Вјера и култура Срба > Традиционална музика и фолклор
Врањанка
Синиша Јерковић:
Шта повезује Станишу Стошића и Квентина Тарантина?
Једна пјесма, која није српска, а још је мање америчка, а питање је чија је заправо. Званична верзија је да се ради о грчкој пјесми, мада сам назив пјесме као и најранији снимак из 1919. упућују на египатско поријекло. Ради се о пјесми Мисирлу, код нас познатијој као Лела Врањанка. Чини се да се ту ради о оним пјесмама Левантинског културног круга гдје многе савремене нације говоре да је пјесма баш њихова. (знам да је био документарац о пјесми Русе косе цуро имаш... и како различити народи Балкана тврде да је то њихова национална пјесма).
За Мисирлу се тврди да је то пјесма грчких избјеглица из Мале Азије и да спада у грчку ребетико музику, коју неки називају грчки избјеглички блуз. Само значење имена пјесме је Египатска дјевојка.
Мисирлу је имала такву судбину да је ушла у поп-културу на велика врата. Први ју је у рок варијанти обрадио амерички музичар Дик Дејл. Дејлова верзија је била основ и за главну тему у филму Петпарачке приче Тарантина. Након тога су су слиједиле многобројне верзије других извођача, од којих је позната и хип-хоп верзија групе Black eyed peas под називом Pump it.
А ја бих се заклео да је Врањанка само наша...
https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo
https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M
https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ
Небојша:
--- Цитат: Синиша Јерковић Новембар 24, 2015, 08:23:30 пре подне ---Шта повезује Станишу Стошића и Квентина Тарантина?
Једна пјесма, која није српска, а још је мање америчка, а питање је чија је заправо. Званична верзија је да се ради о грчкој пјесми, мада сам назив пјесме као и најранији снимак из 1919. упућују на египатско поријекло. Ради се о пјесми Мисирлу, код нас познатијој као Лела Врањанка. Чини се да се ту ради о оним пјесмама Левантинског културног круга гдје многе савремене нације говоре да је пјесма баш њихова. (знам да је био документарац о пјесми Русе косе цуро имаш... и како различити народи Балкана тврде да је то њихова национална пјесма).
За Мисирлу се тврди да је то пјесма грчких избјеглица из Мале Азије и да спада у грчку ребетико музику, коју неки називају грчки избјеглички блуз. Само значење имена пјесме је Египатска дјевојка.
Мисирлу је имала такву судбину да је ушла у поп-културу на велика врата. Први ју је у рок варијанти обрадио амерички музичар Дик Дејл. Дејлова верзија је била основ и за главну тему у филму Петпарачке приче Тарантина. Након тога су су слиједиле многобројне верзије других извођача, од којих је позната и хип-хоп верзија групе Black eyed peas под називом Pump it.
А ја бих се заклео да је Врањанка само наша...
https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo
https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M
https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ
--- Крај цитата ---
Ово из Петпарачких прича и звучи грчки. Све до оног дела са трубом, тада звучи шпанско-мексички. :)
Овде сам поменуо тај утицај истока на нашу народну музику. Чује се то и у многим изворним песмама.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=854.0
Лепеничанин:
Не чуди ме да песма "Врањанка" има корен у некој оријенталној мелодији.
"Народне" песме не постоје, нити су икада постојале. Сваку песму је неко прво отпевао и затим, што би се данас рекло "аранжирао". Свака има аутора, само се за оне старије заборавило име.
Баш јуче је била репортажа о композитору Радославу Грајићу. Човек је причао како је за сат времена написао, па затим компоновао песму "Мито бекријо". Песму је онда дао Василији Радојчић да је отпева на албуму.
Данас би многи помислили да је то "народна" песма.
Milić:
Врањанку је компоновао и написао Драган Токовић.
Лепеничанин:
Видео сам у дискографији Радослава Грајића да има пуно препева грчких и талијанских песама.
Били су то изузетни уметници, али изгледа да су баш доста "позајмљивали".
У музици је иначе тешко установити "порекло" мелодија. Битно је да су њихове песме лепе.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију