Аутор Тема: Српски ДНК дан 2015  (Прочитано 175490 пута)

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #480 послато: Октобар 07, 2015, 07:48:13 пре подне »
О практичној примјени генетике и одређивању хаплогрупа заиста нисам много знао до пре пар недеља, мада се бавим природним наукама у свом послу.  Ишчекујући резултат тестирања прочитао сам све чланке који су доступни на сајту Порекла, а господин Јерковић од важних група једино за R1 није написао чланак. Резултат тестирања ме затекао у стању да о тој групи нисам ништа знао. Сада ми је већ мало јасније, јер сам прочитао текст на Еупедији о својој хаплогрупи, па почињем да склапам слику. Далеко од тога да ми је све јасно, проћи ће године и године док се не приближимо истини, и надам се да ћемо моћи да је прихватимо.
Прије пар минута сам погледао статистику пројекта на дан 13.02.2013.године
(E1b     17,32%, I2a1b   38,96%, R1a     14,29%).
Ко год је тада доносио било какве закључке, да ли је могао претпоставити да ће на данашњи дан стање бити
(E1b     13,31%, I2a1b   33,47%, R1a     21,08%)   са даљом тенденцијом пада и раста појединих хаплогрупа.

Владимире нису у току претпостављам да пратиш генетска истраживања од недавно. Ја сам исто мислио да би статистика Српског ДНК пројекта могла бити релевантна, али не можемо је узимати као поуздану. Не постоји равноправност, у неким областима на српском простору, Срби се активно тестирају, а у неким другим областима нажалост нису активни, имамо веома мало тестираних. Што се тиче раста R1a хаплогрупе на Српски ДНК пројекат је зато што је покренуто током 2013 године или нешто раније организовано тестирање Аврамијевштака са обе стране Дрине и они су у 75 % случајева припадници R1a-Z280 L1280.

Наша хаплогрупа је до сада прилично добро истражена и мање или више зна се који су све стари народи припадали хаплогрупи R1а. Наравно, има још много тога да се открије, што више тестираних и више урађених BIG Y тестова то ће више бити открића, али нема само то, ту је археологија, историја итд. Све је то повезано са људима и њиховим пра-пореклом.
 

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #481 послато: Октобар 07, 2015, 09:24:29 пре подне »
Господине Јерковићу, замолио бих Вас да се промени у одељку о пореклу мештана села Лозовика код Велике Плане податак за фамилију "Рутоњци"и да се напише како стоји код "Дробњаковића у насељима "Рутоњска"као и да се избрише податак "код Ћићевца и око Крушевца"и остане само око Сталаћа као што стоји у оригиналуј јер господин Акса нема одговор на моје питање, па претпостављам да је то дописао случајно. Неког будућег истраживача порекла би то његово "Рутоњци"са карактеристичним наставком "ци"могло да одведе на странпутицу...Унапред Вам захваљујем!.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #482 послато: Октобар 07, 2015, 10:05:01 пре подне »
Господине Јерковићу, замолио бих Вас да се промени у одељку о пореклу мештана села Лозовика код Велике Плане податак за фамилију "Рутоњци"и да се напише како стоји код "Дробњаковића у насељима "Рутоњска"као и да се избрише податак "код Ћићевца и око Крушевца"и остане само око Сталаћа као што стоји у оригиналуј јер господин Акса нема одговор на моје питање, па претпостављам да је то дописао случајно. Неког будућег истраживача порекла би то његово "Рутоњци"са карактеристичним наставком "ци"могло да одведе на странпутицу...Унапред Вам захваљујем!.

Хвала на обавештењу. Исправљено.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #483 послато: Октобар 07, 2015, 11:40:07 пре подне »
Реци ми,  Аксо, зашто их зовеш Рутоњци са тим карактеристичним наставком "ци" кад код Дробњаковића пише "Рутоњска" а код Ердељановића "Рутоњићи", нигде не пише Рутоњци? Друго лкако знаш да им је брат остао код Ћићевца или Крушевца кад ни то нигде непише код Дробњаковића?

Па добро бре Сале, ти знаш на који сам ја род мислио не постоје у Лозовику и око Смедеревске околине сто хиљада Рутоњића, него само један род у Лозовику и када кажем род Рутоњци мислим на њих.

Добро сад схватам твој предак је од Рутоњића из Лозовика и он се призетио у Врбовцу и примио је крсну славу своје жене Маре. Дробњаковић је забележио да су Младеновићи - Марићи са крсном славом Алимпијевдан пореклом из јужних крајева и да их зову Бугарима. Да ли се ово односи на порекло породице Маре по очевој линији или је ово податак по линији твојих предака то већ не знамо. Ви тврдите да сте од рода Рутоњића из Лозовика. Дробњаковић бележи Рутоњиће да је чукундеда дошао са Косова и да му је брат остао око Сталаћа. Друго Ердељановић бележи да сте пореклом из Тимочке Крајине. Шта је тачно можемо само да нагађамо да ли су Рутоњићи досељени са Косова преко Тимока у Лозовик или је тачно да сте пореклом из јужних крајева и да сте имали надимак Бугари и да ипак нисте од рода Рутоњића из Лозовика.  Препоручујем да тестирате неког од Рутоњића из Лозовика.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #484 послато: Октобар 07, 2015, 01:40:22 поподне »

Замолио би да се упишe код Лукића у поље места порекла и Урошевац, као што је наведено у упитнику. Као и да се упишe код Крстића и Савићa из Вратнице у поље СНП V13, већ давно му је стигао СНП резултат и никако да Вам кажем да унесет податак.

Претпостављао сам да ћу морати по други пут да реагујем, јуче је Јерковић поставио нове резултате на пројекат и као по обичају увек заборави када ја изнесем неке примедбе и некад морам да молим Млађу да исправи нешто или да постави хаплотип. Јерковићу, дај молим те ја сам те лепо замолио, јуче си могао да исправиш то када си постављао нове резултате.


Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #485 послато: Октобар 07, 2015, 04:57:15 поподне »
Аксо, полемику сам започео да бих те испровоцирао да ми кажеш, ако знаш, нешто о тој фамилији, што ја можда не знам. Чуо сам од људи са форума да доста знаш о Косовцима.Mислио сам да си ти са намером ставио Рутоњци и да знаш неку фамилију на Косову или малу где има таквих надимака и шта значе. Реко ти си навео Ћићевац и Крушевац па сам се разочарао кад сам видео да је било случајно. Надам се да ћу моћи да тестирам неког из фамилије Рутоња па ћу и на тај начин моћи да потврдим податак из предања али нисам сигуран да треба бити толико резервисан према предању које увек садржи ако не целу истину а оно већи проценат него истраживање порекла неке породице од стране неког истраживача ма колико он то озбиљно узео у шта сам се и сам уверио. На микро плану једне породице мора се добро познавати предање да би могло било шта да се приближно тачно закључи ако је циљ истина а ако је циљ допадљива за уши прича онда...Осим исте Славе, приликом утврђивања сродства по пореклу, мора се узети и предање јер ти стари људи нису памтили глупости и узимали реч у уста олако као ми данас. кад ти неки прадеда каже да је рецимо пореклом из Рашке и Косова тешко да може бити из Бугарске, Македоније или Црне Горе...Када каже да смо од Рутоња онда има за то аргументе или неће о томе ни да говори јер је сељак, газда који има друга посла али је решио да потомку остави предање. Да ли си о томе размишљао? 

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #486 послато: Октобар 07, 2015, 08:02:25 поподне »
Захваљујем на сарадњи и исправци коју сте учинили јер сте показали зашто је овај портал основан и зашто је значајан у српском народу који би требало више да се интересује за своје порекло. Имао бих за уваженог администратора још једну молбу, ако није проблем. Тиче се истог одељка о Рутоњској фамилији у Лозовику. Што се тиче доласка мог чукундеде Стојана Рутоње у Лозовик, он је дошао у другој половини 18.века а не у првој половини. Код Дробњаковића лепо пише да је дошао чукундеда па незнам како се долазак ставља у прву половину 18.века. Код Ердељановића лепо стоји генерацију раније прадеда а код Дробњаковића јасно чукундеда. дакле три односно четири генерације од доласка. Број кућа је дефинитивно грешка штампара Насеља из 1924. године јер никада Рутоње нису имале толики број кућа, па је податак нађен код Ердељановића тачан. Први син Илија се Стојану родио 1795/6 а Младен две године касније. Стојан Рутоња је преминуо 1843 у Лозовику и несумљиво је оснивач ове фамилије, што сведоче Црквене књиге а не неке претпоставке и предање. Дакле друга половина 18.века истине ради а код броја кућа велики ?...

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 15
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #487 послато: Октобар 07, 2015, 10:10:10 поподне »
Данас сам имао прилике да, у вези свога посла разговарам са човјеком који се зове Душан Бунијевац/Буњевац (презиме Буњевац). Ради се о старијем господину, рођеном у селу Велика Њива, општина Илијаш код Сарајева. Од 1992.године живи у селу Торак, општина Житиште, неких 20 километара од Зрењанина. Породица је православне вјероисповјести, српске националности, потиче из српског села у околини Сарајева, за даље порјекло је једино могао да каже да је из Херцеговине. За славу нисам питао, по Ђорђу Јањатовићу (Презимена Срба у Босни) слава им је Јован Крститељ, а презимена је било у Варешу, Илијашу и Мокром на путу из Сарајева за Романију.
Интересује ме да ли постоји могућност да се уради још која ДНК анализа по повлаштеној цијени?
У том случају могао бих да преузмем на себе обавезу да одем до господина,  узмем узорак, доставим га лабораторији и сносим трошкове свега тога. У случају да цијена не може бити повлаштена, већ пуна, ја бих преузео на себе половину трошкова испитивања. Буњевци а још увијек Срби, то данас баш није чест случај.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #488 послато: Октобар 07, 2015, 11:06:22 поподне »
Данас сам имао прилике да, у вези свога посла разговарам са човјеком који се зове Душан Бунијевац/Буњевац (презиме Буњевац). Ради се о старијем господину, рођеном у селу Велика Њива, општина Илијаш код Сарајева. Од 1992.године живи у селу Торак, општина Житиште, неких 20 километара од Зрењанина. Породица је православне вјероисповјести, српске националности, потиче из српског села у околини Сарајева, за даље порјекло је једино могао да каже да је из Херцеговине. За славу нисам питао, по Ђорђу Јањатовићу (Презимена Срба у Босни) слава им је Јован Крститељ, а презимена је било у Варешу, Илијашу и Мокром на путу из Сарајева за Романију.
Интересује ме да ли постоји могућност да се уради још која ДНК анализа по повлаштеној цијени?
У том случају могао бих да преузмем на себе обавезу да одем до господина,  узмем узорак, доставим га лабораторији и сносим трошкове свега тога. У случају да цијена не може бити повлаштена, већ пуна, ја бих преузео на себе половину трошкова испитивања. Буњевци а још увијек Срби, то данас баш није чест случај.

Поштовани Владимире,
с обзиром да сте члан Друштва српских родословаца "Порекло" имате право на попуст, које можете искористити и за друге људе, па тако и за поменутог господина. Цена тестирања за чланове и оне које они препоруче је 6.500 динара (уместо 13.000 динара).

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #489 послато: Октобар 07, 2015, 11:46:31 поподне »
Саша 123,

нисам најбоље разумео, јесте ли навели фигуративно да вам је Стојан Рутоња чукундеда?

Нешто ми је то премало генерација до вас. Можете ли набројати родослов својих директних предака (пасове)?

Обично људи могу да наведу онолики број предака колико су генерација њихови преци живели у истом месту. На пример када су 1850.-тих у Србији устаљена презимена,  мој предак Милош по оцу Анти узео је презиме Антић. Анта је први предак рођен у Шумадији, негде око 1800.-те.  Ја сам седма генерација моје породице која живи у истом месту (условно речено, пошто сам ја лично први рођен ван села).

Није ми јасно када је ваш предак Младен дошао у Врбовац. Ако сте у праву када повезујете Рутоње са вашим Младеновићима, он се ту призетио негде 1820-тих? Која сте ви генерација по реду у Врбовцу?

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #490 послато: Октобар 08, 2015, 09:20:09 пре подне »
Људи су се у стара времена женили у двадесетој години, када се сматрало да почиње пунолетство, дакле у просеку, разликује се од случаја до случаја. Младен је 1823године дошао у Врбовац и следеће 1824 му се родио први син са поменутом Маром Милета назван и Ранко, (ово пише у кљизи рођених Цркве Петра и Павла у Коларима чијој парохији је Врбовац припадао). Потом се рађају Димитрије и Живан. Младен је довео из Лозовика и дванаестогодишњег сина Илију што значи да је био ожењен пре дванаест година у двадесетој години што се поклапа са подацима из Лозовика јер он је тамо Млађи син Стојана Рутоње и недвосмислено је то иста особа. Сви потомци ових синова се презивају по оцу Младеновић а Марин син из првог брака Стојан се презива Марић по мајци. Ми потичемо од Живана који је наставио лозу јер су се лозе Димитрија и Илије угасиле. Једино лоза Милете и даље постоји у Врбовцу али само једна кућа Милетића који исто славе Алемпију. Живан, друго колено од доласка а треће од Рутоње, је имао више синова али су лозу наставил Ђорђе, Михајло и Иван, четврто колено. У Лозовику су деде тог колена Илићи Никола и Милан...У петом колену, односно шестом долази до тог повећања броја кућа које бележе наши етнолози али немам простора да ти наводим све деде али у Лозивику има свега 16 кућа Рутоња а не 54 а у Врбовцу 9 кућа Гагића. Још је жива генерација која каже да им је дошао прадеда а родила се и ова која каже да им је дошао чукундеда. Мој прадеда Милутин који ми је предао предање је то пето, шест колено, мој деда Драгољуб шесто, седмо, мој оца Радиша седмо,осмо и ја осмо,девето а моја деца Михаило и Андреј девето, једанаесто. Значи, Стојан Рутоња је живео у Лозовику у другој половини 18.века све до 1843. године, Младен је рођен 1797/8 а живео је у првој половини 19.века. Његови синови рођени од 1824. у том веку, њихови краје 19. и почетком 20. века. Почетком двадесетог се родила генерација мог прадеде као и деда, отац и ја у истом двадесетом...поздрав Антићима!

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #491 послато: Октобар 08, 2015, 04:45:49 поподне »
Хвала за разјашњење.

Наше породице су добар пример да се једном устаљено презиме трајно задржало међу оним породицама које се нису претерано разгранале. Преци по којима носимо презимена рођени су око 1800. године, и у време уписивања презимена имали су педесетак година.

Оне породице које су се у међувремену доста разгранале узимале су нова презимена по појединцима који су имали бројније мушко потомство. Данас је такве породице тешко убедити да имају истог претка са осталим породицама у селу које славе исту славу и живе у истим засеоцима, обично тврде да су им то само комшије.

Поздрав!

Sasa123

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #492 послато: Октобар 08, 2015, 05:28:52 поподне »
Не знам да ли си имао кад прилику да видиш Црквене књиге по нашим архивама. Тамо се налазе сјајни примерци наших старих презимена углавном на "ић"али пошто  је правопис црквенословенски то "ћ"личи на "к"са неком квржицом. Има и презимена само на "ов"па чак и скраћеница на само име оца рецимо Стамековић, Стаменков или Стамен. (са тачком).Рецимо да сам видео и надимке као у случају тог Стојана из Цркве Петра и Павла у Лозовику где се уместо имена оца налази надимак Рутоња али то "у"је мало другачије од данашњег и "њ" је слично латиничном слову "њ"са квржицом. Штета што те књиге нису дигитализоване па да можемо ко људи да их читамо и истражујемо него су многе на неким ролнама и када ролну ставиш у неку кутију оће очи да ти испадну јер је снимак катастрофалан. То што ти наводиш се односи на период када је млада држава Србија прописала да се презимена не могу мењати али опет је било случајева да су појединци мењали презиме. Оно кад сам навео наше рођаке Милетиће у Врбовцу је управо тај  случај. Предак те фамилије који се звао и презивао исто као стриц је променио презиме почетком 20.века. Поздрав од Шумадинца Шумадинцу!

Ван мреже antonijevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #493 послато: Октобар 08, 2015, 06:45:08 поподне »
po predanju pre kosova  smo došli od kotora iz Crne Gore.Mesto Bele vode ima na kosovu kod peči i na pešteru.Vaš komentar da se kotor nalazi kodselo u Drenici ,moguče da se dali nekada doseljeni iz Crne gore.Kosovsko Metohiska strujaje najbronija po Erdeljanovići uV.plani  početkom 20 veka a bogami i danas.Hteo sam da pitam vidim da je jedan učesnik iz Aleksinca označen kao Q1b AŠKENAZI ALI  mi nismo .Hteo bi više da znam o toj haplogrupi i njena učestalost kod jevreja i feničana

sadzo59

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #494 послато: Октобар 09, 2015, 03:06:24 поподне »
Поштовани Небо, Војинена, Синиша ....!
Са одушевљењем пратим Ваш рад и признајем да ми је изузетно криво што у много чему не могу да Вам асистирам и што у много чему реагујем,крајње, лаички. Протекло међувреме сам искористио да упознам своје најстарије, једине који баштине предање и приповедање о нашој породици , Савићима на  Пепићима и на Мурини о Вашим закључцима и евентуалним проценама.
Поздрављају и желе свако добро пројекту ДНК и људима окупљеним око портала Порекло.
Без дилеме, тврде да смо део великих Булатовића и да смо населили горње Полимље сеобом из Ровачког Мртвог Дубоког.Један део остаје у Метеху плавском, а други део просељава на Мурино у Пепиће, ђе смо и данас.Нијесу сигурни, да ли долазимо као формирани Савићи,с неким другим презименом или под презименом Булатовића, али, свакако тврде да нас је довео наш тадашњи првак Сава. Са нама су у Полимље дошли Џудовићи и Маркишићи, а њих воде Џудо и Марко, за Марка знају да послије одваја породицу и узевши Ислам насељавају Војно село између Плава и Гусиња.Јако и поштено братство које у својим редовима има много напредних људи и који признају, без дилеме,  Марка из Роваца као свог родоначелника. Сава, Џудо и Марко се спомињу као браћа. Дилему нам представља један топоним који промиче кроз народ и вели...Савићи, Џудовићи и Маркишићи, то су Ћесаци. Писао сам раније, наш став је да се ради о описном детаљу који су успоставили локални старосједеоци и који су придошле караване са породицама усељеницима који су на насамареним коњима носили кожне кесе, ћесе са вредностима, називали ћесари, ћесаци, ћесак.  Не могу да се одреде према том називу, верују да се ради о описном,придевном облику препознавања некога, али, тај назив, засигурно гравитира кроз наш породицу као да се ради о неком браственичком облику.
Сада када је хаплогрупа утврђена и када се зна да сам И2а Дин.сјевер, када се то све помало супроставља са одређеним предзнањима, мало сам у дилеми.Булатовићи,Шћепановићи, моји а, нису моји, Ћесаци, опис или браственичко порекло, И2а Динарик сјевер, исто што и велики Богданови Лијешњани, а ниђе се ни не спомињемо, стари тврде како рекох, а наука....
Војинена је врло у праву када спомиње старинце и такву могућност нашег постајања, а потом, ш њим припадосмо истој хаплогрупи, без обзира на различитости, али ваљда смо онда близу или су Ровца и долазак великог Богдана Љијешњана у село Брезно или Брезово ђе наста и највеће садашње село Лијешње, само тренутак у међупростору и опет нисмо скроз своји,.
Небо је крајње у праву када  поставља дилеме до уназад великих Никшића, јесу ли сви своји, је ли све исти хаплотип.
Поштовани Синиша, замолио бих те да ме са вредностима моје хаплогрупе приближиш највише некому што, макар, личи или даје наговештај некој вези. Једноставно, да се крене изнова од некуд.
Хвала и сретан рад

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #495 послато: Октобар 09, 2015, 09:53:52 поподне »
Саџо,
У мом последњем обраћању по питању ове теме потпуно сам заборавио на још један детаљ који додатно иде у корист моје претпоставке да твоји Савићи воде порекло од стариначког рода из Роваца, а то је да се тест Предрага Шћепановића поклапа са резултатом теста Бечановића из Гунцата код Крагујевца, који чувају предање о томе да су од братства Бечановић из Жупе Никшићке, и као и Шћепановићи према предању припадају племену Никшићи. Ако уз то додамо и чињеницу да Булатовић који се тестирао преко 23аМ такође припада хаплогрупи И2а Дин. Југ, онда мислим да нема дилеме којој хаплогрупи припада племе Никшићи односно Гојаковићи који су се разгранали у четири велика огранка у Ровцима од Булата, Влаха, Срезоја и Шћепана. Да би смо били 100% сигурни рекао сам да би било добро да се тестира неко од Тапушковића, Реџића или рецимо Минића, дакле неко од братстава за која се са сигурношћу зна да су без сумње ''прави'' Гојаковићи, мада мислим да и овако нема дилеме.
То што се у твојој породици, али и код Џаковића и Маркишића чува предање да сте без двоумљења пореклом од Булатовића не треба да те буни пошто сви ви несумњиво водите порекло из Мртвог Дубоког, а у време када сте се населили у полимљу сигурно сте већ увелико били стопљени са ''правим'' Булатовићима, можда и 200 год. пре тога, а између осталог и славу Гојаковића сте понели са собом пошто сте је и тада славили. Отуда то убеђење да сте заиста од Булатовића. Али ако знамо да твоји Савићи припадају И2а Дин. Север онда то јасно говори да по мушкој линији никако не можете бити Булатовићи, већ по свему судећи спадате у неки од стариначких родова којих је у време доселења Гојака у Ровца било, а то показује и дефтер из 1477. год. Међу данашњим Булатовићима који и данас живе у Ровцима, или прецизније да се изразим некада су живели пошто су села данас готово опустела, такође има неких саплемењених стариначких родова који такође не знају ту чињеницу јер се то саплемењавање десило јако давно, пре неких 300 или 400 год., али прича о томе да међу Булатовићима има и оних који то нису преживела је до данашњих дана код неких, али се она ретко где још може чути јер су стари који су много више придавали значају предању о свом пореклу помрли, док млађи нараштаји данас доста тога нису сачували и ово о чему ти причам већ готово да је пало у заборав. Оноје пало у заборав можда и са намером много раније код припадника управо тих стариначких родова који су се стопили са Булатовићима, а сигуран сам неки од њих и са другим великим ровачким братствима Влаховићима, Срезојевићима, Шћепановићима.
За Ннеке од тих старинаца као нпр. за Синђиће, Дмитровиће и Милетиће зна се да спадају у стариначке родове, али и они су под утицајем Никшића тј. Гојаковића примили славу св. Лука. Синђићи спадају у хаплогрупу И2а Дин. Југ али су по вредностима маркера очигледно јако далеко од Гојаковића, тако да ДНК потврђује предање о томе да они спадају у старинце и да по мушкој линији не спадају у Гојаковиће тј. Никшиће.
Што се тиче упоређивања вредности маркера код нас Љешњана са вредностима твојих маркера јасно је да и поред тога што припадамо истој хаплогрупи И2а Дин. Север, нисмо по сродности блиски, односно наш заједнички предак је могао живети јако давно, можда чак у 7 или 8. веку, али на ово би могли боље да дају одговор Синиша и Невски.
Извињавам се ако сам се негде понављао али сам се трудио да детаљније објасним целу ствар.
Иначе у Пепиће је живео један мој ујак кога си можда и познавао ако си тамо одлазио, звао се Миличко Стијовић. 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #496 послато: Октобар 09, 2015, 10:27:55 поподне »
Тај надимак који имате ''Ћесари'' може бити да је настао баш из тог разлога који наводиш, али треба имати на уму да су готово сва братства која носе неки надимак често скривала прави разлог настајања истих ако је тај надимак био повезан са неким карактерним или физичким особинама које им се нису баш допадале, мада мислим да то није случај код вас јер ми ваш надимак не делује као подругљив, чак напротив. Рецимо пример једног братства најбоље осликава ово о чему ти причам, постоји једна породица у мом селу која припада једном великом братству из Горње Мораче и имају надимак ''Тигањице'' који носе од давнина. Они кажу да је надимак настао због тога што када су се досељавали из Мораче били су толико сиромашни да су са собом имали само један тигањ. То наравно није прави разлог настанка њиховог надимка већ је разлог тај што су сви углавно изражено тамне пути и црне косе, као тигањи. Иначе и реч ''циган'' је настала од германског назива ''tzigan'' или ''тигањ, па је вероватно и овај њихов надимак имао тај или сличан призвук који је алудирао на то што су били тамније пути, а што се њима очигледно није допадало и што су хтели да прикрију и млађим поколењима прикажу другачији разлог настанка истог.
Једно братство у Васојевићима има надимак ''мачковићи'' које је очигледно настало из разлога њихове карактерне особине лукавости, а они данас наводе као разлог настанка овог надимка то што је тобоже нека баба из њиховог братства једном приликом хтела да стави хлеб у фуруну а није приметила да је нека мачка ушла у њу, па је она затворила унутра и том приликом заједно са хлебом испекла и мачку, што је наводно био разлог настанка њиховог надимка.
Ваш надимак ''Ћесари'' доста ме подсећа и на титулу Ћесара или Цесара, али може бити и да се односи баш на ту кожну кесу коју су носили са собом.   

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #497 послато: Октобар 09, 2015, 11:01:41 поподне »
Мој чукунђед је имао надимак ''брња'' који је добио тако што је као јако млад и тек стасао на племенском скупу Љешњана предложио нешто што се очигледно неким старијим и угледнијим Љешњанима није допало па су му одузели реч уз коментар да ''обрише варенику са брка'', што је у преводу значило то да је још млад и зелен. Тај надимак му је остао и касније али је разлог настанка његовог надимка у породици преношен као због тога што је пре него што је пошао на скуп заиста пио варенику па му је тобоже заиста био мусав брк, не наводећи да је том приликом био ућуткан и да је то прави разлог настанка његовог надимка.   

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #498 послато: Октобар 10, 2015, 12:41:02 пре подне »
Саџо,
У мом последњем обраћању по питању ове теме потпуно сам заборавио на још један детаљ који додатно иде у корист моје претпоставке да твоји Савићи воде порекло од стариначког рода из Роваца, а то је да се тест Предрага Шћепановића поклапа са резултатом теста Бечановића из Гунцата код Крагујевца, који чувају предање о томе да су од братства Бечановић из Жупе Никшићке, и као и Шћепановићи према предању припадају племену Никшићи. Ако уз то додамо и чињеницу да Булатовић који се тестирао преко 23аМ такође припада хаплогрупи И2а Дин. Југ, онда мислим да нема дилеме којој хаплогрупи припада племе Никшићи односно Гојаковићи који су се разгранали у четири велика огранка у Ровцима од Булата, Влаха, Срезоја и Шћепана. Да би смо били 100% сигурни рекао сам да би било добро да се тестира неко од Тапушковића, Реџића или рецимо Минића, дакле неко од братстава за која се са сигурношћу зна да су без сумње ''прави'' Гојаковићи, мада мислим да и овако нема дилеме. 
Поштовани Војинена,
Имам једно питање у вези Булатовића који се тестирао преко 23андме.
Како можете преко тог теста знати да је човјек заиста И2а Динариц Југ?

Ево и разлог за моје питање..
Један мој пријатељ Михајловић се тестирао код 23андме, а припада (по њима) хаплогрупи "I2а2b".
Њега видим на 23андме заједно са нпр једним Савићем и Петровићем (и другима), који припадају овој истој хаплогрупи И2а2б (како је они називају).
Мислим да би ова хг требала да буде И2а Дин Југ или Сјевер, иако 23андме не прате новију номенклатуру.
Позната је ствар да им хаплогрупе нијесу јача страна.

Колико сам ја схватио, не може се одредити дали је неко И2а Дин Југ или Сјевер на 23андме.
Јер код 23андме нема тест за СТР или СНП, који одређује дали је јужна или сјеверна грана у питању.
Молим некога да ме исправи ако за ово нијесам у праву - овђе сам као и сви остали да научим.

И да вам се захвалим, и теби такође Саџо за интересантну дискусију.
Моја ујчевина су Шћепановићи па ми је ова тема о племену Никшићи и Ровца посебно занимљива.
Свако добро.
Језик је од меса и свашта меље.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #499 послато: Октобар 10, 2015, 08:37:42 пре подне »

Имам једно питање у вези Булатовића који се тестирао преко 23андме.
Како можете преко тог теста знати да је човјек заиста И2а Динариц Југ?


Овдје је Жељко у праву. Не можемо преко 23андме знати да ли се ради о Динарик Сјеверу или Динарик Југу.

Што се правих и "неправих" Никшића тиче, мислим да је јасно да су Никшићи свакако И2а Динарик, међутим не бих се баш могао заклети да ли су Динарик Југ или Динарик Сјевер, тј. која је од ове двије тестиране гране заиста Никшићка.

Потребно је бар још два теста из главних Никшићко-ровачких братстава да би се знало како ствари заиста стоје.