Ovo je sve lepo napisano, medjutim da bi se naselio negde morao si da se dogovoris sa vlasnikom zemlje oko naseljenja. Rugovci koji su se naselavali po Podgoru morali su prvo da se dogovore sa agama oko uslova pa tek onda da se nasele.
To su mogli da urade i oni koji su imali rodjaka u Plavogusinjskom kraju i Metohiji (bilo koje vere) jer te tuda islo stalno naseljavanje iz Kuca i Vasojevica.
Moracana ima naseljenih u Ibarskom Kolasinu nekoliko rodova i oko Rozaja, a to je druga struja naseljavanja.
Moje misljenje je da su ovi Moracani u Metohiji. ustvati Klimenti Rugovci koji su u doba nasega prelaska na islama (koji je bio dug proces a ne kratak kako pise Barjaktarevic) ostali odseceni od svojih rodjka i kao hriscani polako prihvatili pravoslavnu veru.
Да, у Ибарском Колашину има један број породица које воде порекло из Мораче, као нпр. Кошани који су пореклом из села Кос које је данас засеок села Прекобрђа. Оно се помиње и у дефтеру из 1477. год. одмах иза села Добречић које самим тим што се још тада појављује под тим називом негира предање о томе да се један од синова војводе Богића звао Добрија па да су по њему Добричани добили презиме. Очигледно је у питању то да се један од синова Богићевих приженио и прибио уз староседелачко становништво села Добречић (мислим да је у питању погрешан превод који би требало да буде Добр
ичић) које је вероватно носило то презиме Добричанин, као што Кошани носе по селу Кос, Љешњани по селу Лијешње, Ђурђевци по селу Ђу(р)ђевина итд. Остало је предање о томе да су се Кошани одселили због некаквог ''кривог ветра'', односно због неродице и бољих услова за живот које им је омогућила селидба у Ибарски Колашин.
Што се тиче мале славе или преславе како се то негде каже, ту се ради о сеоској слави коју је славило цело село, нарочито уколико је у селу било више различитих родова, а разлози за преслављање су били различити. Некада је у питању било то да је мала слава била посвећена свецу коме је била посвећена сеоска црква, некада је преслава била стара слава коју је неки род оставио због досељења у нову средину и прихватања славе староседелаца, некада је као у случају мојих предака преслављан св. Килик и Јулита 28. јул (15. јул по јулијанском календару) као помен на крвави догађај када је на слави св. Кирил Словенски 27. фебруара (14. фебруара по јулијанксом календару) дошло до убиства турака харачлија, због чега су узели да славе Аранђеловдан а као успомену на стару славу преслављали су летњи Ћириловдан или ''Ћирик'' како се још у народу зове овај светац. Било је и случајева да су због неког догађаја када су се спасили и остали у животу појединци узимали да славе свеца који је падао на тај дан, а стару славу су прислуживали, или чак и обрнуто.