Аутор Тема: Српски ДНК дан  (Прочитано 158680 пута)

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 310
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #200 послато: Септембар 27, 2015, 11:36:38 пре подне »
Zaista mislim da bi administrator(i) trebali da spriječe govor mržnje bilo koje vrste. Normalne ljude takve stvari samo odvraćaju odavde. Na kraju krajeva i nezakonito je. Stvari tipa mrzim ovo, ne podnosim ono, se ni na koji način ne mogu odnositi niti na jednu temu ovdje.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9604
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #201 послато: Септембар 27, 2015, 12:05:58 поподне »
Људи, срећан празник свима! И дајте да се вратимо на тему!  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #202 послато: Септембар 27, 2015, 12:19:52 поподне »
Могли би да покренемо тему о становништву Црне Горе, да не спамујемо ову тему. Немам ја ништа против обичног народа, али сам непријатељски насторјен према црногорски режим и оних гласача који подржавају ту политику и која систематски ради да затре све што је српско и успевају у томе, а да су велики непријатељи Србије показали су се на делу када су признали Косово и сутра би исто то урадили када би се недај боже појавила нека државица Санџак признали би је одма. Садa ми је баш криво што су Стара Херцеговина и Полимље припојени Црној Гори.
У томе се апсолутно слажемо и ти и ја, али и добар део Срба из Црне Горе да је садашња власт у ЦГ непријатељски расположена према свему што има призвук српства у ЦГ али исто тако и према Србији и њеним интересима. Баш зато мора се одвојити мишљење о власти у ЦГ од народа у ЦГ који је опет подељен, али то је већ широка тема. Да не гушимо сад овде.

На мрежи Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 359
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #203 послато: Септембар 27, 2015, 12:44:29 поподне »
ЗА НЕБА,

Небо,
молим те да ли би ми рекао који је то Радовић којег познајеш, а има ХГ као ја  И2а?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9604
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #204 послато: Септембар 27, 2015, 12:53:18 поподне »
ЗА НЕБА,

Небо,
молим те да ли би ми рекао који је то Радовић којег познајеш, а има ХГ као ја  И2а?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Вито, одговорио сам вам приватном поруком.
Поздрав!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #205 послато: Септембар 27, 2015, 01:31:09 поподне »
Поздрав свима!

Оћемо ли мало да прокоментаришемо досадашње исходе?

R1b источни исход НАГУЛИЋА из Сталаћа за мене није изненађење. Наиме, први R1b исход који се појавио на интернету припада неком ТРОЈАНОВИЋУ из Лучине поред Сталаћа. Нисам успео да нађем његов хаплотип на интернету, али сам био сигуран да је источни. Зашто?

Па та села око Сталаћа припадала су срезу односно кнежини Ражањ у Крушевачком санџаку, који је примао миграције сличне као источни део Смедеревског санџака. У последњих пар векова под Османским царством миграције на то подручје, пре свега на његов моравски део, текле су отприлике са подручја од Зете, преко Мораче, Штавице и Ибарског Колашина, преко Лаба, до Топлице, Расине и Шиљеговачке Реке. На поменутим подручјима, како видимо из ЦГ збирке 404 исхода, и после исхода ТОМИЋА из Жупе, забележен је само источни R1b.

- Е сада, мало је изненађујуће и треба објаснити откуд та два исхода R1b код две породице са презименима која могу да указују на влашко порекло (Тројан од румунског Трајан и Нагул од румунског Њагул). Једна могућност је да су неке влашке породице у турско доба насељаване и у Крушевачки санџак (као и у источни део Смедеревског и северни део Видинског санџака).

- С друге стране, извесни Славољуб Гацовић је докторирао тврдећи да су Власи-Румуни заправо пореклом од средњевековних Влаха забележених у српским манастирским повељама на широком простору Старе Србије, од Метохије и Косова до Врања. Такав докторат је прихваћен, мада мислим да се нико озбиљно није замислио над тим тезама.

Ја у такав сценарио не верујем. Мислим да у Старој Србији нису живели Власи-Румуни, са очуваним румунским језиком, у неком знатном броју. Да је велики и бројан румунски народ настао од српских средњевековних Влаха такође ми делује нестварно.

Међутим, могуће је да су у средњевековној Србији асимиловане веће групе староседелаца које су говориле балканским латинитетом (од кога је настао румунски језик) или протоалбанским језиком. Таква асимилација била је брза, скоро тренутна, иако њене трагове можемо да препознамо у поменутим повељама по раздвајању категорија Србаља и Влаха, и по неким личним именима.

Значи, да се разумемо, презимена и имена потичу из новијих периода, и не верујем да су породице као што су Нагулић и Тројановић могле да добију презиме по претку који је пореклом из Старе Србије али је само имао влашко име. Ипак, то је једна реална могућност.

Много је вероватније да су имали влашког претка пореклом из данашње Румуније, који је у познатим досељавањима Влаха у Србију од 18. века дошао у Поморавље. Игром случаја њихов предак такође потиче од балканских староседелаца, па је зато хаплотип близак албанским.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #206 послато: Септембар 27, 2015, 01:57:47 поподне »
Поздрав свима!


- Е сада, мало је изненађујуће и треба објаснити откуд та два исхода R1b код две породице са презименима која могу да указују на влашко порекло (Тројан од румунског Трајан и Нагул од румунског Њагул). Једна могућност је да су неке влашке породице у турско доба насељаване и у Крушевачки санџак (као и у источни део Смедеревског и северни део Видинског санџака).

Значи, да се разумемо, презимена и имена потичу из новијих периода, и не верујем да су породице као што су Нагулић и Тројановић могле да добију презиме по претку који је пореклом из Старе Србије али је само имао влашко име. Ипак, то је једна реална могућност.

Не знам да ли је уопште могуће наћи прави одговор на питања која се постављају у случају ове две породице. Можемо само да нагађамо, али једно је очигледно да ова два презимена, а нарочито Нагулић јасно говори у прилог томе да су влашког порекла. Оно ''ул'' које се налази у основици овог презимена, као и у случају других влашких имена код којих обично налазимо то као нпр. Цуцул, Сандул, Урсул, па и Радул, јасно говори да је реч о влашком пореклу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #207 послато: Септембар 27, 2015, 02:10:33 поподне »
Цитат
Можемо само да нагађамо

Тако је. Надам се да та нагађања могу људима понекад да буду од помоћи да се можда присете нечег што су чули од предака или прочитали у књигама и тако распетљају загонетку око свог порекла.

Ја се свакако радујем сваком тестираном R1b Србину!!!  :)

Војинена, знам да одлично познајеш Горњу Јабланицу. Имаш ли какав траг када је реч о тестираном МИТРОВИЋУ из Равне Бање? Изгледа да није из групе досељеника из Црне Горе?


Ван мреже Korisnik77

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #208 послато: Септембар 27, 2015, 02:27:23 поподне »



Ја у такав сценарио не верујем. Мислим да у Старој Србији нису живели Власи-Румуни, са очуваним румунским језиком, у неком знатном броју. Да је велики и бројан румунски народ настао од српских средњевековних Влаха такође ми делује нестварно.

Међутим, могуће је да су у средњевековној Србији асимиловане веће групе староседелаца које су говориле балканским латинитетом (од кога је настао румунски језик) или протоалбанским језиком. Таква асимилација била је брза, скоро тренутна, иако њене трагове можемо да препознамо у поменутим повељама по раздвајању категорија Србаља и Влаха, и по неким личним именима.



Ako je vjerovati, a ne vidim razlog zašto da ne, Živku Mikiću, srpskom arheologu koji je se bavio istrazivanjem nalazišta iz perioda od dolaska slovena do kasnog sr.vijeka, asimilacija balkanskog stanovništva nije bila uopšte brza a pogotovo ne trenutna (v. Tibor Živković - Sloveni i Romeji), već da izrazitije kreće tek od 11.v. Nije moguće da se vlaška imena ljudi očuvaju do vremena cara Dušana, a da je se slavizacija trenutno odigrala. Ima još mnogo nejasnih stvari oko slavizacije balkanskog stanovništva ali oko ovoga nema sumnje.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #209 послато: Септембар 27, 2015, 03:08:20 поподне »
Цитат
Tibor Živković - Sloveni i Romeji

Резултати генетских тестирања за ових пар година недвосмислено демантују тезу која провејава кроз целокупно дело покојног Тибора Живковића, како су ето групице Словена малтене случајно натрапале на Балкан, међу бројније староседеоце, онда животариле ту плашећи се да зађу у разрушене градове итд. итд.

Већина данашњих Срба има несумњиво словенске хаплотипове, и то доста разноврсне, што говори о изузетној бројности Словена који су сигурно брзо и лако асимиловали затечене староседеоце. Брзина и лакоћа асимилације су парадоксално и узрок очувања њихових хаплотипова у значајном броју, у супротном, да нису асимиловани дошло би до њиховог потпуног истребљења.
 
Тешка искушења историје ових простора могла су само допринети извесном повећању удела мушких староседелачких лоза, које су ипак биле заступљеније подаље од области близу главних путева из којих је током ратова нестајало чисто словенско ратарско становништво.

У српској средњевековној држави није било неке области у којој би влашки елемент имао већину, осим у Епиру. Имена, па чак и посебан статус "влашког" становништва нису поуздано мерило брзине асимилације. Иначе, асимилација је природан процес и може се спречити само тешким мерама централних власти ако за то постоји неки јак политички узрок.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1265
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #210 послато: Септембар 27, 2015, 05:23:00 поподне »
И сами Немањићи би могли бити R1b "источна", јер њихов родоначелник (по њиховом родослову) је Цар Лициније. Такође нетреба изгубити из вида, да су 1/5 свих римских царева рођени на територији садашње Србије. Најпознатији међу тим српско-римским царевима, је нишлија Цар Константин и "дорћолац" Јовиан. Било би интересантно знати заступљеност ове R1b "источне" на западу.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #211 послато: Септембар 27, 2015, 05:59:52 поподне »
Настављамо са објављивањем.

Јаковљевић из Криваје, Шабац, слави Јовањдан. Припада R1a хаплогрупи. Тешко одредити подграну, по свој прилици CTS3402+. Јаковљевић је интересантан јер има скоро потпуно поклапање са Тешићем из Мионице, којег смо скоро унијели на Пројекат.А ис лава Јовањдан се поклапа. С обзиром да су из приближно истог краја и да резултати показују несумњиву блискост, повезати геналошки ове двије породице је прави изазов за истраживаче. За Јаковљевиће пише да су поријеклом од Крагујевца, за Тешиће да су старија породица у Мионици, која се доселила за вријеме аустријских ратова. Помињу се још неке породица њима сродне.

13   24   16   11   12   14   10   13   11   30   17   14   20   12   15   17   19   11   23   12   12   23   10

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #212 послато: Септембар 27, 2015, 06:02:08 поподне »
Ајбл тестирани из Београда, али даљим поријеклом из Граца у Аустрији. Припада хаплогрупи R1a. Изгледа да припада Карпатскодалматинској грани, али не оном типу уобичајеном за западне крајеве некадашње Југославије. Најближе поклапање са још једним њемачким хаплотипом из Пољске.

13   25   16   10   11   14   10   14   11   31   14   14   20   11   17   19   18   11   21   12   12   23   10

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #213 послато: Септембар 27, 2015, 06:05:10 поподне »
Марковић из Крупица, Пљевља. Слави Ђурђевдан. Још један тестирани Годијељ Ј2б М205. Занимљив због предања Марковића да су у Крупицама и околини још од Немањића. Значи једна од старијих породица у том крају, који је је био познат као Кричак. И због неких других података, мислим да би Годијељи могли да се позабаве евентуалном везом са Кричима из предања. И раније сам помињао могућност ове везе.

12   23   15   10   15   18   12   12   12   28   15   14   19   10   14   19   18   9   22   12   11   21   9

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #214 послато: Септембар 27, 2015, 06:16:46 поподне »
У српској средњевековној држави није било неке области у којој би влашки елемент имао већину, осим у Епиру.

Прије десетак дана колима сам прешао добар дио Епира и зачудио сам се колико заправо Епир има словенских топонима или топонима са словенским наставцима. За два велика епирска града: Игуменицу и Превезу налазе словенски коријен у називу. Пиндско каракачанско село Загори има јасан словенски коријен. Ту су још Петровица, Метсово, Керасово. А у албанском Епиру су све сами словенски називи: Лесковик, Борова, Жепа, Глина, Радова, Водице и још доста које не вриједи све ни набрајати. Познато је да је град Корча, заправо словенска Горица. Епир је насељавало словенско племе Вајунита или Војнића. Тај дио има и повећан проценат И2а Динарик хаплогрупе.

Али упркос присутности Словена изгледа да нису били у стању да се наметну старосједиоцима, па су их ови језички и културолошки асимилирали.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1101
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #215 послато: Септембар 27, 2015, 06:54:58 поподне »
Марковић из Крупица, Пљевља. Слави Ђурђевдан. Још један тестирани Годијељ Ј2б М205. Занимљив због предања Марковића да су у Крупицама и околини још од Немањића. Значи једна од старијих породица у том крају, који је је био познат као Кричак. И због неких других података, мислим да би Годијељи могли да се позабаве евентуалном везом са Кричима из предања. И раније сам помињао могућност ове везе.

12   23   15   10   15   18   12   12   12   28   15   14   19   10   14   19   18   9   22   12   11   21   9

Марковић йе мноме испитан, и морам допунити прѣдање. Друг ми казиваше да су његови стари говорили о доласку из села Марковине у Катунской области, по койем прѣдање тврди и да су добили прѣзиме. Када йе био долазак, не знам. Вѣроватно не тако скоро.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #216 послато: Септембар 27, 2015, 07:01:59 поподне »
Цитат
Али упркос присутности Словена изгледа да нису били у стању да се наметну старосједиоцима, па су их ови језички и културолошки асимилирали.

Нису опстали ни Словени досељени на Пелопонез, Атику и у Тесалију. Византија је била веома моћно царство и није било начина да се културно и политички заостали дошљаци наметну једној тако добро организованој држави. Да нису дошли Бугари и основали своје царство не би се данас говорило словенским језицима нигде на Балкану.

У Грчкој, и после досељавања милиона малоазијских Грка 1923. године, словенске хаплотипове има око 20 одсто мушкараца.

Лингвиста Александар Белић у књизи "Галички дијалект" каже да стари писани споменици сведоче о јако израженој језичкој граници између Епира у ком су се населили Словени који су изговарали неки облик гласова ћ и ђ, и Тесалије у којој су се населили Словени који су уместо тих гласова изговарали шт и жд. То је занимљиво јер изгледа да са том језичком границом има везе и расподела I2 din S (западније) и I2 din N (источније) хаплотипова.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 932
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #217 послато: Септембар 27, 2015, 07:35:27 поподне »
Цитат
Друг ми казиваше да су његови стари говорили о доласку из села Марковине

- У књизи Стојана Караџића и Вука Шибалића: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“стоји:

МАРКОВИЋИ (у Јелиној Гори)

Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу.

Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.

- Такође, у тексту о селу Маоче код Пљеваља, на нашем сајту се каже:

Марковићи су насељавали Водно, Слатку, Перотин, Градину и Горње Крупице. Муслимани Мемићи су најпре били у Тулову, па затим постепено заузели део Вруље и постали непосредни суседи Марковића Ускоро су сковали план да протерају Марковиће из њихових села. Негде око 1830. године, на вашару код цркве на Мариној Шуми.

Јесу ли ове две поменуте фамилије Марковића повезане? Од које од њих је тестирани МАРКОВИЋ?

Мој друг Марковић из Равне Ријеке-Мајсторовине код Бијелог Поља ми је својевремено испричао исту причу о пореклу из Марковине. Тада га нисам питао одакле су његови дошли у Равну Ријеку.

Годијељски хаплотип и ове наведене назнаке у књигама убедљиво говоре да су тестирани МАРКОВИЋИ староседеоци на простору између Таре и Лима. Изгледа да је помињање Марковине било само народно домишљање. (као кад би рекли да је нпр. Дарко Панчев пореклом из Панчева, и томе слично).

Radonić II

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #218 послато: Септембар 27, 2015, 07:39:23 поподне »
Прије десетак дана колима сам прешао добар дио Епира и зачудио сам се колико заправо Епир има словенских топонима или топонима са словенским наставцима. За два велика епирска града: Игуменицу и Превезу налазе словенски коријен у називу. Пиндско каракачанско село Загори има јасан словенски коријен. Ту су још Петровица, Метсово, Керасово. А у албанском Епиру су све сами словенски називи: Лесковик, Борова, Жепа, Глина, Радова, Водице и још доста које не вриједи све ни набрајати. Познато је да је град Корча, заправо словенска Горица. Епир је насељавало словенско племе Вајунита или Војнића. Тај дио има и повећан проценат И2а Динарик хаплогрупе.

Али упркос присутности Словена изгледа да нису били у стању да се наметну старосједиоцима, па су их ови језички и културолошки асимилирали.

Zanimljivo je da toponim Preveza povezuju sa dolaskom "albanskih" grupa iz J Albanije. S obzirom na genetski sastav J Albanije (Toske) i Arabeša u Italiji, bilo bi zanimljivo videti kad je došlo do "albanizacije" tih grupa. Lanac slavenskih naziva polazi od J Albanije duž planinskog lanca Pinda do C Grčke.

http://www.cliohworld.net/onlread/5/44.pdf

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #219 послато: Септембар 27, 2015, 07:57:26 поподне »
- У књизи Стојана Караџића и Вука Шибалића: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“стоји:

МАРКОВИЋИ (у Јелиној Гори)

Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу.

Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.

- Такође, у тексту о селу Маоче код Пљеваља, на нашем сајту се каже:

Марковићи су насељавали Водно, Слатку, Перотин, Градину и Горње Крупице. Муслимани Мемићи су најпре били у Тулову, па затим постепено заузели део Вруље и постали непосредни суседи Марковића Ускоро су сковали план да протерају Марковиће из њихових села. Негде око 1830. године, на вашару код цркве на Мариној Шуми.

Јесу ли ове две поменуте фамилије Марковића повезане? Од које од њих је тестирани МАРКОВИЋ?

Мој друг Марковић из Равне Ријеке-Мајсторовине код Бијелог Поља ми је својевремено испричао исту причу о пореклу из Марковине. Тада га нисам питао одакле су његови дошли у Равну Ријеку.

Годијељски хаплотип и ове наведене назнаке у књигама убедљиво говоре да су тестирани МАРКОВИЋИ староседеоци на простору између Таре и Лима. Изгледа да је помињање Марковине било само народно домишљање. (као кад би рекли да је нпр. Дарко Панчев пореклом из Панчева, и томе слично).

И ја се слажем да је поријекло из Марковине било народно домишљање. Сем тога, област Пљеваља је тада била под Турцима, и вјероватно је свакој породици било важно да се на неки начин веже са слободном Старом Црном Гором.

Ево шта о Марковићима из Крупица пише Милета Војиновић у свом раду о Пљеваљском крају.

« Последња измена: Септембар 27, 2015, 08:01:25 поподне Синиша Јерковић »