Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта

[filipi]

У последњем пакету књига које Pavo постави, па у оној књизи и Озренцима (Група аутора), помињу се Тракиловићи у Петрову (Симеундан и Јовандан).

Da,sad sam provjerio,u Petrovu na Ozrenu i danas ima Trakilovica.Koliko sam shvatio gledajuci sad oni su rod sa Trakilovicima iy Pozarnice,provjerit cu jos da li si oni dosli ili su ovi otisli.

[Romanijski]

Суботић, Свети Агатоник, Романија

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера има 2 разлике са Суботићем из Врбе код Гацка који слави исту славу, па нема никакве сумње да су ови Суботићи пореклом од њих, како и њихове предање каже.

Izmeni u tabeli Dobra Voda, Pale , RS, razlog je jer na Palama ima i grana Subotića u Prači. Moje izvinjenje trebaosam napomenuti 

[Jelic]

Izmeni u tabeli Dobra Voda, Pale , RS, razlog je jer na Palama ima i grana Subotića u Prači. Moje izvinjenje trebaosam napomenuti 

Добру Воду као насеље не могу да пронађем, да није ипак засеок неког места тј. села у питању?

[НиколаВук]

Добру Воду као насеље не могу да пронађем, да није ипак засеок неког места тј. села у питању?

Да није у питању неки од ова два локалитета?

http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

http://www.geonames.org/3268371/dobra-voda.html

[Jelic]

Да није у питању неки од ова два локалитета?

http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

http://www.geonames.org/3268371/dobra-voda.html

Могуће, то нам само романијски може разјаснити.

[Pavo]

To je ova istočnija Dobra Voda. 

[Romanijski]

Могуће, то нам само романијски може разјаснити.

Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji 

[НиколаВук]

Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji 

За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.

[Romanijski]

За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.

Blizusi ali otišaobi u kontra smjeru tražeći Ćaiće- Ivanćaiće. To dole levo jesu Nepravdići, ali nisu u tim Nepravdićima Ćaići. Imaju i drugi Nepravdići , od  Dobre Vode sjeveroistočno 2,5km.

[НиколаВук]

Blizusi ali otišaobi u kontra smjeru tražeći Ćaiće- Ivanćaiće. To dole levo jesu Nepravdići, ali nisu u tim Nepravdićima Ćaići. Imaju i drugi Nepravdići , od  Dobre Vode sjeveroistočno 2,5km.

Хвала на појашњењу. 

[Ивковић]

Da,sad sam provjerio,u Petrovu na Ozrenu i danas ima Trakilovica.Koliko sam shvatio gledajuci sad oni su rod sa Trakilovicima iy Pozarnice,provjerit cu jos da li si oni dosli ili su ovi otisli.

Сазнадох од једног старијег Тракиловића да Тракиловићи имају предање да су од пивских Аџића из Плужина, али видим да је тестиран Аџић Е-V13. Кажу да су у Пожарници од 1837.
Ови са Озрена су дошли из Пожарнице педесетих година прошлог вијека. Мада ме буни овај Симеундан.

[filipi]

Сазнадох од једног старијег Тракиловића да Тракиловићи имају предање да су од пивских Аџића из Плужина, али видим да је тестиран Аџић Е-V13. Кажу да су у Пожарници од 1837.
Ови са Озрена су дошли из Пожарнице педесетих година прошлог вијека. Мада ме буни овај Симеундан.

Da,pedesetih godina je dosao u Petrovo zbog posla.Jedino sto ovaj moj misli da je njima slava Djurdjevdan ali nije siguran,provjerice.

[Селаковић]

Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Зна ли се када су се Кремeновићи доселили у рогатички крај?

Не знам зашто, али чим сам прочитао Кременовић пали су ми на памет Кремићи из Растишта, са друге стране Дрине (wishful thinking). Не кажем да имају било какве везе, али залепићу текст о Кремићима да ми буде мирна савест.

Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба. Његов потомак Милан нашао је у Кучима његово село и у њему своје сроднике, па је неке отуда довео и по разним варошима растурио по трговини и занатима. Прво насеље Јоково било је под Црвеном Стијеном, ту је закућио с децом, ту је и умро и сахрањен у месту Кремићима, по чему се данас Растишта низ Дервенту и зову Кремићи. Синови Јокови помрли су у задрузи, али су им се деца разделила и доста намножила; нека су прешла и у Заовине, а многа се и иселила. Кад су Јоко и Маре пали у ово село, по причањима њиховог потомка Милана, нема више од 180 година, они су очували Јоково презиме Кремићи и собом га износе из села. Тада је у селу, у Пожару, било два-три наша рода, који су се иселили, у Алузи је било пет-шест муслиманских кућа, на Седаљци три-четири наше и муслиманске куће, у Гаочићима и наших и муслимана до десеткућа, у Јагоштици три-четири наша рода, који су опет избегли. Кремићи се зову још и Тошићи и Јокићи.

Иза Јоковог доласка после 30 година и после његове смрти, као и смрти његових синова, почели су се Алужани муслимани исељавати, а тих, прича се, гладних и сиромашних година, уз Алужане оду и православни у Шумадију. Настају нагла и исељавања и насељавања овог села. Први је ушао у село, и заузео Седаљку предак Крсмановића, Крсман Пожарац, дошао из села Пожара, из близине Фоче. Крсмана је довео сеоски спахија, дао му целу Седаљку и цео јужни карсни део Звијезде, због чега је прозват Пожар. Крсман је био на старом месту помало и хајдук, па га је спахија морао много штедети и милити. И успео је: постао је миран, трезвен радник, велики привредник. Своју породицу добро је обезбедио и оставио је да је и данас прва у селу и изван села. И она се селила и радо се бавила извозом и сечом грађе. Сви су у Пожару; Крсмановићи (25 кућа; Св. Никола).

Захваљујући Романијском, сада можемо прочитати нешто о пореклу ове фамилије:

Кременовићи са Божина у својој породици су сачували усмено предање о свом поријеклу. Тако веле да они воде поријекло од Милановића из Црне Горе. Кренуо је Петар Милановић са породицом и стварима натовареним на два коња из Црне Горе прије 1878. године. Настанио се код негог аге на ријеци Ракитници у селу Смртићи. Такође, зна се да је имао два сина: Пера и Јована.
...
По предању родоначелник Милановића је Милан, син Носака Радиславова. Он је живио у селу Вражегрмце код Мартинића. Побјегао је од оца и ту се наводно оженио кћерком Ивана Црнојевића. У  Вражегрмцу је проширио своју породицу тако да их је око 1920. године у селу било 80 кућа.
Такође се зна да је Милан Носаков имао четири сина: Петра, Илију, Николу и Мрку. Око 1870. године почели су да се расељавају, тако да их данас има на више мјеста.  Има их у Никшићу, Никшићкој Жупи, Цетињу, Београду, Крагујевцу, Лесковцу, и тд .
Милановића има и у селу Белошевцу (Лепеница), те по неколико мјеста у Шумадији. Ту су, како веле, доселили из Ровина (код Цетиња). Сви они славе исту крсну славу (Никољдан) као и наши Кременовићи

Колико ово све има смисла, не знам. 

[Nebo]

Према Шобајићу, вражегрмачки Милановићи су Бубићи. Сад, ко зна... У Пјешивцима има Милановића за које се сматра да су Лужани.

[Jelic]

Постоји један необјављени резулатат из околине Мостара који би могао бити близак Кременовићу (иста је и слава). Мислим да немају везе ни са бјелопавлићким ни са пјешивачким Милановићима.

[Витомир Радовић]

Ја сам рекао Романијском у приватној поруци, гдје треба да тражи Милановиће и мислим да сам у праву.

[Romanijski]

 Pa ako se detaljno pročita tekst i pobrojani preci dolazak  Kremenovića na Romaniju bi trebao da bude 1750-1800. godina. 

[Romanijski]

Izvinjavamse ostalima što pišem u dve poruke, zaboravih da napišem. Kovačevići u Rogatici su od brata rodonačelnika Kremenovića. Dan danas poštujuse kao rod...

[Equinox]

Божовић, Митровдан, Придворица, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од специфичнијих вредности, издвајају се висока вредност 21 на 570 и ниска вредност 27 на 481. Најближи хаплотип на пројекту Божовићу је Јевтовић из Лесковице код Александровца који исто слави Митровдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 17. Могуће је да су повезани, али их ипак нисам груписао заједно због малог броја маркера. На 1 маркеру од упоредивих 12 се разликује од раније тестираног Божовића из истог места.

Ова тестирана грана Божовића има родовски надимак "Аповић" и по предању нису "прави" Божовићи. Остаје нејасно да ли је први тестирани Божовић из Придворице такође од Аповића или не. О самим Божовићима ће надам се више написати форумаши Милош и Equinox.

Божовићи из Придворице су једна сложена заједница три прибраћена, генетски различита рода - правих Божовића, и тзв. Кршака и Аповића.

Тестирани припада Божовићима - Аповићима, потомцима Апостола, који је био син или син слуге правим Божовићима и који је младог газду заменио у рату (не каже се ком). Вративши се из рата на службу код младог газде, преузео је презиме и славу правих Божовића.

Божовићима - Аповићима припада певачица Невена Божовић, док правим Божовићима припадају Вукајло, Глигорије, Маринко и други истакнути Божовићи који су дали допринос српској куктури и заједници.

[Милош]

На 1 маркеру од упоредивих 12 се разликује од раније тестираног Божовића из истог .

Тачније на упоредивих 10 маркера...