Идеалан ''случај'' за аутосомални тест. ;)Кад споменусте међунационалне бракове у прошлости, додао бих да је конкретно на подручју Шајкашког батаљона, све до његовог укидања 1873. тако нешто било могуће уз изричиту сагласност команданта Батаљона, макар када се радило о таквим браковима између граничара и несрба. Генерално и без тога таквих бракова је било мало, од Срба једини који су више склапали бракове са особама других националности су углавном били официри Батаљона и занатлије, углавном са особама немачке, чешке, мађарске националности.
Заинтересован сам за све врсте тестирања и покушавам овде да испратим шта све пишете, али сам тотални лаик, па ми треба саветовање око свега тога.
А и тренутно сам кратак са новцем, престао сам да радим да бих завршио факултет. Тако да у некој ближој будућности.
А што се тиче ових бракова. У панчевачком архиву сам својевремено прегледао десетине хиљада картица, тј. захтева за пресељење унутар Немачко-банатске граничарске регименте (са седиштем у Панчеву). Многи се односе на склапање бракова, најчешће у оквиру своје религијске скупине, невезано за националност. Немци католици су били (бар ови у граници) мало либералнији по том питању, па су радо женили Мађарице, али искључиво католкиње. Немци евангелисти су ретко узимали католичке Немице за жене, радије су женили Словакиње и Мађарице реформатске конфесије. Срби и Румуни поготово по селима су се узимали међусобно још од најранијих дана. Мађари и Словаци скоро никако, а и данас влада велики анимозитет међу тим заједницама, бар на југу Баната. Све ово причам за доба Аустроугарске. Касније у Краљевини и после у СФРЈ нико никога више ни не пита.
Рецимо у Панчеву од 1935. год па до краја Другог рата, највећи носиоци нацизма на локалном нивоу су били евангелички Немци, буквално фанатици! Они су се листом пријављивали у СС јединицу, заиста су веровали у ту идеологију. Њихови попови су такође били острашћени. Док нпр, католици Немци нису били толико загрижени, многи су се из користи прикључили.