Одисеју, није то баш тако једноставно како ти представљаш.
Нису то бачки Мађари, јасно диференцирани у сваком погледу од окружења. Другог језика, обичаја, вероисповести (ово последње у односу на Србе).
Како се неки Црногорац који се осећа Србином може "одрећи локалпатриотизма" и тражити мањинска права у свом завичајном месту, где живи укупно 1000 људи, истог порекла и сродних, истог језика, вере, обичаја, прошлости, заједничких предака и заједничке славне прошлости, и где му је брат од стрица декларисани Црногорац?
Јесте схизофрена ситуација, и утолико је тежа за решавање.
Црногорац је локални назив за један део србског народа, како за Пљевљака чији је крај ушао у државу Црну Гору 1912. године, тако и за Цетињанина који живи у крају који се од 1500. године назива Црном Гором. То је само обласни назив, не етничка одредница, ни за оног првог, ни за другог. Ако тако гледаш, онда су и Брђани и Херцеговци и Бокељи народи за себе.
Дакле, Црногорац је обласна одредница, и како се та област у својим државним оквирима ширила, тако се ширио и назив. Логично је.
То што данас једна политичка олигархија одржава своју власт и привилегије распирујући неке етничке напетости, то није реално стање. ЈАсно је да ће оно, ако потраје још дуже, имати последице у будућности, и то озбиљне последице по питању етничког идентитета становништва ЦГ.
Али, очекивати да ће неки Колашинац или Беранац одбити себе да назива Црногорцем, зато што су комунисти овај обласни назив прогласили нацијом, и што се то данас злоупотребљава од стране ЦГ власти, је као и исто то очекивати од неког Шумадинца из Наталинаца или Кораћице да се не назива Шумадинцем, зато што су њихови крајеви били четнички у Другом рату, већ да се назива Србином, без локалне идентификације, а можда тежити ка томе да постане Ерцов, е зато што је победничка страна у рату тамо формирала Ужичку републику. (мало карикирам, наравно)
У таквим условима, проглашавати се националном мањином у односу на своје племенике / братственике / блиске рођаке, то рађа још једну у низу суманутих подела код Црногораца, где је историјски поларизација била увек присутна и изазвала неслогу, мржњу, насиље, жртве, жртве, жртве... Присталице владика и гувернадура, присталице и противници Петровића, клубаши и праваши, бјелаши и зеленаши, комунисти и антикомунисти (а међу овим другима - федералисти, монархисти, крилаши...), титоисти и дисиденти, миловци и момовци, сада Црногорци и Срби.
Мислим да људи у ЦГ који не желе да прихвате да су нека посебна нација у односу на сав остали србски народ, треба храбро и масовно да се држе странака које у свом програму и називу имају одредницу србског, да за исте гласају и активно учествују у њиховом раду. А те странке треба да уђу у владу и да кроз њен рад пропагирају национални идентитет (који је, и иначе, јасан сваком у ЦГ, али из различитих побуда неки неће да га признају - има ту интереса, мешаног порекла, вероисповести, има сујете, има и озбиљног лудила код неких). Овако су сасвим скрајнути и без могућности да ишта промене.
