Нешто о најстаријим Селаковићима којима знам имена:
Наводно, у Кремна су из Босне дошла 4 брата Селака.
Прича Драгана Пјевића из Кремана: Од 4 брата која су дошла у Кремна двојица су остала трајно ту. То су Радован-Рако и Ђуро. Од Радована су данашњи Ракови или Доњи Селаци, а од Ђура су Ђурови или Горњи Селаци. Наводно је Ђуро био мало глувонем, па се и данас у тим Селаковићима некад роди неко глувонем.
Рако је имао три сина - Стевана (рођ. 1788.), Јована и Васа (рођеног вероватно око 1797., умрлог после пописа 1863.) Ракова жена била је рођена сестра мајке златиборског сердара Јована Мићића (рођен 1785.), вође рујанских (златиборских) устаника у Другом српском устанку и великог пријатеља Милоша Обреновића. По тој линији, Јован Селак, Раков син, који је дакле био брат од тетке сердара Јована Мићића, био је кмет кремански пуних 50 година. Стеван је имао синове Милована (рођен 1809., млад умро) и Костадина (1807.-1899.) Јован кмет имао је синове Илију (око 1818.) Лазара (око 1826/8.), Јоксима (р. 1830.) и Николу (р. 1831). Васо је имао синове Петра (р. 1823/5.) и Тодора (око 1833.) Васо и Јован су можда имали још синова, ово је само резултат истраживања претходних пар дана, па је могуће да евентуалне синове рођене после 1832/3, још нисам открио. Такође, несигурност око година рођења потиче од тога што на арачким тефтерима пише једно (тачније), на попису 1863. друго, а Драган Пјевић, Креманац, ми, када зна за године, каже нешто треће. Али нису велике разлике. Ако некога интересује нешто конкретно, ако има везе са Селацима, могу да му пишем даље Ракове потомке.
Ђуро, други брат, је у Горњој Радуши у Кремнима. Имена његових синова и унука имам, али без матичних књига црквених (ако их има сачуваних) или без помоћи некога од Ђурових Селака (мада за сада не нађох никога од њих да зна нешто) не могу да спојим тачно који Ђуров син је имао које тачно синове. Такође, за нека имена нисам сигуран да ли су најмађи Ђурови синови или најстарији, први унуци. Ако ико зна икога ко би могао да ми каже конкретне податке о Ђуровим Селаковићима из Кремана, дакле некога одатле ко се интересовао за своје порекло, нека јави. Овако, вероватно ништа док за годишњи одмор не одем први пут у животу у Кремна, на гробље, и до архива у Ужицу. Наводно је и Ђуров споменик и гроб очуван.
Према причи из Кремана, друга два брата Ракова и Ђурова убију Турчина на месту Прогон у Кремнима јер им је дирао сестру. Онда побегну, један на једну страну (где?), а други у Сушицу код Ваљева. Ту се завршава креманска прича, а почиње моја из Сушице, која не помиње ово, већ каже да се удовица Милица Селаковић доселила из Кремана у време Првог устанка, и да је са собом водила једну кћерку и два сина - старијег Јована (умро око 1859.) и млађег, Продана (1799.-1869.). Од Јована и Продана су сви данашњи Селаковићи пореклом из Сушице. Јован је имао синове Лазара (око 1824.), Саву (око 1828.), Петра (око 1837.) и Марка (1844.) Овај најмађи, Марко, је мој наврндеда (отац мог чукундеде). Продан је имао синове Бранка (око 1837.), Ивка (1839.), Илију (1847.) и Пантелију (1853.).
Иначе, отац Драгана Пјевића из Кремана, када је био мобилисан у партизане и крајем рата се нашао у Сушици код Ваљева, чуо је да ту има Селаковића, па им је дошао и рекао да је и његова мајка из Селаковића из Кремана. Како је причао, они су га дочекали као најрођенијег и дали му све што су могли у том оскудном времену.
