Занимљиво је ово Ригелово размишљање са теме "Уопштено о Славенима":
Поред Бастарна, добар кандидат за носиоца YP196 би могли да буду и Венети, који су углавном припадали поморјанској археолошкој култури, која је била и прибалтичка, а у том рејону се јављају и разноврсне предачке линије од YP196. Занимљива је Жихова констатација:
"По археолошким материјалима јасно је видљиво, да се, при продору Гота Вилбарк културе крајем 2. почетком 3. вијека не, Словени полако премјештају ка југу, у Подњестровље, гдје расте број њихових насеља, у исто вријеме како на сјеверу у Волинији, нестају, и гдје се распростире Вилбарк култура Гота (Магомедов 2001: 125; Козак 2008: 211; Щукин 2005: 107-108)."
То су дакле већ формирани Прото-Словени, мешавина венетских досељеника са запада (из 3-2. века п.н.е.) и јужнобалтских староседелаца, који насељавају Горње Придњестровље. Када се све ово сагледа, Венети ми изгледају као врло добри кандидати за "доносиоце" I2a YP196, иако та хаплогрупа није морала бити доминантна код њих, напротив...
Мислим да не требамо заборављати ни трећу компоненту у стварању тих Прото-Словена, утицаје јасторфске културе у зарубињецкој. Истовремено, ако I2a YP196 прибројимо Венедима Поморске културе, морамо поставити питање: која хаплогрупа је донијела јасторфски утицај у зарубињецку протословенску културу.
Такође, ни два генетичка момента не иду у прилог вези I2a YP196 и Венеда:
-исувише западно лоцирање најближег рођака I2a YP196 (Алзашанина Саупе). Он је ипак ближи јасторфској зони него поморској венедској. И са миграцијама германских племена би се још и могла објаснити веза Саупе са I2a YP196,али са миграцијама Венеда Поморске културе тешко
- постојање, очигледно несловенске А2512 на Балкану (Грчкој), прилично младе, што говори да су I2a YP196 у процес словенске етногенезе морали ући тек након 3. в. пне. Везе Венеда поморске кутлуре са Балканом у том периоду нису забиљежене, док Бастарна јесу.
Да не говоримо о археолошким балканским траговима у Зарубињецкој култури, који већина археолога приписује управо Бастарнима.
Наравно, не треба априори одбацивати све опције, па и и ту о могућем венедском поријеклу I2a YP196, мада ми изгледа мање вјероватна него бастарнска.
Оно што сам , читајући ових дана литературу о раним Словенима , закључио јесте да су практично сви аутори сагласни у томе да је коријен словенске прашко-корчаковске ( а самим тим и присуства I2a YP196) у зубрецкој археолошкој култури горњег Подестровља у споменицима типа Черепин-Теремци. Оно гдје се разилазе јесте сам процес генезе зубрецке групе. За Шчукина су то несумњиво већ "словенизовани" Бастарни. Жих их не повезује директно са Бастарнима, али слијед археолошких култура које их формирају неминовно доводе до Бастарна. Украјински археолози настоје да ову групу прикажу као самосталну словенску културу издвојену из опште словенске масе на истоку.
Занимљиво је да Жих у горе споменутом раду, наводећи етимологију назива имена Дуљеба од Трубачова, то покушава представити као готски утицај међу становништвом зубрецке групе, иако се то становништво како наводи сукобљавало са Готима, па је нелогично да Готи утичу на давање имена германског поријекла локалним словенским групама, које су уз то још и ендоними.
"Этот название имеет германскую этимологию. Согласно О.Н. Трубачеву
«в слав. *dudlebi скрывается герм. *daud-laiba- с этимологическим значением
‘’наследство умершего, выморочное наследство’’, что хорошо вяжется с
раннеисторическим процессом освоения славянами земель, покинутых одно время
германскими племенами» (Трубачев 1974: 53). Такой этноним указывает, что славяне,
носители пражской культуры, вполне могли воспринимать предшествующих им
насельников Волыни, германцев-готов, в качестве древнего вымершего народа."
Управо германско поријекло имена Дуљеба који и јесу простекли из зубрецке, касније прашко-корчаковске групе може да буде показатељ давнашњих бастарнско-германских извора те групе, а не утицај Гота како то наводи Жих.
