Савремени развој србскога језика - србски народ ствара, србски народ гласа

[сɣнце]

Зар мљевеници нису ћевапи по новохрватском?😊

Не хајем за новохрватским. Али ти могу рећи шљедеће.
Ријеч ћевап у најправилнијем значењу, равнозначном тур. kebab, - било би било-које гриловано месо, а тако се и користи у њекијем крајевим. Грил је њемачка ријеч Grill, а по нашијем просторим јоште веле роштиљ (из аустријскога Roschtl, а по њем. правопису Röstel - мали "Rost". Rost им је жељезно решето изнад жара накојем лежи месо док се жари, а ријеч су највјеројатније узели из прасловијенскога решето*. Мислим, да се по Црној Гори рече претати, али наша обћа ријеч је жарити а кебаб да се зове жарено месо, исто како се зове печено месо или варено месо или мљевено месо. И јасно свакому србскому чељаду и дослиједно. Не грилујте и не роштиљајте но жарите!

[Exiled]

Не хајем за новохрватским. Али ти могу рећи шљедеће.
Ријеч ћевап у најправилнијем значењу, равнозначном тур. kebab, - било би било-које гриловано месо, а тако се и користи у њекијем крајевим. Грил је њемачка ријеч Grill, а по нашијем просторим јоште веле роштиљ (из аустријскога Roschtl, а по њем. правопису Röstel - мали "Rost". Rost им је жељезно решето изнад жара накојем лежи месо док се жари, а ријеч су највјеројатније узели из прасловијенскога решето*. Мислим, да се по Црној Гори рече претати, али наша обћа ријеч је жарити а кебаб да се зове жарено месо, исто како се зове печено месо или варено месо или мљевено месо. И јасно свакому србскому чељаду и дослиједно. Не грилујте и не роштиљајте но жарите!

У реду, од сад жарим и палим😊Извини, петак је. Поздрав.

[Александар Невски]

Малочас налетех на један анонимни коментар текста у којој хрватски тв-новинар Александар Станковић говори о својој борби са депресијом: 

депресија = духоклонуће... 

А зар не постойи од памтивѣка рѣч "потиштеност"?

[Exiled]

А зар не постойи од памтивѣка рѣч "потиштеност"?

Мало је и до туге.

[Nebo]

Грил је њемачка ријеч Grill, а по нашијем просторим јоште веле роштиљ (из аустријскога Roschtl, а по њем. правопису Röstel - мали "Rost". Rost им је жељезно решето изнад жара накојем лежи месо док се жари, а ријеч су највјеројатније узели из прасловијенскога решето*. Мислим, да се по Црној Гори рече претати, али наша обћа ријеч је жарити а кебаб да се зове жарено месо, исто како се зове печено месо или варено месо или мљевено месо. И јасно свакому србскому чељаду и дослиједно. Не грилујте и не роштиљајте но жарите!

Заборавио си дријевну монтенегринску ријеч граделе, коју су Стари Римљани преузели и пренијели Талијанима (gratella).

[Nebo]

У суштини, Срби имају много згоднију ријеч- бедак.

Гласам за - смор.

[Nebo]

Циркус...

[Небо_Сав]

А зар не постойи од памтивѣка рѣч "потиштеност"?

Постоји, ево речи које се предлажу као синоними на неком од сајтова. Мада ја сматрам да потиштеност  и депресија нису синоними. Рекао бих да потиштеност нема призвук психичке болести, за разлику од депресије која  означава медицински термин за болест (бар тако мени изгледа).


1. Депресивност, нерасположење, мрзовоља, апатичаност, безвољност, анксиозност, суморност, меланхолија, малодушност, апатија, депресивност, депримираност, индиспонираност, потиштеност, снужденост, равнодушност, покуњеност, мргодност, зловоља, невољност, тмурност, мрклина, летаргија, индолентност, индоленција, клонулост, клонуће, натмуреност, инертност, индиферентност, отупелост, инерција, раздражљивост, флегматичност, неосетљивост, песимизам, утученост, зловољностапатичност, атонија, смркнутост, мрачност, клонулост духом, тегобност, намргођеност, туробност, мртвило, невесеље, намрштеност, мизерност, лоша/зла воља, сломљеност, беживотност, покислост, учмалост, тупост, тегоба у души, фам. бедак фам., фиг. киселост фиг., рет. мркост рет., абулија рет., празнина фиг., млохавост фиг., хладноћа фиг., рег. погруженост рег., грижљивост рег., безвоља фам., песн. дерт песн., сплин рет., хрв. нујност хрв. [1]

2. депресија, удолина, завала, поречје, рет. потолина рет., увала, базен, удубина [1]

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

У суштини, Срби имају много згоднију ријеч- бедак.

Наш језик уствари већ разполаже њеколико домаћами словјенсками истозначеницами или поње (екавски: поне, турцизам: барем) близкозначеницами за тај латинизам «депресија» (од лат. depressio <-onis> ж. : дукоклонуће  ≃ depressus: низак ← deprimere: притиснути, утиснути ), то су:

чама (глагол: чамити, чамовати), чамотиња, потиштеност, тјескоба

а од сада, ако би се једнога дана усвојило у језику, и «духоклонуће» као могућа равносмислица за споменути латинизам у народнијем говору или у пјесништву. Зашто наглашавам ове области језика? Па просто зато што не свака ријеч има истују намјену у језику, зар не? Мним да се домаће србске новокованице попут духоклонућа у медицинској и психоложској струци, пишући напримјер научне радове, неће изборити против силнијех латиниза̀м, а и што би морале? У савременијем, заједничском међународном / свјетском називљи (лат. терминологији) науке то свакако неје потребно. Међутијем, њекада и лијечник болестнику са домаћими изрази додатно до латинскога називља њеку дијагнозу, њеку болест љепше и јасњеје може разбистрити него само и изкључиво са стручними ријечми, слажете ли се? Ријеч изграђена из домаћијех коријен — једном прихваћена — углавном смјеста ствара мисалну слику у мозгу говорника, па је ипак разумљива на њеком посебном уравњи, до којега туђице често не досежу. Питајмо се изкрено и озбиљно: сметају ли домаћи изрази у језику заисто онолико, колико наш Nebo горе сматра?

Једноставно, не треба правити вештачке кованице за стране речи које су проистекле из неких савремених новотарија (интернет, друштвене мреже, техника...), нешто што раде Хрвати и у томе испадају смешни. Оно што можемо и што је пожељно је да се држимо србског језика тамо где заиста имамо своје изворне речи, а не да користимо туђице уместо њих.

Разбијају ли нам нове србске ријечи заиста наш идентитет као народ? Трују, упропаштавају или осиромашавају нам ли језик? Хоће ли, једном у току њеколико годин усвојене, и будућем покољењем бити толико «смијешне» како Nebo пише? Просто не разумијем зашто је наводно толико смијешно вељети поњекада депресија, а поњекада — уколико је умјестно — духоклонуће; овдје казати умосклоп / склоп ума вамјесто mindset, а онде "Дајте нам свиђ, ако вам се наш рад допада." намјесто like? Јесу ли нове србске ријечи ваистину толико смијешне и гнусне, поштовани Nebo, или је та почетна одбојност према новијем ријечам, свеједно јесу ли туђега или домаћега потекла, једна посве неминовна ПРИРОДНА ПОЈАВА? Све што је непознато мора на почетку наилазити и претрпјети отпор народа, све док не постаје свакодневно, уобичајено и присно уху и срдцу, док се напокон не уклопи у језичскијем чувству народа! Драги Nebo, хоће ли ове домаће «вештачке кованице» и Србом за сто љета изгледати «вештачки», или радјеје само савременијем Сбљем? И молим те, наведи ми само једну једину туђицу која природно паде с небес, која дакле не бијаше од једнога ума или њеколико ум измишњена, измаштана, скована! Па рекни ми, шта чине Енглези и Американци данас? Измишљају ли нове ријечи за нове појаве или им драги Господ то дошаптава? Interface, router, hardware, upload, cringe, streaming, festival, party, ... заиста, богато су обдарени од Господа, нема ту никаква стваралачска чина.   Велим ти, или ће изкљкучиво Англосаксонци измишљати нове србске ријечи, или ће се Срби придружити њиховому подухвату. Инако не може бити. Но, неизмишњене невештачске ријечи просто нејествују! Свободно ме убиједи супротнијем гледишћем, ако умијеш. Тако односно слично и у 14. / 15. / 16. / 17. вијеку у раздобљи нашега мрачна робства вјеројетно и оријентализми наилажаху на одређен почетан отпор нашијех предак, длго вријеме Србљи идаље користјааху своје из давнин наслијеђене словјенске ријечи успоредно са новијем, силоју наметнутијем турко-персијско-арабскијем, као што наприклад бијаху:

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

• поње - bar / barem,  даже / даре / аж — čak,  богами / богме / доиста / заиста - valah / vala

• млат / млатак / кладиво - čekić,  пила - testera,  љестве - merdevine,  гвозд - ekser,  оруђе - alat,  сврдло - burgija,  лжица / ложка - kašika,  резнице / ножице - makaze,  ремесло - zanat,  ремесник - zanatlija,  ремесство - zanatstvo, ремесски - zanatski, час / часовник - sahat / sat,  ...

• постола - papuča,  обувка / чревља - cipela (мађар.),  бјечва / поножка - čarapa,  узглавље / подух - jastuk,  покривач - ćebe / jorgan,  стеља / меккостељ - dušek / madrac ( ← араб. al-materah: узглавље),  опасач / појас - kajš,  подашва / подплат - ђон,  напрт / мијешак - džak,  кијешањ - džep,  мијешак / напртњица - torba,  врећа - kesa,  ручник - peškir,  убрусaц / рубац - marama,  убрус - maramica,  пуце - dugme,  наушница - minđuša, грн - saksija,  ...

• вратњице - kapija,  студенац / зденац - bunar,  дворишће - avlija,  вјежа / височац - kula, жлијеб - oluk, плијесањ - buđ, мост - ćuprija, застава / стијег - barjak,  ...

• скоруп / врхње - kajmak,  голубци - sarma,  сладовар - pekmez,  извар / шљивовица - rakija,  чест ( → причестити се = постати чест / дијел Христове цркве и заједнице вијернѝк ) / честица / дијел / кус / кусак / стриза / стризица / одрез / одрезак - parče / komad,  киселина - sirće, смеће - đubre, гнојишће / сметлишће - đubrišće, ...

• занаго / безплатно / [узалуд] - džabe / badava,  прок / извратак - kusur,  новац - pare,  трг / трговина / сајам - pazar,  трговати - pazariti,  бреме - teret / tovar (мађар.),   ...

• пљешив / безвласан - ćelav, хрбат / хрбтеница - kičma,  гладно / подплат - taban, ...

• маст / шар - boja, мастити - бојати, ...

• глупак / блесавац - budala,  сусјед - komšija, сусједство - komšiluk,  несташност - несташ-luk,  вика - galama,  враг / непријатељ - dušman,  двобој - megdan,  пркос - inat, напад / потрк - juriš, ... 

• змај - aždaja,  великан / горостас / големак - div, великански / горосташски - divovski, ...

 
... итд. итд.
                       

Има их још много, наш главни бесједишћни (форумски) језиковијед сунце их добро вје (зна) и већ длго вријеме упорно скупља. Ето, народе мој мили, како зријећи на наш савремени поосманлијачени турко-србски језик видите, да почетно посве неприродни те страни оријентализми се најзад примише у нашем језику и даже подплно избише њеколико тисућа домаћијех свесловјенскијех (!!!) и старосрбскијех ријечи из молве (говора) наше. Овијем опажањем се надовезох до предходно реченога, драги Nebo. Моја маленкост ове ријечи не скупи, но наш сунце, нити их ја овдје измислих,— насупрот: оне до дана данашњега бивствују у језицијех наше словјенске браће, напримјер у русском, бјелорусском, украјинском, пољском, чешском, словачскокм, словеначском; блгарском и даже у великој мјери у нам сусједнијем МАКЕДОНСКИЈЕМ. Леле! Ми ту част да их назовемо нашими, данас нажалост више не имамо, што ме боли до дна душе, да будем изкрен.

Слиши, народе мој љубљени! Старајмо се — кто ту вољу, снагу и смјелост има — постепено у току нареднијех десетљетиј вазкрснути и оживјети и ово изгубљено свесловјенско језично благо. Само полако, корак по корак, без журбе, и пре свега (!!) без наметања или избацивања оријентализам, иначе ћемо смјеста у нашијех братијех сународницјех створити једну огромну одбојност и аж (турск. чак) мржњу према нашој словјенској језичној прошлости. Једноставна је то психологија. И Јешу (грч. Исус) Христос нам у књигах, у благовијестијех вели: Будите мудри као змије и безазлени као голубови! То нека нам буде главно начело при даљеј изградњи језика србскога! Од инијех не смијемо у никаквом случаји сахтијевати да опет користе наше изгубљене свесловјеснке ријечи. Једино што можемо чинити је ове ријечи усвојити у собствени ријечник и, будући свијетлим примјером, храбро их користити у свакодневној нам бесједи. Наравно, ако такву ријеч употријебите васда морате узпут и пружати превод на турски, арабски или персијски, да би вас саговорник могал разумијети. Ако би други нам земљаци то једнога дана преузели и у свој говор, ми се радујмо из плна срдца, ако то пак нежеле, ми и то прихватимо! Дакле: собственијем примјером морамо корачити кроз живот, а не очекивајући промјену саму од себе у нашој браћи и нашијех сестрах. С насиљем и наметањем се свакако ништа неће постићи. Но, кто је озбиљан у својеј накани, њему то брјеме неће бити претежко. Нињешњијем (данашњијем) Србом ће ове ријечи бити у истој мјери стране као домаће новокованице, али са изтрајностју и стрпљењем Србом за сто љета овај Немањићки србски могал би бити толико присан, као што је нам данас сиј (овај) османлијско-србски. Упозоравам да ово представљено неје велик број ријечи, али су велма фреквентиве, свеприсутне и неизбјежљиве у свакодвевнијем говору, па према тому носе голему тежину, стоструко већу но све и једна србска новокованица.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Ако дозволите, ево још једна ријеч опомене на конци моје већ сувише обжирне бесједе: ако се заиста усудите усмјерити ваше слово (старосрб. = ријеч) ка овому бременитому и незахвалному путу, очекивајте да ћете бити прозвани Усташом, Хрватом и издајником, изсмијани, попљувани. Шта онда ваља казати, како се смислено и мудро бранити од грднијех напа̀д? Па одговор је јасан. Мирно и стрпљиво објаснити саговорнику да близу све и један словјенски језик разполаже овими ријечми сем османлијко-србкога, те да се ове ријечи никако, даже најмање могу назвати тобоже "усташсками" или "хрватсками". Стога вас усрдно молим, браћо мила, разликујте прасловјенски и старосрбски језик од савременога хрватскога, несу то иста језика, и љубазно то објасните нашему народу. Нажалост, најгори врази словјености србскога језика никако несу сусједи Хрвати, ни Усташе, но сами ми Срби. На њеки чудан начин су баш сами Срби најревњејши и најжестји противници србскога језика и његова развоја. Већега противника нема,- али додуше и не већега пријатеља. Погибе наш народ од своје невиједе, од својега незнања. А наши поштовани, но нажалост често полуписмени Латиничари свагда мисле да посједују сву памет сијега (овога) свијета, па ће најгласније на вас лајати и најгрђе ране вам нанијети.

Издржите, Срби мили. Кренимо ка Немањићком србском ријечнику! Кренимо браћо, храбро и поштено!

[Nebo]

Разбијају ли нам нове србске ријечи заиста наш идентитет као народ? Трују, упропаштавају или осиромашавају нам ли језик? Хоће ли, једном у току њеколико годин усвојене, и будућем покољењем бити толико «смијешне» како Nebo пише? Просто не разумијем зашто је наводно толико смијешно вељети поњекада депресија, а поњекада — уколико је умјестно — духоклонуће; овдје казати умосклоп / склоп ума вамјесто mindset, а онде "Дајте нам свиђ, ако вам се наш рад допада." намјесто like? Јесу ли нове србске ријечи ваистину толико смијешне и гнусне, поштовани Nebo, или је та почетна одбојност према новијем ријечам, свеједно јесу ли туђега или домаћега потекла, једна посве неминовна ПРИРОДНА ПОЈАВА? Све што је непознато мора на почетку наилазити и претрпјети отпор народа, све док не постаје свакодневно, уобичајено и присно уху и срдцу, док се напокон не уклопи у језичскијем чувству народа! Драги Nebo, хоће ли ове домаће «вештачке кованице» и Србом за сто љета изгледати «вештачки», или радјеје само савременијем Сбљем? И молим те, наведи ми само једну једину туђицу која природно паде с небес, која дакле не бијаше од једнога ума или њеколико ум измишњена, измаштана, скована! Па рекни ми, шта чине Енглези и Американци данас? Измишљају ли нове ријечи за нове појаве или им драги Господ то дошаптава? Interface, router, hardware, upload, cringe, streaming, festival, party, ... заиста, богато су обдарени од Господа, нема ту никаква стваралачска чина.   Велим ти, или ће изкљкучиво Англосаксонци измишљати нове србске ријечи, или ће се Срби придружити њиховому подухвату. Инако не може бити. Но, неизмишњене невештачске ријечи просто нејествују! Свободно ме убиједи супротнијем гледишћем, ако умијеш. Тако односно слично и у 14. / 15. / 16. / 17. вијеку у раздобљи нашега мрачна робства вјеројетно и оријентализми наилажаху на одређен почетан отпор нашијех предак, длго вријеме Србљи идаље користјааху своје из давнин наслијеђене словјенске ријечи успоредно са новијем, силоју наметнутијем турко-персијско-арабскијем, као што наприклад бијаху:

Нешто немам воље ни снаге да водим овакве расправе. Пријатељу драги, слободно води своје битке. Оно што је до мене је да се трудим, а верујем да сам својим бивствовањем на страницама нашег удружења показао, да се служим србским језиком и избегавам туђице колико је год то могуће. Али, мислим да нисам довољно вичан задатку да стварам нове речи и тако обогаћујем наш језик, или га можда чиним смешним... Моје мишљење је да се ради о овом потоњем.

Само сам исказао своје мишљење на овој расправи на овом ФОРУМУ, илити РАЗГОВАРАЛИШТУ. Верујем да имам право на то. Оно још староримско (audiatur et altera pars) 

[Nebo]

Ништа лично 

[Exiled]

Ево предлог, да човек који прави воћну кашу,тј.смућка, Smoothy би могао да се зове Смутљивац. Мали допринос језичкој ренесанси, пардон препороду, у Србаља.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Само сам исказао своје мишљење на овој расправи на овом ФОРУМУ, илити РАЗГОВАРАЛИШТУ. Верујем да имам право на то. Оно још староримско (audiatur et altera pars) 

Ех, мој поштовани Небо, неје да само имаш свако право на изказање и саобћај ( неприлагођен црквенословјенски облик: саобштај ) собственога мњења, но ако се изкрено стараш србскога народа, језика и завјештаја ради, на њеки начин имаш и длжност вељети оно што збиља мислиш и како разсуђујеш об одређенијех питањих. Узгред, без твојијех опа̀зк односно опазѝц ја све ово предходно вјеројетно ( неприлагођен русски облик: вјеројатно; јер и велимо уз  + ети  = узети, а не узјати попут русске браће ) не бих написал, ти и твоје мени донекле супротстављено мњење ме надахну и охрабри. Иначе би ово једноумље било страшно досадно и ја не бих вједјел (знал) о чему даље глагољати и народа будити из — како то принајмање ја виђу - својега дријема, своје сањивости. Хвала ти дакле на твојеј храбрости, мирно и поштено дијелити своје погледе на језик и свијет, драги Небо. Живјел на многа весела и дијелотворна љета!

[Nebo]

Хвала ти дакле на твојеј храбрости, мирно и поштено дијелити своје погледе на језик и свијет, драги Небо. Живјел на многа весела и дијелотворна љета!

Драго ми је да можемо на људски и пристојан начин размењивати мишљења, па нека су и супротстављена 
Здраво био!

[сɣнце]

А зар не постойи од памтивѣка рѣч "потиштеност"?

Управу си. Потиштен дух је један од основних знака депресије. Стога је и тај назив сасвим оправдан. Али израз клонути духом је исто тако домаћ и разуман. Дух је ријеч којом стари народ означава енгл. mood и има смисла да буде у основи ријечи која је дио психологије - изучавања душе.
@сви
Лијепо размишљате сви и радује ме, да питање духа језика није више безразлично. Неправедно је ставити бреме творења нових, нарочито стручних, израза на обична човјека или очекивати да буде вичан тому дјелу како и велезналац језика.

[ДушанВучко]

Сад прође приградски бус у КГ који вози до села са тим именом ,па ми паде на памет реч за банкомат - "грошница"

[Nebo]

Сад прође приградски бус у КГ који вози до села са тим именом ,па ми паде на памет реч за банкомат - "грошница"

С обзиром на новчано стање већине наших грађана, предлажем да се банкомат код нас убудуће назива БЛАМкомат...

[Бакс]

Сад прође приградски бус у КГ који вози до села са тим именом ,па ми паде на памет реч за банкомат - "грошница"

Па ни грош није српска реч. Једино би можда могло "новачница".