Једно размишљање везано за Шекулар.
Не знам колико је познато да у Љешанској нахији, у подручју села Гољемади, постоји селиште, некадашње село, под називом - Шекулар.
Често сам се питао која је могућа веза између овог Шекулара и оног у Горњем Полимљу. Како је, захваљујући неким генетским резултатима најстаријег слоја становништва у Шекулару, актуелизована она некадашња магловита прича о заснивању полимског Шекулара од стране војника Јана Хуњадија - Секеља или Секлера (по чему могуће и назив Шекулар - од Szeklervar = Секељски град, тврђава), моја размишљања иду у правцу следећих могућности:
1. Шекулар у Љешанској основали су Шекуларци ту досељени из Полимља (с тим што треба имати у виду да је љешански Шекулар запустео још почетком 16. века, најкасније, дакле вероватно у вези са турским освајањима)?
2. Обрнуто, Шекулар у Љешанској је старији и његови становници су сеобом у Полимље засновали ново насеље истог назива. С обзиром да се полимски Шекулар помиње још 1316. године, ово би морала бити сеоба барем из 13. века, што значи да је љешански Шекулар још старији од тог времена. Ту би отпала веза Секлера, као могућих заснивача Шекулара, и Хуњадија, због временске разлике. У овој варијанти, могли бисмо претпоставити да су Секлери у подручју тадашње Горње Зете могли бити некаква плаћеничка војничка дружина која је ту настањена можда у функцији надзора над путем који спаја област Рибнице (Подгорице) према Ријеци и Катунима и даље ка мору. Можда су ту доведени још у доба када је Стефан Немања проширио власт на Зету (1180-их), а можда у неком каснијем периоду, нпр. за време неког каснијег Немањића, али најдаље краља Милутина?
3. Ова два насеља су називе понела потпуно независно. Да ли према два различита секлерска насеља (у шта је тешко поверовати) или као два насеља „секулара“, односно људи ван Цркве или насеља која нису у црквеном поседу? Занимљиво је да се за љешански Шекулар и данас говори да је нецрквено земљиште. Још једна занимљивост је да се не тако далеко од Гољемада и Шекулара, у Љешанској нахији, нешто западније налази Веља Гора или Илино Брдо, са црквом Светог Илије на врху. Цркву која и данас постоји (уз извесне поправке и доградње) подигао је ровачки војвода Вуксан Булатовић 1696. године, међутим, према народној традицији, на Вељем Брду је постојала црква посвећена истом светитељу од „стародревних времена“, која је уништена током турским освајања. Племенска слава полимских Шекулараца је Свети Илија. Да ли је и ово случајност, или можда допуњује могућу везу два Шекулара у Црној Гори...?