Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Фотографије => Фотографије завичаја => Тему започео: ДушанВучко Јануар 06, 2018, 03:55:02 пре подне
-
Село Борач (Кнић)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26113726_10155880692388913_4210923170228285901_n.jpg?oh=7ae70d4c86a8488a440d50a4c1b5d728&oe=5AB451F5)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26165235_10155880692563913_8993316834035303300_n.jpg?oh=06544bcbb7ac6a4f4cd8f09d4ecf1113&oe=5AFA4C84)
Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.
Према неким ранијим, а и новијим истраживањима утврђено је да је првобитна црквена грађевина постојала на данашњем платоу још у време краља Драгутина између 1276. и 1282. године. Цркву је обновио цар Душан по молби свештенства и народа 1350. Борачка црква везана је за имена још неких познатих српских владара који су град Борач користили као привремену летњу резиденцију, јер је у њему било смештено средиште врховне власти средњевековне српске државе. Обновитељи су били кнез Лазар (1383. године), деспот Стефан Лазаревић, Радич Поступович, велики челник и обласни војвода деспота Ђурђа Бранковића. 1433. године више пута цркву су рушили Угри у надирању са севера. Обновили су је 1511. монаси манастира Благовештење. Како је у летопису записано борачка црква је била под управом овог манастира пуних 40 година све до 1551. У 16 веку обновио је патријарх пећки Макарије Соколовић о чему сведочи натпис изнад улазних врата из припрате у наос цркве. После обнове цркве Макарије је послао најбоље Атонске фрескописце да ураде животопис за цркву. Тај животопис није сачуван у целости. Овај животопис је од великог значаја јер потиче из 16. века. Последњи пут цркву су опустошили Турци за време Таковског устанка 1815. године. Настојањем кнеза Милоша црква је 1818. године поново обновљена. Исте године постављена су врата на цркви и припрати.
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26165240_10155880694898913_332969774279890593_n.jpg?oh=bc64ff511f6df3ece07f5c253f9b3c46&oe=5AB3454E)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Crkva_u_Boracu.jpg/1024px-Crkva_u_Boracu.jpg)
-
Село Чумић
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/13775940_1673791719609481_2400477138314913553_n.jpg?oh=1bac37ef6cc6c3bc4620729ed467a1e4&oe=5AF68884)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/13754216_1673791202942866_1768142349298968620_n.jpg?oh=bfcd329ba662057f7c2438c5d8163ea0&oe=5AF73D47)
-
Село Борач (Кнић)
Црква светог архангела Михаила у Борчу је српска православна црква у селу Борач, општина Кнић, епархија жичка.
Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији. :)
-
Живописна и лијепа црквица. Нисам очекивао ове силне стијене у Шумадији. :)
Oна је баш испод Борачког крша где су и остаци тврђаве...(30 км од Крагујевца, код Кнића)
Борач (стсл. Гꙋадь Боꙋьчь, Боꙋачь,Castrum Borich, Boroch, Borith, Borych, Borcz, Barch, Borac, Boraz, Boraç) је тврђава у Србији чије се рушевине налазе на Борачком кршу, изнад истоименог села,10 километара северозападно од Кнића. Није познато када је утврђење подигнуто, пошто његово прво сигурно помињање потиче из 1389. године, док се сама жупа Борач, чије је средиште било, помиње још у првој половини XIII века. Највећи успон доживљава у доба Деспотовине, за време Стефана Лазаревића (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) бива једно од најзначајнијих утврђења у држави[1], а након његове смрти, после губитка Београда и Голупца, Ђурађ Бранковић (1427—1456) ојачава Борачки град[1]. Остаци тврђаве нису археолошки истражени[2][1], а заједно са црквом у подножју Борачког крша, налазе се под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[3].
Борач је, у средњем веку, био средиште истоимене жупе односно власти (у доба Деспотовине). У повељи Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), коју је издао својој задужбини, манастиру Жичи, први пут се помиње жупа Борач[2]. Један минеј, који се датира у XIII-XIV век, помиње тврђаву Борач, али научници сматрају да се то односи на истоимено утврђење у Дреници[2].
После Косовске битке, током јесени 1389. године, снаге краљевине Мађарске предвођене Жигмундом Луксембуршким (1387—1437) су упале у Србију. Том приликом су освојени Борач и оближњи Честин, а Жигмунд је под Борчем издао седам повеља. Борбе у том делу Србије су настављене и током наредне 3 године, да би, после Никопољске битке (1396) и пропасти Вука Бранковића војска краљевине Мађарске поново упала у Србију 1397. године. У том походу заузет је Борач, док су неуспешно опседана околна утврђења, Честин и Неваде.
У доба Деспотовине, Борач је имао значајну улогу, као место једног од дворова Стефана Лазаревића. У њему је 1405. године издао повељу којом је потврдио повластице у трговини, које су уживали грађани Дубровачке републике у Србији,[4] а током јуна 1427. године, Стефан је боравио на свом двору, у селу Бело Поље, северозападно од Борча.
После његове смрти, Ђурађ Бранковић је ојачао тврђаву Борач, која је, уз Островицу, остала једино јаче утврђење у северном делу Србије, после губитка Београда и Голупца. Током првог пада Деспотовине, Османлије су Борач заузеле и разрушиле 1438. године. После Дуге војне и Сегединског мира, којим је 1444. године обновљена Српска деспотовина, Борач је враћен деспоту Ђурђу, а коначно је пао у отоманске руке, највероватније 1458. године, заједно са Островицом[2].
Остаци Донжон куле
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Tvrdjava_Borac_na_Krsu_Donzon2.jpg/800px-Tvrdjava_Borac_na_Krsu_Donzon2.jpg)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/12821638_10208858517798866_1044284967199519546_n.jpg?oh=3c96c85fbfe7b8da874fb1563a9d6d1a&oe=5AEB3DA4)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/12801278_238669353143163_2800024138133026467_n.jpg?oh=42f05fe800a2a37e2300eb85157ae341&oe=5AE9B9D2)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18178_1300328397243_1665807_n.jpg?oh=57c68a6bfa8af20b54b2f5db06cee0ac&oe=5AB48640)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18064_1326121151730_6778269_n.jpg?oh=289c3582c5e6ae40fc07e4b80413a323&oe=5AF5B30B)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18064_1326121111729_2388975_n.jpg?oh=d102f3a5a45db222bf3b873e3ffae512&oe=5AB4D90F)
Ово је можда једини предео у срцу Шумадије са оваквим стенама, тј. цело брдо је стеновито
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/23167652_10210225815546934_9071485231032603284_n.jpg?oh=0a29caa5fcfafeac6db8a63d09d93199&oe=5AEBE8CA)
-
Село Чумић
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/13775940_1673791719609481_2400477138314913553_n.jpg?oh=1bac37ef6cc6c3bc4620729ed467a1e4&oe=5AF68884)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/13754216_1673791202942866_1768142349298968620_n.jpg?oh=bfcd329ba662057f7c2438c5d8163ea0&oe=5AF73D47)
Душанe,
хвала на лeпим сликама сeла Чумић.
Одатлe ми јe била прабаба по оцу (њeгова жeнска линија), даклe мајка мојe бабe по оцу!Наста Васић.
Фамилија Васић. Имала јe браћу!
Да ли су изумрли?
Иматe ли можда сликe старих гробова у Чумићу? Има ли сeло својe гробљe?
-
Душанe,
хвала на лeпим сликама сeла Чумић.
Одатлe ми јe била прабаба по оцу (њeгова жeнска линија), даклe мајка мојe бабe по оцу!Наста Васић.
Фамилија Васић. Имала јe браћу!
Да ли су изумрли?
Иматe ли можда сликe старих гробова у Чумићу? Има ли сeло својe гробљe?
Немам слике гробља, али у селу постоје два гробља...распитаћу се сутра за Васиће, пошто идем тамо...Видим на страници о Чумићу да су Васићи дошли између 1690 и 1736 у Чумић, славе Митровдан и дошли су из Ибарског Колашина...
-
Хвала Душанe!
Срeтан Божић тeби и свим Чумићанима!
Одох да провeрим књигe староставнe за славу ових мојих Васића!
Нeмам податкe за славу!
Васићи су удали своју кћeрку и сeстру Насту за извeсног Радојка Пeтровића из сeла Мирашeвац, Рача!
Тазбина га нијe баш по добру запамтила, па кад јe Наста 27. 10.1922. годинe умрла на порођају, њу и њeног малог сина Живана су однeли и сахранили у Чумићу.
Наста Васић, удата Пeтровић била јe кћи Радована и Маријe Васић.
Имала јe браћу: Илија Васић и Милија Васић (син Срeћко Васић) и сeстру: Цагина Васић (син Милојe).
Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?
-
Хвала Душанe!
Срeтан Божић тeби и свим Чумићанима!
Одох да провeрим књигe староставнe за славу ових мојих Васића!
Нeмам податкe за славу!
Васићи су удали своју кћeрку и сeстру Насту за извeсног Радојка Пeтровића из сeла Мирашeвац, Рача!
Тазбина га нијe баш по добру запамтила, па кад јe Наста 27. 10.1922. годинe умрла на порођају, њу и њeног малог сина Живана су однeли и сахранили у Чумићу.
Наста Васић, удата Пeтровић била јe кћи Радована и Маријe Васић.
Имала јe браћу: Илија Васић и Милија Васић (син Срeћко Васић) и сeстру: Цагина Васић (син Милојe).
Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?
Хвала, Христос се роди! Разговарао сам данас са комшијом у Чумићу и рекао ми је да има Васића, али није могао да се сети шта славе...Хвала на поздраву, мени је баба по мајци из Чумића, а иначе имамо плац на самој граници Лужница и Чумића, где барем недељно одемо, али детаљно више знају сами мештани, па ако те нешто још буде занимало, можда контакт на Васиће, распитаћу се
-
Хвала Душко!
Тeби баба по мајци, мeни прабаба по оцу (стари јe то свeт, изумрeо одавно, та моја прабаба Наста јe била 1882 годиштe ).Можда су твоји чукунбаба и чукундeда, или још њихови стари били њeни вршњаци.....
Па, ипак ти си ми драгоцeни гласник....
-
Околина Крагујевца
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26167281_936992266458558_8989060277481983134_n.jpg?oh=879b7b6cc3a9a40d195e94fa8ec4344f&oe=5AF08417)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26166196_936990809792037_6587546447652556611_n.jpg?oh=b444a6d25202199ff43e6d915d139d67&oe=5AF3CE13)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/26230548_936990923125359_5505664119525518160_n.jpg?oh=7a919be3ed347aba92e399e377046594&oe=5AF4B7F3)
-
Крагујевац
Денин конак (кућа из доба Кнеза Милоша), данас ресторан "Ловац"
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/23517646_909661749191610_7721019429238758417_n.jpg?oh=94d3fc065d6e00097ae7b4a2844bdcc9&oe=5AE6A946)
Некадашња Управа Колоније (Стара радничка колонија)
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/18881934_827439350747184_1176448883508031276_n.jpg?oh=047e0d393c6e8324c2874ed46973da04&oe=5AFAF07A)
Соколана у насељу "Стара радничка колонија"
(https://scontent.fbeg1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/71482_578558885563278_893312453_n.jpg?oh=5f3e927bc9a190754ff4a93680051b2d&oe=5AED2EE3)
-
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/10603491_10152622681031552_8999447991736820138_n.jpg?_nc_cat=0&oh=5f242e8025154e7b2b96b5e7f540a2b7&oe=5B94F0F8)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/1622004_10152647469366552_763813934656974984_n.jpg?_nc_cat=0&oh=9f0a41c8ac6a97e434863c8d15510988&oe=5B51B479)
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/1609753_10152666299636552_5627989899660290625_n.jpg?_nc_cat=0&oh=b6d70e750b36de40a6890dcfbeb2216b&oe=5B9C71D6)
Запис у Доњој Сабанти
(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/10649764_10152740285691552_8873907699021357450_n.jpg?_nc_cat=0&oh=cb0f890bb410b28b1d8b6b4b0c8c9c32&oe=5B50C557)
-
И ја сам у мојим истраживањима, посредним путем дошла до Васића. тачније до Васић Миодрага трговца
који је 1928 год. једини свечар у Београду, ретке славе Св. апостол Филип (27. новембар) .
У попису пореских глава за град Београд за 1840 год. наишла сам на име Васић Никола.
Интересује ме порекло ових Васића због ретке славе, обзиром да моја породица једина у Београду слави ову славу.
Можда баш и Ибарски Колашин? Старо презиме Васића ?
Има ли кога да јe жив од тих Васића данас и да ли им јe слава Митровдан?
-
Стара и нова црква Св. Илије у Горњој Трнави код Тополе (прва слика је поглед од имања ујчевине)
(http://www.predelisrcasrbije.rs/media/gallery/6/thumb/1%20Reperi%20u%20predelu%20Gornja%20Trnava.jpg)
(http://www.osmjelenic.edu.rs/wp-content/uploads/2013/03/crkva.jpg)
-
Село Медвеђа код Трстеника, очевина
Selo Medveđa kraj Trstenika
(http://lepotazivota.rs/wp-content/uploads/2016/11/044-1024x685.jpg)
Crkva Svetog Nikole u Medveđi kod Trstenika
(http://lepotazivota.rs/wp-content/uploads/2016/11/053-1024x685.jpg)
Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana “Stara škola Medveđa”
(http://lepotazivota.rs/wp-content/uploads/2016/11/013-1024x715.jpg)
Pogled na dvorišnu fasadu škole u Medveđi
(http://lepotazivota.rs/wp-content/uploads/2016/11/032-1024x685.jpg)
-
Душко Вучко,
уживала сам гледајући ове фотографије....
-
Преко месенџера ми је Гиле послао ове слике и поздравља Неба! :)
Горње Комарице код Крагујевца:
(https://scontent.xx.fbcdn.net/v/t1.15752-0/p206x206/169458778_258595989336214_6606830784942289627_n.jpg?_nc_cat=101&ccb=1-3&_nc_sid=58c789&_nc_ohc=qmNYQCQGvc8AX8pLIfx&_nc_oc=AQkXOkRSSxiqLgEV4lFJJeF_L9ABVjZsHtGzkYqhYS6spieBbrYsogaJh8zRuisTpentX0CotCuP0yZc5N_v-9ha&_nc_ad=z-m&_nc_cid=0&_nc_ht=scontent.xx&tp=6&oh=8762f300781ea6e37402483b749aa0b7&oe=6090A6EC)
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-0/p206x206/169444829_1106523223187965_1096691167314548757_n.jpg?_nc_cat=105&ccb=1-3&_nc_sid=58c789&_nc_ohc=g2k1cFMSWmEAX8Lub_i&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&tp=6&oh=46d6f0afac7f6b523afa866193153669&oe=6092EE73)
Ако може неко преко оног програма да их сачува дуже (јер нестају после извесног времена), од ових фотографија да проба...
-
Авенијa Шекуларски поток у Горњим Комарицама, недалеко од Крагујевца, па се сетих нашег сјајног тандема Бракочевић - Бабић.
Село краси више десетина мостова и мостића на две прелепе речице (Осаоница и Змијача), а у коју од њих се улива Шекуларски поток нисам питао :)
-
Na Gugl mapi se može naći Šekulska reka ( potok) u Crnoj Gori, čiji je toponim prenet verovatno migracijom žitelja iz tog kraja. Kao i toponim reke Osaonice, koju pomenu gille, koja nosi isti naziv kao i selo Osaonica kraj Novog Pazara, iz kraja odakle se jedan deo Srba iseljavao, pa su mnogi ostali baš u Kragujevcu...ili Gornjim Komaricama.
-
Преко месенџера ми је Гиле послао ове слике и поздравља Неба! :)
Авенијa Шекуларски поток у Горњим Комарицама, недалеко од Крагујевца, па се сетих нашег сјајног тандема Бракочевић - Бабић.
Браво, момци!
Скинућу ове слике и постављам их на тему о Шекулару.
Крагујевац и околина су крај где се доста Шекулараца населило, већином у 19. и 20. веку. Шумадија, обећана земља ;)
Особито је Десимировац место у којем живи много шекуларских досељеника. Затим и Дивостин и још нека села.
-
Ово је мој завичај по мушкој линији (и по прадеди и по прабаби). Крушевица, на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца, расута по брдима Кљештевице.
Живковци и Острвица
(https://live.staticflickr.com/65535/51274452252_1e5519d997_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m7WYhd)slika1 (https://flic.kr/p/2m7WYhd) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Космај
(https://live.staticflickr.com/65535/51275929254_5dca3854dc_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m85xkL)slika2 (https://flic.kr/p/2m85xkL) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Букуља, Шутица и Орловица
(https://live.staticflickr.com/65535/51275929169_aeef68b5aa_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m85xji)slika3 (https://flic.kr/p/2m85xji) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Василијев споменик тик уз капију, да се зна ко је газда
(https://live.staticflickr.com/65535/51274451962_8c260361c0_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m7WYcd)slika4 (https://flic.kr/p/2m7WYcd) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Кућа легендарне, давно преминуле баба Милице и Маљен у позадини
(https://live.staticflickr.com/65535/51274451877_f41a816885_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m7WYaK)slika5 (https://flic.kr/p/2m7WYaK) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
-
И бабино село Горња Трешњевица између Букуље и Рудника. Прво су се населили у више пределе, па су се касније спустили у долину.
Трешњевичка црква
(https://live.staticflickr.com/65535/51276246925_e064f3fbd8_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m87aLR)slika1 (https://flic.kr/p/2m87aLR) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Ка Лисаћу и Руднику
(https://live.staticflickr.com/65535/51276246835_69e099c5f9_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m87aKi)slika2 (https://flic.kr/p/2m87aKi) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Поглед на Манојловце, село бабине мајке. Прабаба је остала удовица јако рано, па су је отерали,а и њој је мајка умрла док ју је рађала, па ми је тај део стабла црна рупа, а једни су од ретких "старинаца", по литератури. Прабаба је на крају живела сама у једној традиционалној изолованој кући на Врлаји. Дуго је живела, па је се сећам. Много забаван лик.
(https://live.staticflickr.com/65535/51275952169_642db266ab_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m85E9R)slika3 (https://flic.kr/p/2m85E9R) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Клокотич (699 м, већ у атару Војковаца) и Велики Штурац иза.
(https://live.staticflickr.com/65535/51275952079_2a8791300b_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m85E8i)slika4 (https://flic.kr/p/2m85E8i) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
-
[quote ]
(https://live.staticflickr.com/65535/51275929169_aeef68b5aa_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m85xji)slika3 (https://flic.kr/p/2m85xji) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Василијев споменик тик уз капију, да се зна ко је газда
(https://live.staticflickr.com/65535/51274451962_8c260361c0_b.jpg) (https://flic.kr/p/2m7WYcd)slika4 (https://flic.kr/p/2m7WYcd) by Nikola Pavlovic (https://www.flickr.com/photos/141011381@N03/), on Flickr
Кућа легендарне, давно преминуле баба Милице и Маљен у позадини
[/quote]
Дивне фотографије.
Препознајем тај зеленкасти камен споменика. Исто је као споменик мог прадеде (преминуо негде 1950-1955).
Овакву кућицу имамо и ми у дворишту. Она има оџаклију.
Мењала је намену.
Од прве куће - собчета за младенце, преко момачке куће, до по потреби магазе и оставе.
-
Дивне фотографије.
Препознајем тај зеленкасти камен споменика. Исто је као споменик мог прадеде (преминуо негде 1950-1955).
Овакву кућицу имамо и ми у дворишту. Она има оџаклију.
Мењала је намену.
Од прве куће - собчета за младенце, преко момачке куће, до по потреби магазе и оставе.
Хвала НЦП! Мислим да је чукундедин споменик дигнут у истом периоду после Другог рата, он се није вратио из Првог рата, тако да је ово само спомен обележје без тела. А за прву брачну ноћ се користио млекар који и даље стоји, кад дођем сликаћу. После је ту негде обитавала она змија заштитница, о којој сам већ причао.
-
"Шумадијо, наш ђердане, бисер боје..."
Предивне фотографије!
-
"Шумадијо, наш ђердане, бисер боје..."
Предивне фотографије!
Хвала Гиле!
https://www.youtube.com/v/VgG4cXisjEE
Мада сам увек на пола срцем на југу! Само нема теме да поделим и ту атмосферу и архитектуру.
-
Још мало слика мог дела Шумадије и једно питање за Шумадинце, да ли сте икада, док сте на селу, носили чене белог лука као заштиту од уркољивих очију. Као дете сам увек морао да носим једно чене у џепу :)
Напуштене куће на нашем Брду, у првом плану кућа легендарног Раке Ћопе
(https://i.postimg.cc/nLBsxhCm/IMG-1843.jpg) (https://postimg.cc/Z9YYFZPY)
Штала и стари орах, увек смо зезали деду да је шталу боље средио од куће. Највећи број оваца док је он био жив је 150.
(https://i.postimg.cc/fRbF1VqH/IMG-1792.jpg) (https://postimg.cc/ppgqFLH8)
Наш млекар, по ономе како су ми причали, ту су младенци проводили прву брачну ноћ
(https://i.postimg.cc/VsBV6q3G/IMG-0422.jpg) (https://postimg.cc/0rjfXw5D),
Некада су фамилије у селу имале преко 350 оваца, сад то изумире, ово су Иванкине овце, нашег сеоског 'шамана'. Она и чува највише прича о пореклу фамилија у селу, кад год ме види дере се где си Цигањааааааааааааааш. Још је жива и драго ми је да смо летос лепо попричали. Њена кућа је на неких 400 метара од наше и кад сам био мали смо комуницирали драњем. Ја бих се раздрао са мог брда Оооој Иванка где си, и чула би ме. Онда би она прошла са кравама и моји би ме пуштали да са њом чувам краве у Оњегу цео дан.
Сећам се и да су се смрти оглашавале драњем, кад је Љубиша умро, кукњава се чула све до нас, и знали смо да је неко умро. Исто тако су се оглашавале и мобе, чули би смо женску песму из Дрења и деда би знао да је време да се иде и помогне (баба је ишла, пошто је то махом био женски посао код нас, мушки су углавном пили и филозофирали).
(https://i.postimg.cc/cLjDjXnH/IMG-1846.jpg) (https://postimg.cc/sMY9GPKd)