значи "Грб Србије". Не знам зашто изнад пише "Селаковић". А и делује ми као да је штит с вепром на црвеном пољу уметнут у фотошопу. Добро си написао да је реч о "наводном грбу".

[Amicus]

Ово је грб некадашње Србије (данас се узима као грб Шумадије). Вепрова глава је као симбол Србије узимана и од стране Угарске и многих других европских хералдика, а сем тога, и испод самог грба пише "Arms of Serbia", што значи "Грб Србије". Не знам зашто изнад пише "Селаковић". А и делује ми као да је штит с вепром на црвеном пољу уметнут у фотошопу. Добро си написао да је реч о "наводном грбу".

Наведено грб Селаковића је фалсификат. Жао ми је увек кад ти наводни међународни центри за проучавање порекла ојаде човека продавајући му лажне информације. Недавно смо Млађо и ја тражили, или боље речено проверавали, преко једне такве куће податке о некој породици чији су грб поставили, наравно, добили смо аутоматски одговор скројен тако да буде одговор на свако питање.

Ти си Бакс све лепо објаснио. Лично нисам до сада нашао неки грб Селаковића, волео бих да јесам, али и ако нема то не значи да Селаковићи нису били чувени или да нису изродили гласовите људе, што у основи потврђује и овај леп портрет Јована Селаковића из 1771. године.

[dom1977]

Bešlić milija - Mokra Gora

Selakovići...

http://www.mediafire.com/download/r0039uvfbl4egh1/Beslic_Milija_-_Mokra_Gora.pdf

[Селаковић]

Bešlić milija - Mokra Gora

Selakovići...

http://www.mediafire.com/download/r0039uvfbl4egh1/Beslic_Milija_-_Mokra_Gora.pdf

Хвала вам много на овој књизи и доприносу Селаковићима!
Књига је о Мокрој Гори, где се доселио један Селаковић из Кремана. Написана је целокупна његова животна прича, прилично тужна и трагична, у којој је, на крају, ипак победио живот.
Из мојих истраживања знам за тог Маринка Селаковића, рођен је 1877. (у књизи пише око 1875.) од оца Михајла и мајке Дуње, унук је Лазара Селака, праунук Гаврила Селака... Нисам знао да је отишао у Мокру Гору, хвала још једном!

[Crni Kralj]

Хвала вам много на овој књизи и доприносу Селаковићима!
Књига је о Мокрој Гори, где се доселио један Селаковић из Кремана. Написана је целокупна његова животна прича, прилично тужна и трагична, у којој је, на крају, ипак победио живот.
Из мојих истраживања знам за тог Маринка Селаковића, рођен је 1877. (у књизи пише око 1875.) од оца Михајла и мајке Дуње, унук је Лазара Селака, праунук Гаврила Селака... Нисам знао да је отишао у Мокру Гору, хвала још једном!

Ево једне занимљивости,у вези овог презимена.У Сомбору постоји презиме Селаков,важе за "староседеоце".У књигама крштених се први пут спомињу 1799.године.Певачица Ивана Селаков је од те лозе,али не знам коју крсну славу имају.

[Селаковић]

Хвала, занимљиво! Чуо сам за ту певачицу и нашао да је из сомборске фамилије, а сад ево сазнајем да се спомињу још колико 1799. Хвала!

Од корена Селак настала су сва три презимена: Селак, Селаков и Селаковић.

[Селаковић]

Мало сам је прогуглао, ево извод из једног њеног интервјуа, заправо одговарања на питања читаоца:

Budući da smo proslavili Božić, pitala bih te veruješ li u Boga i da li ti vera daje snagu?

- Vernik sam od malena jer sam iz porodice u kojoj se od davnina poštuje pravoslavlje i vera. Mislim da sam jedna od retkih u čijoj porodici se slavila slava oduvek, a ne od pre desetak godina kad je to postalo pomodarstvo. Moji preci su Vojvođani iz okoline Sombora, odrasla sam na selu i pamtim Božić po poklonima koje donosi Božić Bata, žitu i orasima rasutim po sobi i klackanju tanjira na stolnjaku ispod kog je slama. Kad sam u nekim teškim trenucima i nedoumicama, svratim u crkvu i pokušam da tamo u miru razmislim šta mi je najpametnije da učinim.

[Crni Kralj]

Хвала, занимљиво! Чуо сам за ту певачицу и нашао да је из сомборске фамилије, а сад ево сазнајем да се спомињу још колико 1799. Хвала!

Од корена Селак настала су сва три презимена: Селак, Селаков и Селаковић.

Постоји и презиме Селак у Сомбору.У књигама крштених се спомиње 1930.године,што значи да су  насељени после првог светског рата,вероватно као солунски добровољци.

[Селаковић]

Пресек стања што се тиче израде родослова Селаковића и генералног истраживања порекла (за случај да неки "Гост" прати Форум, од Селаковића):

1. Родослов је око 65% завршен и садржи око 1400 имена.
- трећина која обухвата Сушицу: завршено је око 95%
- трећина која обухвата Горње Селаке у Кремнима: завршено је око 70%
- трећина која обухвата Доње или Ракове Селаковиће у Кремнима: завршено је мало мање од 30%

2. Ишчитано је све пописног карактера из Архива Србије и матичне књиге из 19. века из ужичког и ваљевског архива (црква у Биосци, црква у Стапару, манастир Ђелије). Ваљевски архив је дигитализован, па сам то могао да радим увече код куће. Ужички није, па се захваљујем једној мојој Селаковићки Креманки, која је провела 10 дана у ужичком архиву, дуж целог радног времена, што ја никад не бих успео, и преписала све што тамо има. Причао сам и скупљао податке од пар десетина Селаковића са којима сам успео да ступим у контакт.

3. У скорашњој акцији Порекла тестиран је Селаковић из Кремана, Пивљанин из Крћа (од Вуковића из Пиве), а, стицајем околности, и Поповић од Петровића-Бањана. О резултатима, који се чекају, овде могу дискутовати тек крајем године.

Ако неко од Селаковића или њихових потомака чита ово, молим да ми се јави.

screen shot pc

[Nebo]

У скорашњој акцији Порекла тестиран је Селаковић из Кремана, Пивљанин из Крћа (од Вуковића из Пиве), а, стицајем околности, и Поповић од Петровића-Бањана. О резултатима, који се чекају, овде могу дискутовати тек крајем године.

Ако Бог да, моћи ћеш дискутовати о томе већ током овог лета, додуше на оном затвореном делу форума.

[Синиша Јерковић]

Пресек стања што се тиче израде родослова Селаковића и генералног истраживања порекла (за случај да неки "Гост" прати Форум, од Селаковића):

1. Родослов је око 65% завршен и садржи око 1400 имена.
- трећина која обухвата Сушицу: завршено је око 95%
- трећина која обухвата Горње Селаке у Кремнима: завршено је око 70%
- трећина која обухвата Доње или Ракове Селаковиће у Кремнима: завршено је мало мање од 30%

Иако се не види јасно дјелује импозантно и вјерујем да је много рада утрошено, али ту су и резултати.

[vojinenad]

То "четири сељака" је очигледно да се заправо ради о "четири Селака", што значи да су они још пре доласка у Кремна имали то презиме којем је касније додато ''овић''.

[Селаковић]

Војинена, у праву си, може бити! Ја сам усвојио верзију четири сељака, јер тако пише у препису књиге не сајту Порекла, али ако ме сећање добро служи, кад сам као клинац у библиотеци читао оригиналну књигу, писало је четири Селака. 

[vojinenad]

Војинена, у праву си, може бити! Ја сам усвојио верзију четири сељака, јер тако пише у препису књиге не сајту Порекла, али ако ме сећање добро служи, кад сам као клинац у библиотеци читао оригиналну књигу, писало је четири Селака.

Сви наши преци (барем већине нас) су у то време били сељаци, поготово што се ради о типично сеоском подручју каква су Кремна и Соколац, тако да би било сувишно напомињати да се ради о сељацима кад је у то време и сво друго становништво Кремана било сељачко. Тако да је више него јасно да се заправо ради о неудубљивању у значење податка аутора који је записао и објавио тај податак. Највероватније да је у питању то да је погрешно чуо или разумео, па онда тако и записао. По мени, јасно је да се овде ради о четворици браће која су још у то време имали то презиме Селак, односно да се радио о ''четворици Селака''.

[Селаковић]

Тачно, ево оригинала - Селаци:

free image host


Иначе, зна ли неко, постоји ли неки фонд или заоставштина или тако нешто Љубе Павловића, са оригиналним белешкама са терена?

[Небојша]

Иако можда немају везе са вашим Селаковићима, на FTDNA постоји презиме Селак, Хрватска, хаплогрупа I2a Динарик (I-P37).

Селака је у Хрватској изгледа највише било у Имотском и околини. Породична презимена су још и Црнковић и Нуић. Црнковића је било пуно у Горском Котару, а Нуићи су по свему судећи из западне Херцеговине.

Треба контактирати овог Селака у вези хаплотипа (послаћу његов мејл Селаковићу на ПП).

[Селаковић]

Небојша, хвала много! Искрено, сумњам да имамо везе, али покушаћу свакако! Још једном, хвала!

[Небојша]

Небојша, хвала много! Искрено, сумњам да имамо везе, али покушаћу свакако! Још једном, хвала!

Нема на чему. Ни ја не верујем да постоји веза, али у сваком случају вреди пронаћи тај хаплотип.

[Селаковић]

Хвала нашем Александру Невском, упоредио је мој хаплотип са базом од 404 црногорска хаплотипа, и закључио следеће:

Имаш среће. Нађох хапловрсту у црногорской збирци коя би ти могла бити блиска (мада не прѣвише блиска). Има као и ти ДЫС448 = 20, значи вѣроватно сѣверњак.

Дѣли три помѣрене врѣдности са тобом, прва йе врло рѣтка врѣдност ДЫС437 = 14, затим ДЫС19 = 15 и ДЫС389ИИ-И = 18. Мало йе вѣроватно да нѣйе истога (даљега, бар неколико стотина година) порѣкла са тобом.

15   13   24   32   17   15   14   15   13   11   12   23   11   11   14   10   20   ; 0,0025   I2A (xI2A1)   100,00%      178.

[Селаковић]

Селаци су 1795. живели у две куће-задруге у Радуши, те две куће су претече данашњих Горњих и Доњих Селака. У једној кући је пописано 5 мушкараца, укупно опрезовани са 720 акчи, у другој десеторица, укупно опорезовани са 1200 акчи. Видећемо да ли ће све ово што сам прикупио држати воду и на последњем суду - генетској анализи, коју очекујемо за потомка Рака Селака из Кремана.

[Amicus]

Браво Селаковићу на померању сазнања о властитом преклу!

Пратим твој напредак отпочетка, јер сам кроз исте или сличне етапе прошао и сам, радећи на причи о мојима по мајци.

Тако то изгледа кад се озбиљно приступи истраживању, нешто мора да се нађе, а наш Селаковић је померио границе својих сазнања о пореклу до почетка XVIII века, што је за ове прострое скоро па импресивно!

[Селаковић]

Браво Селаковићу на померању сазнања о властитом преклу!

Пратим твој напредак отпочетка, јер сам кроз исте или сличне етапе прошао и сам, радећи на причи о мојима по мајци.

Тако то изгледа кад се озбиљно приступи истраживању, нешто мора да се нађе, а наш Селаковић је померио границе својих сазнања о пореклу до почетка XVIII века, што је за ове прострое скоро па импресивно!

Хвала, Амикусе! Похвале људи "из струке" ми значе!

Истини за вољу, све ово сам вероватно могао и раније у животу урадити, али просто нисам имао времена "да дишем" последњих 8-9 година, тек у последње време је настала мала пауза у том радном темпу тако да сам се вратио овом истраживању које сам као средњошколац започео.

[Селаковић]

Селаци су 1795. живели у две куће-задруге у Радуши, те две куће су претече данашњих Горњих и Доњих Селака. У једној кући је пописано 5 мушкараца, укупно опрезовани са 720 акчи, у другој десеторица, укупно опорезовани са 1200 акчи.

Информације ради, овде морам додати и следеће опажање: И поред тога што литература и преводиоци дефтера наводе да су у дефтерима у 18. веку пописивани и опорезивани само пунолетни мушкарци, тачније оне са "непокретном имовином" на коју се одређује порез, овај дефтер из 1795. пописује скоро све моје Селаковиће, а годишта неких од њих су позната са великом поузданошћу, чак и мале дечаке од 5-6 година, једино не обухвата бебе и да кажем отприлике млађе од 4-5 година.

[Селаковић]

За оне који прате ову тему: Родослов Селаковића догурао је до преко 80% употпуњености, остаје још око 15-20% до краја. На њему се налази око 1800 имена. Молим све Селаковиће пореклом из Кремана и Сушице који ово виде да ми се јаве, ако се већ нисмо чули  .

[Amicus]

За оне који прате ову тему: Родослов Селаковића догурао је до преко 80% употпуњености, остаје још око 15-20% до краја. На њему се налази око 1800 имена. Молим све Селаковиће пореклом из Кремана и Сушице који ово виде да ми се јаве, ако се већ нисмо чули  .

Импресиониран сам овим Селаковићем.

Браво за фантастичан посао!

[Селаковић]

Импресиониран сам овим Селаковићем.

Браво за фантастичан посао!

Хвала, Амикусе! 

[Đorđo]

налетех у телефону на једну слику где сам сликао једно место у планини у широј околини мог села. Лево се види чесма са споменом Владимиру Селаковићу који је убијен у Бањици за време 2. светског рата па рекох да ајде да окачим

[Селаковић]

Хвала пуно, Ђорђе! Не знам ништа о околностима тог трагичног догађаја. Само знам да је Владимир рођен 1910, од оца Тоше (1879) и мајке Радојке, деда му је био Сретен, прадеда Матија итд. Грана Селаковића која у Кремнима има надимак "Матијевићи".

[Đorđo]

Хвала пуно, Ђорђе! Не знам ништа о околностима тог трагичног догађаја. Само знам да је Владимир рођен 1910, од оца Тоше (1879) и мајке Радојке, деда му је био Сретен, прадеда Матија итд. Грана Селаковића која у Кремнима има надимак "Матијевићи".

Има неко писаније на спомен чесми али нисам сликао а нема шансе да се сетим овако из главе