Неки занимљиви наводи са странице грађанских Црнојевића:
„Повлачећи се пред надирањем Турака, господар и оснивач Црне Горе, Иван-бег Црнојевић је своју престолницу са Жабљака на Скадарском језеру преселио прво на Ријеку Црнојевића (око 1475. године) а затим, и дефинитивно, на Цетиње (око 1485. године). Историјски је познато да су при повлачењу Иванбега пратили: породица, најближи рођаци и државни службеници. Послије пресељења престолнице са Ријеке Црнојевића на Цетиње,
дио породице је остао да живи на Ријеци Црнојевића, гдје је био дио земљишних добара породице Црнојевић.
У XVII вијеку из разлога крвне освете тај дио породице Црнојевића се преселио у село Грађане, које је од Ријеке удаљено око 18 км. Према историјски познатом родослову владајуће куће Црнојевића, а који је дат у прилогу овог текста, тешко је казати од којега од потомака Радича Црнојевића - оснивача некадашње династије водимо поријекло. Оно што се скоро са сигурношћу може казати јесте да
не можемо бити директни потомци најстаријег Иванбеговог сина Ђурђа чији су потомци завршили у Италији, као ни од љеговог најмлађег сина Станка потурченог под именом Скендербег ...
Главну линију династије Црнојевића чинили су Стеван, Иван и Ђурађ, дакле, отац, син и унук. Око њих породица Црнојевића је била веома разграната са веома јаким родбинским везама. У самој породици постојали су чести сукоби између присталица породичног владања и власти истакнутих појединаца. Историјски подаци о остатку породице су веома скромни. И поред тога познато је да је Иван послије напуштања тврђаве на Жабљаку бригу о њој препустио неком свом рођаку, који се послије пада Жабљака 1478. највјероватније преселио на Ријечки Град гдје је био и сам Иван-бег. По првом повратку из изгнанства 1480. Иван је ступио у контакт са неким својим рођаком који му је помагао ¬вјероватно са братом Ђурађем или, чак прије, с његовим сином, који је послије пада Црне Горе живио у Котору. Није познато гдје су ти рођаци живјели послије Ивановог повратка на власт 1481. године. Дио породице се преселио на Косово и познато је да су неки промијенили вјеру и били турске спахије. У историјским списима помињу се двојица спахија Црнојевића. у Пећи и Плаву, под именом Радич. ...
Узимајући у обзир, да према народном предању,
за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице. Обзиром да у родослову недостаје неколико генерација са којима би се дошло до XV вијека када је династија Црнојевића била у пуној снази, то једино коректне претпоставке о поријеклу стоје на располагању. ...
Према томе,
логично је претпоставити да водимо поријекло или од Ћурађа - Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или, пак од Иванбегових стричева Ћурашина или Којчина. Ово је веома коректна претпоставка, јер како је Иван повјерио на чување напуштеног Жабљака неком веома блиском рођаку, а што је историјски познато, тако је сасвим нормално било да је по напуштању Ријечког Града и одласком на Цетиње, бригу о вођењу старих Доњих породичних добара, са виноградима и рибњацима, повјерио неком свом блиском рођаку. Обзиром да су блиски Иванбегови рођаци брат и браћа од стричева то слиједи да је неко од њих остао на Ријеци Црнојевића. Како је неко од наших предака, по породичном предању због крвне освете, из Ријеке Црнојевића дошао у Грађане, то слиједи да морамо водити поријекло од тог веома блиског Иванбеговог рођака - Радичевог потомка.
Као допунски елемент који говори о заједничком поријеклу, који може, а не мора пуно да значи, јесу имена која се појављују у оба родослова - некадашње и наше породице Црнојевић. Наиме, није ни најмање занемарљиво што се у оба родослова јављају иста имена Радич, односно Раич, и Ђурашин - Ђурађ, односно новија варијанта тог имена – Ђуро.“
https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov