Аутор Тема: Историја Срба пре досељавања на Балкан  (Прочитано 22548 пута)

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1101
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
« Одговор #180 послато: Јул 31, 2021, 05:04:33 пре подне »
Постојећи историјски извори не омогућавају да се прецизно утврди колике су биле територије на којима су живели Срби и Хрвати пре досељења. Може се тек грубо и не баш сигурно одредити где су се налазиле.

Топоними са етничким називима се обично јављају тамо где нека етничка група живи поред друге етничке групе или окружена њом. Зато на пример у Србији нема много места са "српским" називима. Тако су и ова "српска" места по Украјини или Пољској, ако имају везе са Србима, пре била места где су Срби били окружени другим етничким групама, а не трагови неке Беле Србије. Пре него се неки топоним повеже са Србима, треба утврдити када је и како добио име, као и да ли то име има неко друго значење у тамошњем језику.

Sasvim sigurno da toponim Serbi ili Srbinovo ima neko drugo značenje na srodnom, maltene istom jeziku kao sto je srpski ;)
Mislim da za sada nismo toliko kopali i istraživali da bi mogli tačno odrediti granice bele Srbije, ne vidim razlog da ona ne može da se proteže severnije i istočnije od navedenih, a možda nikad nije ni postojala, isto važi i za hrvatsku koja i ostavlja taj mitski utisak.
Neosporno je da su Srbi itekako živeli na tim prostorima, uostalom postoje i genetska poklapanja danas, jedino ako nismo/te skloni da smo poreklom beli Hrvati.  U šta ja lično ne verujem, i svako ko veruje bi tebao pregledati glavu.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Историја Срба пре досељавања на Балкан
« Одговор #181 послато: Март 17, 2022, 11:24:08 пре подне »
Дотично помена у DAI да Срби потичу из Βοικι

<<Да се зна, да Срби потичу од некршћенијех Срба, реченијех и бијели, и живе с ону страну Турака ( Угра ) у мјесту што се зове Βοικι. Међе се с Франгима и с некрћшенијеми Хрвати, реченими исто бијели.>>

Уз ово је занимљива једно народно предање Бјелоруса, да су они потомци дријевнога владара Боја и изводе из њега преко 160 родова. [Barszczewski J. Szlachcic Zawalnia czyli Białoruś w fantastycznych opowiadaniach. T. II. – Petersburg, 1845. – Str. 6-7]

Цитат
Бай з'явіўся на Зямлі, колі свет толькі зачинаўся. Спочатку не было нічого, толькі одна вода, посеред якой стаяў волун. Однойчи Перун почаў кідать молонкі ў эты камень і выбіў три искоркі: белую, жоўтую і червоную. Як упалі оны ў воду, усё ў свете сколомутілося. А як знов посветлело, то оказалося, што вода од землі одособілася. На землі ўзніклі живёлы і людзі. Одным з першых быў Бай, які стаў князем, меў шмат жонок і детей. Перед смертю Бай раздаў сынам сподчину, а однаму — Белаполю — оддаў двух собак, якіх звалі Стаўры і Гаўры, і загад: колькі землі оны за день пробегуть, столькі достанется Белополю. Сын зловіў двюх птушак — одну з поўднёвого мора, а другую з заходнега — і выпустіў, а собакі побеглі за німі. По следах этых собак потеклі две буйнейшые беларускіе речкі — Двіна і Днепро.


О тим родовима се каже>
Цитат
Наших родова је свега 160. Осам су пошли искат срећу по бијело свијету, по Двини, за Дњепром и за границом, а остали и сада живе овдје, ору и обрађују земљу.
Виноходов Д.О - Этногонический миф белорусов в источниках XIX – начала XX века

Цитат
Ставра и Гавра — гэно были собаки Бая. (…) И князь изь ими гуляв по густых лесах, по цемных борах, — ездив от к княгини к княгини. А княгинь у яго было пяць-шесь; и кажная сядзела у своей пасецы. Ен, як потхвациць идзе сабе княгиню, дык построиць ей пасеку, дась паробков, служанок… И хорошая жись тоды усим была. Не было тоды ни справников, ни становых, ни пейсатых жидов-рандарей, ни панов… Ну, дык, самою першою княгиней у Бая была Вольга, — дочка дружинника князецкаго. Узяв ен яе от бацьки умесъци с Ставрою и Гаврою. От яе радзився у яго сын Бойко, старший за усих, да дзевки три ци чатыре.

Другая княгиня была Рогнеда с Полоцку. (…) И родзила яна ему шесь сынов и семую дзевку. Сыны яе во якие: Варган, Заранка, Нырка, Облухов, Самища и Юрла». Третьей женой была Красуля из Смоленска, родившая Цюру и Мотуза, а четвертой — Ода из Киева, ставшая матерью Бажена, Дзявули, Лапа и Таранчу ка. Пятой женой была Доня, родившая Гадзюка, Жабка, Кавурка и Ревуна, шестой стала Альда из Литвы, от которой родились Хорощ и Чиж, а с ее сестрой Лилей Бай прижил двадцатого сына Пацюка. И вот от гэных самых дзяцей Баевых и разросся наш народ по усей нашей зямле». От Бойки, Вольгинова сына, пошли двадцать четыре старших рода. Из потомков Варгана, сына Рогнеды, один Скирла пошел к волохам, а Бульба отошел за Киев по Днепру. К Киеву пошел и Тутпала, один из потомков Заранки. Переселились потомки Бая и на Русь: «У пятаго сына Самищи родзився Миска и Лось. Миска отыйшов за Мяжу (река), у Москву…» Туда же перебрался и Сумка, потомок шестого сына Рогнеды Юрлы. Калинка, потомок Ревуна, четвертого сына Дони, отошел к ляхам. Потомки Чижа, сына Альды, двинулись в разные стороны: Рык пошел по Двине к латышам, а Лучина — к словенцам. Родословная заканчивается следующей констатацией: «Усяго родов наших сто шезьдесят. Восем пошли шукаць щасьця у белом свеци, по Двине, за Дняпром ды за Мяжою, а тыя уси и цяпер живуц тут, пашуць и скородзюць зямельку»[18].


Без обзира на ово предање о прапредку Боју, јасно је да се при помену некршћених Срба у Порфирогенита, ради о предцима данашњих Лужичана. То да су наши Срби потекли од тзв. бијелих можда је Порфирогенит закључио и сам на основу истога племенскога имена. Је ли Бојка Бохемија или нека бајевита прадомовина о којој је дознао од самих Срба не можемо одговорити.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?