Поштовани Небо, Војинена, Синиша ....!
Са одушевљењем пратим Ваш рад и признајем да ми је изузетно криво што у много чему не могу да Вам асистирам и што у много чему реагујем,крајње, лаички. Протекло међувреме сам искористио да упознам своје најстарије, једине који баштине предање и приповедање о нашој породици , Савићима на Пепићима и на Мурини о Вашим закључцима и евентуалним проценама.
Поздрављају и желе свако добро пројекту ДНК и људима окупљеним око портала Порекло.
Без дилеме, тврде да смо део великих Булатовића и да смо населили горње Полимље сеобом из Ровачког Мртвог Дубоког.Један део остаје у Метеху плавском, а други део просељава на Мурино у Пепиће, ђе смо и данас.Нијесу сигурни, да ли долазимо као формирани Савићи,с неким другим презименом или под презименом Булатовића, али, свакако тврде да нас је довео наш тадашњи првак Сава. Са нама су у Полимље дошли Џудовићи и Маркишићи, а њих воде Џудо и Марко, за Марка знају да послије одваја породицу и узевши Ислам насељавају Војно село између Плава и Гусиња.Јако и поштено братство које у својим редовима има много напредних људи и који признају, без дилеме, Марка из Роваца као свог родоначелника. Сава, Џудо и Марко се спомињу као браћа. Дилему нам представља један топоним који промиче кроз народ и вели...Савићи, Џудовићи и Маркишићи, то су Ћесаци. Писао сам раније, наш став је да се ради о описном детаљу који су успоставили локални старосједеоци и који су придошле караване са породицама усељеницима који су на насамареним коњима носили кожне кесе, ћесе са вредностима, називали ћесари, ћесаци, ћесак. Не могу да се одреде према том називу, верују да се ради о описном,придевном облику препознавања некога, али, тај назив, засигурно гравитира кроз наш породицу као да се ради о неком браственичком облику.
Сада када је хаплогрупа утврђена и када се зна да сам И2а Дин.сјевер, када се то све помало супроставља са одређеним предзнањима, мало сам у дилеми.Булатовићи,Шћепановићи, моји а, нису моји, Ћесаци, опис или браственичко порекло, И2а Динарик сјевер, исто што и велики Богданови Лијешњани, а ниђе се ни не спомињемо, стари тврде како рекох, а наука....
Војинена је врло у праву када спомиње старинце и такву могућност нашег постајања, а потом, ш њим припадосмо истој хаплогрупи, без обзира на различитости, али ваљда смо онда близу или су Ровца и долазак великог Богдана Љијешњана у село Брезно или Брезово ђе наста и највеће садашње село Лијешње, само тренутак у међупростору и опет нисмо скроз своји,.
Небо је крајње у праву када поставља дилеме до уназад великих Никшића, јесу ли сви своји, је ли све исти хаплотип.
Поштовани Синиша, замолио бих те да ме са вредностима моје хаплогрупе приближиш највише некому што, макар, личи или даје наговештај некој вези. Једноставно, да се крене изнова од некуд.
Хвала и сретан рад