Аутор Тема: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији  (Прочитано 2707 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Налетех на одличан текст о албанским војводама-заштитницима српских манастира на Косову и Метохији (Дечана, Пећке Патријашије и Девича) током 19. и 20. века, аутора Немање Девића. Могу само да кажем да која год да је била њихова мотивација за заштиту манастира (финансијска, престиж, одржавање дате речи-бесе), они су допринели да данас можемо да посетимо и уживамо у Дечанима који као да се уопште нису мењали од 14. века наовамо, а исто тако и у Пећкој Патријаршији, и да не бдимо само над њиховим развалинама и темељима, као што се догодило са многим другим нашим манастирима и црквама на светом Косову и Метохији. Зато једно велико хвала у моје име војводама из Дечана и Ругове.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #1 послато: Јун 03, 2017, 05:33:49 поподне »
АЛБАНЦИ, А СРПСКЕ ВОЈВОДЕ
У конацима манастира Девич на Косову спавао је Албанац. Монаси су га називали војводом и заштитником, а игуман му је даривао кече.
Како су Срби и Албанци живели на истој земљи у времену када није било криза и сукоба? Jесу ли се негде спајале њихове жеље и надања? Kоје су биле тачке њиховог сусретања? Ово су само нека од питања којима се публицисти ни научници нису много бавили.
Антропогеограф др Марк Краснићи је својевремено отварао низ тема значајних за традицију и друштво Косова и Метохије. Његов научни рад о „манастирским војводама“ приказује један сегмент из прошлости два народа, подједнако необичан и непознат. По средњовековној традицији, црква, која „нема огња ни мача“, дакле нема чиме да се брани, добијала је села из којих су бирани чувари који су се старали о њеној безбедности. У нововековној историји, карактеристична је појава ових чувара манастира, тз. манастирских војвода. Упечатљиво је да су ову улогу у Метохији и косовској Дреници обављали Албанци исламске вероисповести!
У немирним и безвласним годинама, посебно после 1878, српске светиње су биле изложене страдањима и пљачки. Из околине, поготово ноћу, претила је стална опасност. Као неку врсту почасног предводника, албанска села и племена у Метохији и Дреници бирала су војводу, ког би потом представили игуману манастира. Ако би га и он прихватио, избор би обично потврђивале и турске власти. Избор за манастирског војводу значио је за локалне Албанце одавање велике почасти. Неки од њих су добијали и плате. Међутим, финансијска добит није била од пресудне важности. Манастир је плаћао једног човека, да би га заузврат штитило читаво братство. У обављању дужности војводе, локални првак је био у свакодневној животној опасности. Као чувари манастира, његовог братства и економије, они су живели у манастирским конацима, не привређујући у својим домаћинствима. Коначно, веровали су у исцелитељску моћ неких српских светитеља. Њихов култ, као нпр култ светог краља Стефана Дечанског, дуго је био распрострањен и међу Албанцима исламске вероисповести.
Манастирски војвода, заштитник Дечана, био је током последње четвртине XIX века Салих Руста, са братством Гаши. Он је у више наврата организовао одсудну одбрану православне светиње од пљачкашких банди Малисора. Манастир је чувао без икакве материјалне надокнаде. Његова породица је због тога била на удару окупаторских режима у оба светска рата. Забележене су његове речи:
"Чували смо манастир јер је наш предак дао бесу (часну реч) да ће он и његови потомци штитити ово свето место, а дата реч код нас се мора поштовати."
Салих Руста је са поносом истицао медаље којима је због ових заслуга одликован у Краљевини Југославији. Кућа Руста (Рустема) бринула је о Дечанима, по сведочењима монаха, све до стварања југословенске државе. Било је и погинулих из ове куће при обезбеђивању манастира и, нарочито, његових посетилаца. О Салиховом брату, војводи Биљали Русти, књижевник – сликар Старе Србије, Григорије Божовић, је записао:
"Бејаше домаћин, необично упадљива мужанска прилика, Биљали Рустем. То је војвода манастира Дечана, што му је од оца остало са свима частима и са свом бригом везаном за ту дужност. Поносан је он због тога. Она му даје угледан положај у друштву, те звање чувара Светог краља не би променио ни за положај ђаковичког кајмакама. Српкиње нерадо поздрављају Турке, а њега љубе у руку чим целивају златни крст и игуманову десницу. Велики домаћини по Васојевићима, Колашину и уз Босну кршевиту дочекују га као кума крштенога."
Биљали Руста је током Првог светског рата интерниран у логор у Угарској. У Краљевини СХС, будући да је уживао популарност међу оба народа и био ослонац српским властима у Метохији, почео је да се бави политиком. Једне ноћи, недуго потом, мистериозно је убијен.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #2 послато: Јун 03, 2017, 05:34:32 поподне »
У Другом светском рату, манастир су чували сељаци из Дечана – браћа Шабан и Маља Аземи. Маљу су због тога његови сународници убили из заседе већ 1941, а Шабана два пута рањавали. Кућа им је спаљена. После рата, у обнављању згаришта браће Аземи, помоћ из манастира Дечани је била пресудна.Руговска села и племе Кељменди старали су се о безбедности Пећке патријаршије. Приликом посете Пећи 1889. српски историчар и државник Стојан Новаковић забележио је да Руговци бирају војводе и чувају манастир дуже од 300 година. Војвода Жуј Весели (Ругова) знао је тада да наброји пет генерација предака који су чували Патријаршију. Његов деда, Мућ Елези, убијен је на манастирској капији у нападу албанских одметника. Бранећи манастир од честих напада сународника, херојски је погинуо и Жујов отац, стричеви, па најпосле и он сам. Како су гинули, одбрану су преузимали њихови наследници.
Колико су насртаји Албанаца на Пећку патријаршију у XIX и почетком XX века били тешки и чести, говори и то да су у њеној одбрани пали и Жујови синови. Из три генерације, било је преко дведесет погинулих Албанаца у одбрани српске средњовековне светиње. Тако се, 1941, као најстарији мушкарац у братству из ове куће нашао једанаестогодишњи Рам Каплани. Иако се знало да ће манастир у опасности бранити сви Руговци, Рам Каплани је симболично примио пушку и сваке ноћи мотрио са манастирске капије на немирну околину.
Предање говори да је манастир био озбиљно угрожен 1942, када се поново појавила опасност да га Албанци, користећи окупаторску силу која им је била наклоњена – сруше. Наоружани Руговци су се окупили пред манастиром и на једвите јаде успели да избегну напад и страдања. Пећка патријаршија је поштеђена разарања у Другом светском рату. Туристи су унуке манастирских заштитника могли видети у патријаршији и седамдесетих година. Били су то старији Руговци који су помагали манастирско сестринство.
Манастир Девич, усред Дренице која је била претежно насељена Албанцима, често је био на удару албанских побуњеника. Бехрам Војвода је дуго био манастирски војвода Девича. Потицао је из породице која је овај манастир (приписан задужбинарској делатности деспота Ђурђа Бранковића) бранила генерацијама. Војводе су се старале о Девичу и његовој економији до 1918. Од манастира су добијали плату, и, симболично, по једно кече годишње на дар. Манастир их је снабдевао и одећом и храном, а војвода је имао посебну собу у конаку. Чували су манастирске усеве и стада, који су били најчешћа мета нападача. И породица Војвода се сећала неколико мушкараца који су погинули као манастирске војводе. Девич се међу првима нашао на удару албанских фашиста 1941. Братство је изгнано, а манастир запаљен и разорен. Но, то није било и последње страдање српског духовног светионика у Дреници.
Остало је предање и о Албанцима који су чували цркву Светог Петра Коришког и манастир Соколицу. Они нису били војводе у служби српских светиња. Били су само добри људи, који су волели своје и поштовали туђе, који су припадали једном времену које је иза нас.
Захваљујемо се аутору текста Немањи Девићу.

https://www.facebook.com/Principshop/photos/a.859575347497004.1073741828.849168121871060/1323068557814345/?type=3
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #3 послато: Јун 03, 2017, 07:21:03 поподне »
Интересантно! И не могу да кажем да ми је генерално непознато! Знао сам за ово, али не овако детаљно!

У сваком случају (ако није искорак из теме,а ако јесте бриши одмах) знам да је једна музичка школа из Београда (нећу да наводим податке да не би имали каквих проблема њихови домаћини) наступала на неком такмичењу младих талената у Риму (били су и пијанисти) пре једно 10-ак година (7-8 има сигурно). Тамо су, између осталог, били гости албанске православне  црквене општине или заједнице која их је дочекала и угостила као род најрођенији толико да су наша деца била крајње изненађена.

Има међу њима људи веома  поштених и срчаних, а и побожних људи. Конкретно ти помињеш албанце исламске вероисповести. Ја сам неке и упознао по белом свету (нисам улазио у то које су вероисповести).Кад те заготиве, нема шансе да те њихови дирају као Србина.  Али, на њихову и нашу жалост, они од  својих искључивих и острашћених сународника не могу да дођу до изражаја (чак им је и живот угрожен).

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #4 послато: Јун 03, 2017, 07:30:40 поподне »
Богами, некад је морала и турска војска лично да чува манастире да их не би Албанци разрушили (наравно, не ови Албанци из текста, него албанска руља).




Слике турских војника који чувају Високе Дечане.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #5 послато: Јун 03, 2017, 08:08:21 поподне »
Интересантно! И не могу да кажем да ми је генерално непознато! Знао сам за ово, али не овако детаљно!

У сваком случају (ако није искорак из теме,а ако јесте бриши одмах) знам да је једна музичка школа из Београда (нећу да наводим податке да не би имали каквих проблема њихови домаћини) наступала на неком такмичењу младих талената у Риму (били су и пијанисти) пре једно 10-ак година (7-8 има сигурно). Тамо су, између осталог, били гости албанске православне  црквене општине или заједнице која их је дочекала и угостила као род најрођенији толико да су наша деца била крајње изненађена.

Има међу њима људи веома  поштених и срчаних, а и побожних људи. Конкретно ти помињеш албанце исламске вероисповести. Ја сам неке и упознао по белом свету (нисам улазио у то које су вероисповести).Кад те заготиве, нема шансе да те њихови дирају као Србина.  Али, на њихову и нашу жалост, они од  својих искључивих и острашћених сународника не могу да дођу до изражаја (чак им је и живот угрожен).

Мислим да је, барем што се тиче дечанских и девичких војвода, у питању изузетно стара традиција чувања манастира, која можда датира још из времена када су преци тих војвода били православни Срби, којима је средњовековним уредбама српских владара била прописана обавеза физичке заштите манастира. Нисам довољно упознат са пореклом породица које су биле чувари манастира, можда Руговац то боље зна, тако да не могу да тврдим засигурно. Међутим, за девичке војводе сам још негде давно читао да су пореклом били православни Срби и да је традиција чувања манастира у њиховој породици још из времена пре примања ислама...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #6 послато: Јун 03, 2017, 08:09:35 поподне »
Богами, некад је морала и турска војска лично да чува манастире да их не би Албанци разрушили (наравно, не ови Албанци из текста, него албанска руља).




Слике турских војника који чувају Високе Дечане.

Невероватна паралела са данашњим временом, само што су данас уместо турских ту италијански и аустријски војници КФОР-а. Процеси дугог трајања су чудо...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #7 послато: Октобар 06, 2017, 01:45:02 поподне »
случај са манастиром свВрача у Зочишту.Колико ми је познато по причи људи који повремено обилазе своја имања у Метохији ,разрушену цркву су обновили Албанци.Пуно мистериозних прича је испричано о том случају
да се не заборави

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #8 послато: Октобар 06, 2017, 02:46:22 поподне »
случај са манастиром свВрача у Зочишту.Колико ми је познато по причи људи који повремено обилазе своја имања у Метохији ,разрушену цркву су обновили Албанци.Пуно мистериозних прича је испричано о том случају

Колико је мени познато, цркву која је минирањем потпуно уништена у мартовском насиљу 2004. је из темеља обновио бивши кошаркаш Драган Тарлаћ, односно добротворна организација чији је он председник; посетио сам тај манастир и могу да кажем да је реконструкција изведена савршено и да нема никакве разлике у изгледу у односу на стање пре минирања (једино што више не постоје фреске у унутрашњости). Локално албанско становништво у Зочишту је врло непријатељски настројено према манастиру и монасима (често монахе вређају албански основци, такође пишу УЧК графите по зидовима и помоћним улазима манастира), а нису дозволили ни српским повратницима да се уселе у новоизграђене куће које су за њих подигнуте уместо оних које су запаљене и разрушене, тако да оне сада зврје празне или су се у њих бесправно уселили Албанци. Због свега овога сумњам да су Албанци имали икаквог удела у обнови манастира.
« Последња измена: Октобар 06, 2017, 02:55:24 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанске војводе - заштитници манастира у Старој Србији
« Одговор #9 послато: Октобар 06, 2017, 03:25:52 поподне »
Cвe ce oвo мoжe пpoчитaти у књизи "Дeчaнcкo питaњe" Душaнa Бaтaкoвићa... Пa aкo пocтojи књигa у eлeктpoнcкoj фopми, нeкa нeкo пocтaви oвдe.

Taкoђe aкo пocтojи paд Mapкa Kpacнићиja, билo би дoбpo и њeгa имaти у eлeктpoнcкoj фopми.

Салих Руста, je биo jeдaн oд војвода манастира Дечани. Aрхимандрит Леонтије Нинковић (Српска Лавра Високи Дечани, 1923) спомиње да је неки Зек Суља из села Дечана убио блиског рођaка Маља Нимона и његовог брата, само зато што је Маља узео капу једном манастирском ђаку.
...
Што се тиче Девича, познато је да су се фис Бериша и Гаша тукли чaк и око манастирског туторства.
















Извop: Марк Краснићи, Манастирске војводе у Косовско-метохиској области, Гласник Музеја Косова и Метохије, III, Приштина, 1958, 107-126
« Последња измена: Октобар 06, 2017, 03:27:52 поподне Милош »