Аутор Тема: Светски ДНК месец 2020.  (Прочитано 34518 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #120 послато: Јун 26, 2020, 10:12:09 пре подне »
81. Гушевац, Ђурђевдан, Кањане, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059

Гушевци су изворно Гушавци. О самом пореклу ове породице нисам нашао више података. У околини Дрниша било је Кричкића са славом Ђурђевдан, што значи да ће оваквих хаплотипова бити и код родова који славе ту славу у овом крају, а не само Никољдан (коју славе Кричке).

Генетски Гушевци упадају у род Б. Најближе су им следеће породице (1 разлика на 23 маркера):

Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин
Ераковић, Никољдан, Братишковци, Скрадин
Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац
Петровић, Ђурђевдан, Омсица, Грачац
Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
Тодовић, Никољдан, Челебићи, Фоча
Аларгић, Никољдан, Врбас, Бачка

Хаплогрупа J2b-M205 код крајишких Срба (Лика, Далмација, Кордун, Банија и Западна Славонија) тренутно износи 11%. Узорак је 385, искључиво резултати са маркерима. Дели треће место са E1b (такође 11%). Ово је вероватно највећи проценат ове хаплогрупе у Европи, а могуће и свету.

Више Гушаваца је пописано у Кањанима на млетачким катастрима из 18. в, што значи да је презиме старо и разгранато. Управо су и Братишковци насељени из села Кричке и Кањане, судећи по неким презименима, а то је најстарији слој српског становништва, досељен из Старе Херцеговине у 16. в, након продора Турака (други велики талас је био око 1690. из Босне). Мало је тестираних из Дрнишке Крајине, па се може очекивати много резултата ове хаплогрупе (Кричи). Чак је она добро "убодена", случајним узорцима, а тек се очекују Мириловићи у будућности.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #121 послато: Јун 26, 2020, 05:06:10 поподне »
42. Сјеничић, Јовањдан, Црквина, Шамац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од катактеристика се могу издвојити 385=14-16, 481=29, 635=22. Нема ближих поклапања. Можда му је једино близак један тестирани са САНУ истраживања из Баната, који има једну разлику са Сјеничићем на упоредивих 17 маркера и који исто слави Јовањдан. Како су географски прилично удаљени, ово је мали број маркера да би се рекло да веза постоји.

Тестирани је навео да је презиме топонимско и да постоји могућност да су пореклом из Сјенице.

Сјеничићу бих пpедложио да тестира најпре маркер 561.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #122 послато: Јун 26, 2020, 05:41:02 поподне »
49.Беара, Ђурђевдан, Убли, Лећевица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15 и 456=16. Најближи на пројекту му је Павловић из Челинца. Разликују се на једном маркеру од упоредивих 18. Деле обе споменуте карактеристичне маркере, али славе различите славе. У сваком случају Беари бих препоручио да се тестира на грану Y109645 на коју је Павловић позитиван.

По предању које је навео тестирани Беаре су из околине Цетиња или Ријеке Црнојевиића.Као другу могућност спомиње острво Ластово.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #123 послато: Јун 26, 2020, 11:54:40 поподне »
69. Павловић, Никољдан, Скопска Црна Гора, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Нема претерано блиских поклапања на пројекту, а најмање је удаљен (4/23) од Стојановића из Јошанице код Жагубице и Радовића из Крушевца који су у такође сврстани као припадници гране Z38456. Павловић поседује повишену вредност DYS458=19, коју има већина припадника ове гране, али има и повишене вредности DYS389i=14 и DYS389ii=31 (што је заправо једна мутација) које нема ниједан припадник ове гране на пројекту.

Тестирани је из колонистичке породице која се населила у Бачку из Скопске Црне Горе. Није прецизирао у упитнику из ког тачно села потиче, а према предању даљим пореклом потичу из Црне Горе.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #124 послато: Јун 26, 2020, 11:55:30 поподне »
Беаре су настале од Стричевића, као и још нека презимена у залеђу Сплита. Налазе се у изразито католичкој средини. Неки су Стричевићи временом постали католици. На млетачком катастру из 1711. постоји само верзија Стричевић, а у другој половини 18. в. јавља се Стричевић-Беара, Стричевић-Стрижак итд. Повезује их слава Ђурђевдан. Беаре су из Лећевице населиле Зелово, одакле је чувени голман Владимир Беара. Тамо су им раније биле стаје.

Што се тиче предања, Ластово не долази у обзир ни у најлуђем сну. Можда се мислило на Ластву у Боки, што је близу Цетиња.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #125 послато: Јун 27, 2020, 12:05:45 пре подне »
69. Павловић, Никољдан, Скопска Црна Гора, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Нема претерано блиских поклапања на пројекту, а најмање је удаљен (4/23) од Стојановића из Јошанице код Жагубице и Радовића из Крушевца који су у такође сврстани као припадници гране Z38456. Павловић поседује повишену вредност DYS458=19, коју има већина припадника ове гране, али има и повишене вредности DYS389i=14 и DYS389ii=31 (што је заправо једна мутација) које нема ниједан припадник ове гране на пројекту.

Тестирани је из колонистичке породице која се населила у Бачку из Скопске Црне Горе. Није прецизирао у упитнику из ког тачно села потиче, а према предању даљим пореклом потичу из Црне Горе.

 Јавља се на оном узорку од 404 хаплотипа из ЦГ и један Z38456 са 389=14-31, 458=19 (многи имају и 20 код ове гране, па онда и 21 те 18), такођер више припадника ове гране у ЦГ ту имају повишен 456=18. Иначе требаће се преправити ови резултати "Z38456" на Пројекту након што буду обрађени нови резултати са YFull-а јер већ је од раније познато да је Z38456 најстарији снип код ове гране а ови балкански хаплотипови су позитивни на низ снипова испод, само што није досад било Z38456* на YFull-у.
« Последња измена: Јун 27, 2020, 12:09:10 пре подне Zor »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #126 послато: Јун 27, 2020, 12:34:11 пре подне »
80. Стојановић, Јовањдан, Липовица, Власотинце, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани има модални хаплотип за ову грану. Најближа поклапања има са следећим тестиранима:
- Поповић из Опарића у Рековцу (22/23) - пореклом из Топлице
- Николић из Кавадра код Рековца (21/23) - пореклом из Љуптена код Алексинца
- Смиљанић из Прокика код Бриња (21/23) - без предања о пореклу
Блиско поклапање (21/23) има и са једним тестираним из околине Врања који потиче из Косовског Поморавља.
Очигледно се ради о разгранатом роду чија је матица у долини Јужне Мораве.

Тестирани је навео у упитнику да у селу живе више од 150 година, као и да су раније прислуживали Мратинце.

О становништву Липовице се нешто више може прочитати на следећој страници:
https://www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-selo-lipovica-vlasotince/

У селу има више Стојановића, а породица тестираног вероватно припада роду Ђуринаца:
ЂУРИНЦИ: Св. Јован (Ђурић, Јовановић, Стојановић).
« Последња измена: Јун 27, 2020, 12:37:31 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #127 послато: Јун 28, 2020, 12:36:10 поподне »
73. Спасојевић, Лучиндан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, роду Никшића. Има ређе вреднисти у оквири рода Никшића као што су 19=17, 391=10, 458=16. Због ових вредности најближи из рода Никшића су му Вучковић из Трстеника код Медвеђе, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера, као и Чворовић из околине Бајине Баште, који има предање о пореклу из Заграда у Никшићкој жупи. Имају једну разлику на упоредивих 17 маркера.

Због предања Спасојевића, који спомиње Херцеговину, одакле су дошли у другој половини 19. века, најпре у Међаше, па у Патковачу, рекао бих да му је Чворовић најближи из рода Никшића.

Спасојевићу бих предложио да се за даља тестирања обрати нашој Никшићкој братији са форума. :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #128 послато: Јун 28, 2020, 03:16:25 поподне »
76. Продановић, Стевањдан, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, роду Стевањштака. Има све карактеристике овог рода: 19=15, 391=10, 549=12. Блиски су му скоро сви из овог рода. Овим резултатом можемо претпоставити да је матица родова у Босанској Крајини заправо простор старе Рашке, одакле су преко Старог Влаха доспели до Крајине.

Након резултата Поповића са Данте Лабса, имаћемо још бољу профилизацију овог рода.

Тестирани је навео да су према предању досељени у Сјеницу из Билеће. Наравно не бих искључио ни ту могућност где су једни одсељени на северозапад, а други на североисток са простора Херцеговине. Сама грана Y52621, посебно преко племена Никшића, показује везу са Херцеговином.
« Последња измена: Јун 29, 2020, 10:40:56 пре подне Лука »

Ван мреже Livnjak

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • J-M241
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #129 послато: Јун 28, 2020, 03:38:55 поподне »
11. Радић, Никољдан, Бућовача, Купрес

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да му преци по мушкој линији потичу из околине Ивањице у Србији, одакле су у 15. веку стигли у Врлику у Далмацији. Одатле су у 16. веку прешли у Долац (Гламоч), а касније су прешли на Купрес.

Радић је још казао да су се неко време презивали Ждеро, а презиме је мењано јер су се скривали од Турака.

Према истраживању Боривоја Милојевића, Радићи, Васићи и Малушићи су из Гламоча, где су били дошли из Шемановаца (Купрешко Поље). У Бућовачу су дошли у првој половини 19. века.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан, изузев вредности DYS456 = 16, и нешто ниже вредности 28 на DYS481. Међутим, упркос томе, нисам сигуран да могу да тврдим да му је било ко близак. Са родовима из Далмације који славе Никољдан (род Y3120*) има неких сличности, али и разлика. Исто тако, на мањем броју маркера има поклапања са неким S17250 породицама (Марковштаци, Ерори...). Још нека поклапања постоје у југоисточним крајевима Србије, па је питање колико је реална веза. Формлано најближи на 23 маркера му је један тестирани са истраживања Херцеговаца из околине Требиња (слава Стевањдан).

У сваком случају, о овом тренутку бих препоручио дубље тестирање, на пример СНП-панел.

Ivanica, Hercegovina

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #130 послато: Јун 28, 2020, 03:55:41 поподне »
64. Грковић, Ђурђевдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Једино се могу издвојити маркери 576=19, 570=17, 635=22. Нема потпуна поклапања на пројекту. Најближи му је у оквиру овог "Светског ДНК месеца" тестирани Стоиљковић из Драганца код Гњилана. Разликују се на два маркера од упоредива 23. Како су географски удаљени и славе различите славе, не бих био сигуран да веза између њих постоји.

Грковићи су према предању пореклом из Невесиња. Остала је породична успомена о везиру Ћуприлићу и његовом походу на Црну Гору 1714. године, због којег се његов предак одселио прво у Потарје или Пештер почетком 18. века, а одатле он или његов син Гаврило Грк у Драгачево половином 18. века. Презиме су по мишљењу тестираног донели управо из Невесиња. Од Грковића у Лопашу настали су Димитријевићи, Миловановићи, Ракићи, Ниџовићи, Радојичићи и Радовићи. Село Лопаш је имало 14 истакнутих устаника из првог српског устанка од којих су шесторица били Грковићи, међу којима је био и предак тестираног Димитрије, који је тада изгубио једно око.

Грковићу бих свакако предложио даља тестирања, јер осим хаплогрупе, није се много одмакло.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #131 послато: Јун 28, 2020, 03:59:18 поподне »
77. Симоничић, Стевањдан, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908 . Још један хаплотип близак модалу. Карактеристичне вредности које се могу издвојити су 439=12, 389II=30, 635=24. Најближи на пројекту му је Стефановић из Лукоцрева код Новог Пазара. Разликују се на два маркера од упоредива 23. Блиски су му још и двојица са САНУ истраживања, од чега са једним из Семедража код Г. Милановца има потпуно поклапање на 17 маркера. Пpема овоме што видимо може се претпоставити да Симоничћи воде поpекло из области Полимља, одакле су преко Сјеничког поља, Рашке и Алекcандровачке жупе, доспели до Медвеђе на левој обали З. Мораве.

У "Хроници среза Левачког" из 1955. године, они се не спомињу. По речима тестираног Симоничићи воде порекло од Соколовића.
« Последња измена: Јун 28, 2020, 05:47:58 поподне Милош »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #132 послато: Јун 28, 2020, 05:38:25 поподне »
64. Грковић, Ђурђевдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Једино се могу издвојити маркери 576=19, 570=17, 635=22. Нема потпуна поклапања на пројекту. Најближи му је у оквиру овог "Светског ДНК месеца" тестирани Стоиљковић из Драганца код Гњилана. Разликују се на два маркера од упоредива 23. Како су географски удаљени и славе различите славе, не бих био сигуран да веза између њих постоји.

Грковићи су према предању пореклом из Невесиња. Остала је породична успомена о везиру Ћуприлићу и његовом походу на Црну Гору 1714. године, због којег се његов предак одселио прво у Потарје или Пештер почетком 18. века, а одатле он или његов син Гаврило Грк у Драгачево половином 18. века. Презиме су по мишљењу тестираног донели управо из Невесиња. Од Грковића у Лопашу настали су Димитријевићи, Миловановићи, Ракићи, Ниџовићи, Радојичићи и Радовићи. Село Лопаш је имало 14 истакнутих устаника из првог српског устанка од којих су шесторица били Грковићи, међу којима је био и предак тестираног Димитрије, који је тада изгубио једно око.

Грковићу бих свакако предложио даља тестирања, јер осим хаплогрупе, није се много одмакло.
Грковићи са славом Ђурђевдан из Невесиња, тј. из његове околине, су поријеклом Чупковићи од Предојевића.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #133 послато: Јун 28, 2020, 06:06:50 поподне »
83. Тодоровић, Аранђеловдан, Марковина, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Има све карактеристике Озринића, попут 448=18, 389I=14, 389II=32. Тодоровић има још једну карактеристику 635=22. Блиски су му сви из рода Озринића.

Тодоровићи би требало да су од Цаушевића у Марковини.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #134 послато: Јун 28, 2020, 06:43:45 поподне »
86. Аулић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један специфичан хаплотип са низом карактеристичних вредности на маркерима: 385=15-15, 389I=11, 389II=29, 576=17, 570=17, 549=9, 533=14. Нема ближих поклапања.

По речима тестираног досељени су од Јајца, али у шематизму има и Аулићи око Санског моста (Подгрмеч), који славе Ђурђиц.

Свакако бих Аулићу предложио додатна тестирања маркера, па СНП-ова.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #135 послато: Јун 28, 2020, 07:33:35 поподне »
86. Аулић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један специфичан хаплотип са низом карактеристичних вредности на маркерима: 385=15-15, 389I=11, 389II=29, 576=17, 570=17, 549=9, 533=14. Нема ближих поклапања.

По речима тестираног досељени су од Јајца, али у шематизму има и Аулићи око Санског моста (Подгрмеч), који славе Ђурђиц.

Свакако бих Аулићу предложио додатна тестирања маркера, па СНП-ова.
Ови Аулиќи би требали бити старином из Поповог Поља.Има и неких Поповиќа из Градишке са предањем да су од Аулиќа.А етимологија презимена ми је баш страна,незнам с чим би га повезо осим са Шаулиќ...

На мрежи Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #136 послато: Јун 29, 2020, 12:20:48 пре подне »
64. Грковић, Ђурђевдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Једино се могу издвојити маркери 576=19, 570=17, 635=22. Нема потпуна поклапања на пројекту. Најближи му је у оквиру овог "Светског ДНК месеца" тестирани Стоиљковић из Драганца код Гњилана. Разликују се на два маркера од упоредива 23. Како су географски удаљени и славе различите славе, не бих био сигуран да веза између њих постоји.

Грковићи су према предању пореклом из Невесиња. Остала је породична успомена о везиру Ћуприлићу и његовом походу на Црну Гору 1714. године, због којег се његов предак одселио прво у Потарје или Пештер почетком 18. века, а одатле он или његов син Гаврило Грк у Драгачево половином 18. века. Презиме су по мишљењу тестираног донели управо из Невесиња. Од Грковића у Лопашу настали су Димитријевићи, Миловановићи, Ракићи, Ниџовићи, Радојичићи и Радовићи. Село Лопаш је имало 14 истакнутих устаника из првог српског устанка од којих су шесторица били Грковићи, међу којима је био и предак тестираног Димитрије, који је тада изгубио једно око.

Грковићу бих свакако предложио даља тестирања, јер осим хаплогрупе, није се много одмакло.


Грковићи са славом Ђурђевдан из Невесиња, тј. из његове околине, су поријеклом Чупковићи од Предојевића.
Поздрав.  :) Хвала Милоше на анализи. Знамо да се на основу теста на 23 маркера не може проценити блискост између тестираних али видео сам да су Предојевићи у табели уврштени у ПХ908>, род Е, и да вредности на овим маркерима Грковић дели са Недељковићем из Вирова код Ариља (који му је географски јако близак), пре свега 570=17 (коју осим са Недељковићем дели још једино са Јоановићем (Јовановићем?) из Осијека из овога рода), са друге стране познат нам је Дедијеров рад о Херцеговини (али и преписивачке теорије неких "историчара" :) ), па нас пре свега интересује да ли су те наводне везе Предојевића са родом Чупковића доказане кроз ДНК тестирања и друго, колико су по теби Милоше, ове вредности које Грковић дели са Недељковићем, битне за утврђивање неког степена блискости између њих двојице?
« Последња измена: Јун 29, 2020, 12:30:38 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #137 послато: Јун 29, 2020, 07:06:28 пре подне »
73. Спасојевић, Лучиндан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, роду Никшића. Има ређе вреднисти у оквири рода Никшића као што су 19=17, 391=10, 458=16. Због ових вредности најближи из рода Никшића су му Вучковић из Трстеника код Медвеђе, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера, као и Чворовић из околине Бајине Баште, који има предање о пореклу из Заграда у Никшићкој жупи. Имају једну разлику на упоредивих 17 маркера.

Због предања Спасојевића, који спомиње Херцеговину, одакле су дошли у другој половини 19. века, најпре у Међаше, па у Патковачу, рекао бих да му је Чворовић најближи из рода Никшића.

Спасојевићу бих предложио да се за даља тестирања обрати нашој Никшићкој братији са форума. :)

Врло добро, тако сам и претпоставио. Отприлике добили смо генетски профил можда и најбројније породице у Патковачи. Пошто је моја мајка, вјероватно, најстарији потомак Спасоја који је из Међаша дошао у Патковачи,мама тврди да сви Спасојевићи имају заједничкојг претка али су "разбацани" на више мјеста у селу.

Ако је то тако, ово би била моја трећа линија, односно друга Y линија по мајци преко баке.

Господо Никшићи предложите па ћемо видјети.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #138 послато: Јун 29, 2020, 12:18:19 поподне »
83. Тодоровић, Аранђеловдан, Марковина, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Има све карактеристике Озринића, попут 448=18, 389I=14, 389II=32. Тодоровић има још једну карактеристику 635=22. Блиски су му сви из рода Озринића.

Тодоровићи би требало да су од Цаушевића у Марковини.

Је ли ова карактеристика 635=22 карактерситика свих Озринића, Озринића-Цаушевића или Тодоровића само ? За ове остале маркере знам да су карактерситике цијелог рода Озринића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #139 послато: Јун 29, 2020, 02:31:12 поподне »
75. Ракић, Аранђеловдан, Грљан, Зајечар, J2b-M241>Z631

О пореклу становништва Грљана, Маринко Станојевић (Црна Река) каже следеће:

"Становништво је влашко или српско-бугарско. Први су се доселили из Румуније, други из Бугарске. Најпре је село било у планини, где су куће биле раштркане, доцније су се преселило овде, поред Тимока, за време српске сеобе 1690-1737. године.

-Рашовци су старином из Великог Трнова у Бугарској. То је једна од најстаријих породица у селу од „Бугара“, по којој је добио име и поток Рашов Дол, где је најпре ова породица живела. Добегли су испред Турака а прича се да их још има и у Великом Трнову.
-Игнатовци или Костадиновци су из Знепоља.
-Станчуловски су Власи из Грла (Гурла) у Кара-Влашкој. Када су се овде доселили Црна Река је била потпуно пуста и они су се најпре доселили, за њима Бугари.
Има нешто досељеника са Косова, који су такође добегли због турског зулума. Међу најстарије породице спадају:
-Богдановска;
-Гутјановска;
-Сливуловска;
-Ташковска;
-Пањевска и;
-Милојковска."
https://www.poreklo.rs/2016/01/08/poreklo-prezimena-selo-grljan-zajecar/

Тестирани припада подграни Z638. Прилично чест хаплотип у оквиру ове подгране. Можда му најближи може бити Мићовић из околине Лепосавића, са којим дели вредност 21 на маркеру 481. Међутим, постоје три разлике, па у том смислу треба бити опрезан са прогнозама.