ВОЈНА ГРАНИЦА У БАНАТУ И БАНАТСКИ МИЛИТАРИ У 18. И 19. ВЕКУ, тематски зборник, НОВИ САД, 2014
http://mztomasevac.com/wp-content/uploads/2015/12/Militari-web.pdfИма свега овде, па и нешто за Кикинђане, Меленчане,.....потомци старих Шумадинаца у Банат дођоше преко Поморишја....преко прече, наоколо ближе
Ево само укратко два цитата:
„Крајем 16. века распоред српских насеља у Поморишју био је следећи:у јужном делу ове области налазила се Фенлачка нахија, која је, у то доба, била чисто српска и густо насељена. Имала је 22 насеља и 479 домова. У северном Поморишју централно место заузимали су Надлак и Донаторња са више од 150 домова.Међу већим српским насељима тога доба била су: Печка, Иринта, Мали Селеуш, Тотин, Семлак, Глоговац, Мандорлак. На основу имена и презимена која су нам позната из турских докумената тешко је написати нешто поузданије о пореклу становништва сем да је његов највећи део засигурно био пореклом са територије средњовековне немањићке државе, на коју се Банат наслањао. Као што је већ познато, највећи властелини у Банату и Поморишју била су два деспота, Стеван и Ђурађ, породица Јакшић, пореклом из Јагодине, као и Дмитар, син краља Вукашина, из Прилепа. На порекло из Шумадије и јужних крајева указује и то да су се готово сва презимена завршавала са -ић (Бошковић, Бранковић, Обрадовић, Павловић, Цветковић), док се она са свршетком на -ов, -ски и сл., као и презимена која указују на насеља, тј. изведена из појединих топонима, јављају касније, од 18. века надаље“
„Подручје Кикинде, као што је већ наведено, населило је становништво најпре из четири поморишкa села: Семлака, Надлака, Чанада и Батање.Било је то прво насељавање започето већ 1748. године. Како су досељеници распоређени по свом пореклу тако је и Кикинда подељена на четири четвртине, односно „фртаља“: Семлачки, Надлачки, Батањски и Чанадски крај. Треба истаћи да су називи „фртаља“ идентични именима „шанчева“ које су поморишки граничари исељени у Русији давали „ротама“ и у Новој Сербији“ .....Људмила Шајтинац, „Поморишки граничари и њихови потомци у Великокикиндском диштрикту“, стр113