Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 52980 пута)

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« послато: Јул 03, 2016, 12:42:04 пре подне »
Кулизе се помињу на више места на овом форуму и порталу, а не постоји посебна тема на форуму (иако постоје два одлична текста на порталу Порекло), па реших да то исправим . Зову их још светоминци, мратинци, а на овом форуму и мратинштаци. Кулиза је, иначе, погрдно име, дато овим родовима од њихових суседа у значењу улизица (на латинском culus = стражњица).
Трудићу се да не понављам већ написано, већ да, за почетак, на једном месту сакупим досад објављено (линкове) али и подстакнем друге чланове форума да дају свој допринос. Идеју за наслов теме сам позајмио од текста објављеног на порталу Порекло, у ком је објављена студија Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)“, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године:
http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Аутор студије помиње на више места теорију о пореклу Кулиза од средњовековних рудара Саса. Помиње и предање код неких Кулиза о пореклу од владарских породица Бранковића и Мрњавчевића. Студија обилује вредним подацима, али је по мом мишљењу закључак да су Кулизе пореклом из северне Албаније је погрешан. Ова теза се изводи из арбанашког порекла речи Кулиза, тј. наставка –за.
Следећи је текст је написао наш форумаш, Синиша Јерковић: http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/
Закључци његове анализе су:
Цитат
1. Саси рудари, поријеклом из Њемачке Рајнске области населили су у средњем вијеку Србију
2. Присутност Саса на подручју Копаоничке рудне области је историјски потврђена и документована чињеница
3. Простор Копаоника је задржао висок проценат старог, средњевјековног становништва
4. Ћоћићи из Александровачке жупе поријеклом су из мјеста Шошиће на Копаонику
5. Генетска анализа Ћоћића показала је припадност хаплогрупи I2-М223 P78 која није типична за Србе, али је веома карактеристична за подручје сјеверозападне Њемачке
6. Генетски најближа подударања тестирани Ћоћић има са појединцима из Њемачке Рајнске области одакле су доселили Саси на подручје Балкана у Средњем Вијеку
Након свега наведеног да ли можемо одговорити на питање постављено у наслову текста- Да ли су Ћоћићи Саси међу Србима? Са великом вјероватноћом можемо одговорити потврдно. Тестирање Ћоћића на већем броју маркера, као и тестирање већег броја породица Копаоничке рудне области свакако би ову могућност подигло на виши степен. Потомци Саса сасвим сигурно носе и неке друге хаплогрупе, и само упоредном анализом историјских, етнографских, лингвистичких и генетских података можемо доћи до правилних одговора.
Зато би од велике помоћи било шире истраживање које би генетски истражило не само тзв. Кулизе у Србији, већ и католичко становништво рударских центара у Босни (Вареш, Какањ, Крешево, Олово), слично становништво у Македонији и Бугарској, Трансилванијске Сасе као и њемачко становништво Рајнске области. На основу тог истраживања би могли да се извуку убједљивији и валиднији закључци о поријеклу њемачких рудара средњег вијека и преживјелим елементима у нацијама домаћинима.
Како год, ова кратка анализа може да буде први корак у проналажењу одговора на питање: гдје су нестали Саси? Они би и данас могли да буду међу нама. Можда и не говоре њемачки и не знају ништа о рударству и крсте се са три прста, али ако језик и култура умиру, гени остају вјечно да живе и показују шкрт, али дубок траг свјетлости у далеку историју овог народа баш као некад њихов фењер у рударским јамама Копаоника.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #1 послато: Јул 03, 2016, 01:06:46 пре подне »
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:
Цитат
-засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #2 послато: Јул 03, 2016, 01:41:46 пре подне »
Икона св.Мине, једна од неколико верзија:



Извор: СПЦ
« Последња измена: Јул 03, 2016, 01:48:54 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #3 послато: Јул 03, 2016, 01:42:44 пре подне »
Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #4 послато: Јул 03, 2016, 07:51:06 пре подне »
Извините на питању, Кулизе славе и св.Мину и св.Мрату?
Свети мученик Мина и свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан су два свеца која се славе истог дана, 24. новембра по новом календару (11. новембра по старом календару). Неке Кулизе славе св. Мину, а неке св. Мрату. У Штави у Копаонику, на пример, славе св. Мину.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #5 послато: Јул 03, 2016, 08:07:07 пре подне »
Свети мученик Мина и свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан су два свеца која се славе истог дана, 24. новембра по новом календару (11. новембра по старом календару). Неке Кулизе славе св. Мину, а неке св. Мрату. У Штави у Копаонику, на пример, славе св. Мину.
Још један текст где се св. Мина и св. Мрата везују за светог Мартина:
http://www.poreklo.rs/2012/10/21/doseljeni-saski-rudari-doneli-slavljenje-svetog-mrate/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #6 послато: Јул 03, 2016, 10:35:37 пре подне »
 Католици југоисточне Херцеговине доста су славили светог Мартина.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #7 послато: Јул 03, 2016, 11:39:15 пре подне »
Католици југоисточне Херцеговине доста су славили светог Мартина.

У вези са тим, можеш ли ми нешто више рећи о пореклу Дракулића (фамилија моје баке са мајчине стране) ? Они такође славе св. Мрату, матица им је Кореница у Лики и њена околина. Међутим, наишао сам на податке да су се у Кореницу доселили из области Корјенића у југоисточној Херцеговини, и да су свој нови завичај назвали по старом (Корјенићи-Кореница). Да ли би, с обзиром на славу коју славе, то значило да су у неком временском периоду били католици? Такође је веома карактеристично њихово презиме, које говори да је родоначелник био неки Дракул или Дракула (влашки антропоним)?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #8 послато: Јул 03, 2016, 12:11:26 поподне »
У вези са тим, можеш ли ми нешто више рећи о пореклу Дракулића (фамилија моје баке са мајчине стране) ? Они такође славе св. Мрату, матица им је Кореница у Лики и њена околина. Међутим, наишао сам на податке да су се у Кореницу доселили из области Корјенића у југоисточној Херцеговини, и да су свој нови завичај назвали по старом (Корјенићи-Кореница). Да ли би, с обзиром на славу коју славе, то значило да су у неком временском периоду били католици? Такође је веома карактеристично њихово презиме, које говори да је родоначелник био неки Дракул или Дракула (влашки антропоним)?  :)
Морао бих провјерити мало око родова. Мратињдан у Херцеговини што ја знам напамет славе Гордићи. Провјерићу још родова па ћу ти јавити. Мени је ту нешто друго занимљиво. У селу Равном има католичких родова који славе Мартиндан. Једина два православна рода у том селу Салате и Краљи славе Митровдан. А у Равном постоја такозвана " ничија црква или Митрова црква" и посвећена је Светом Димитрију. Можда је Митар постао Мартин. Што се тиче твоје породице, ако је везана поријеклом за Коријенић сумњам да је била католичка. Ипак је то предио изван утицаја дубровачке бискупије.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #9 послато: Јул 03, 2016, 12:14:24 поподне »
Морао бих провјерити мало око родова. Мратињдан у Херцеговини што ја знам напамет славе Гордићи. Провјерићу још родова па ћу ти јавити. Мени је ту нешто друго занимљиво. У селу Равном има католичких родова који славе Мартиндан. Једина два православна рода у том селу Салате и Краљи славе Митровдан. А у Равном постоја такозвана " ничија црква или Митрова црква" и посвећена је Светом Димитрију. Можда је Митар постао Мартин. Што се тиче твоје породице, ако је везана поријеклом за Коријенић сумњам да је била католичка. Ипак је то предио изван утицаја дубровачке бискупије.
Заборавих напоменути у претходном посту. Митровдан се слави 8 новембра а Мартин 11 новембра. Јако близу,

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #10 послато: Јул 03, 2016, 12:21:56 поподне »
Заборавих напоменути у претходном посту. Митровдан се слави 8 новембра а Мартин 11 новембра. Јако близу,
Никако да будем доречен. Према историјсским изворима свети Мртин је умро 8 новембра, на дан кад наша црква прославља светог Димитрија. Ето довољно недоумица за једну нову теорију.

mladjo

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #11 послато: Јул 03, 2016, 12:44:50 поподне »
Православна црква св. Мартина слави 12. октобра по јулијанском календар, Католичка црква 11. новембра.

У Српској православној цркви негира се веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је "Св. Мрата" народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обиљежава 11. новембра то јесте 24. новембра.
« Последња измена: Јул 03, 2016, 12:52:39 поподне млађо »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #12 послато: Јул 03, 2016, 10:19:23 поподне »
Православна црква св. Мартина слави 12. октобра по јулијанском календар, Католичка црква 11. новембра.

У Српској православној цркви негира се веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је "Св. Мрата" народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обиљежава 11. новембра то јесте 24. новембра.

Али тај надимак неодољиво подсећа на св. Мартина. Много више од св. Стефана Дечанског.  ;) А стоји да се прославља 11. новембра по јулијанском календару, што је ипак превелика случајност.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #13 послато: Јул 06, 2016, 05:54:38 поподне »
Свети Мартин,светитељ из 4.века је био епископ града Тура.Православна и Римокатоличка црква су до великог раскола били 1000.година једна Црква,па не чуди што имамо исте светитеље.У православном календару има светитеља који су били римске папе (Силвестар,Лав,Урбан,итд.),као и велике духовнике са запада,као Бенедикт из Нурсије.

Логично је следеће:Свети Стефан дечански се упокојио на дан светог Мартина.Касније,кад га је Црква канонизовала,почео се празновати тог дана,и убзро је Мартин остао у сенци.Остало је само траг Мартин=Мратиндан.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #14 послато: Јул 08, 2016, 07:59:00 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Цитат
Шошићима сусједно село Штава, заправо је центар Кулиза-родова који славе Мратиндан у том дијелу Србије, у којем је и стара црква св. Мине (православна замјена оригиналног свеца св. Мартина). Поред те главне славе Мратиндана, ова група породица најчешће слави Ђурђевдан, а прислужује Ђурђиц, што се у потпуности поклапа и са крсном славом самих Ћоћића.

Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Смилић, Мратиндан, Штава/Копаоник/Србија
Припадају хаплогрупи E-V13. По хаплотипу имају уобичајен хаплотип из рода А, а најближи су им Шекуларци из Трнаваца, Александровачка жупа, који славе Вартоломијевдан. Дакле, близак им је хаплотип из истог краја, па нека веза ту заиста може да постоји.
Смилиће иначе убрајају у Кулизе.
Досад што сам видио ових родова Кулиза, видим да нису сви истог поријекла тј. има их разних хаплогрупа.

Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик Југ
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.
Г. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Цитат
Према предању две породице Кулиза доселиле су се у исто време (пре Косова) из Штавице (на горњем Ибру), и по области, из које су дошле, назвале су насеље које су заоновале — Штава. И данас Штављани, као и њихови крвни сродници у суседном Сеоцу, деле се на два огранка: Кнежевиће (Митровиће и Ђокиће) и Малкиће, Малкићане (Стевиће, Вулетиће, Томиће и др.). http://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже eustahije

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #15 послато: Јул 21, 2016, 10:27:16 поподне »
    Ја сам Смилић из Штаве, тестирани у Српском ДНК пројекту, па хоћу да мало појасним порекло Штавских кулиза. Ми славимо Св. Мину,(не Мратин дан и не Св.Стефана Дечанског).Далеко порекло моје породице је из области Пилота код Скадра. На Копаоник смо досељени у 14.веку са подручија Штавице (данашња оптшина Тутин). Црва Св. Мине у Штави помиње се први пут почетком 15-тог века. Према мојим сазнањима око 2000 данашњих породица широм Србије па и региона вуче корене од Штавских кулиза.

На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #16 послато: Јул 22, 2016, 05:20:28 поподне »
    Ја сам Смилић из Штаве, тестирани у Српском ДНК пројекту, па хоћу да мало појасним порекло Штавских кулиза. Ми славимо Св. Мину,(не Мратин дан и не Св.Стефана Дечанског).Далеко порекло моје породице је из области Пилота код Скадра. На Копаоник смо досељени у 14.веку са подручија Штавице (данашња оптшина Тутин). Црва Св. Мине у Штави помиње се први пут почетком 15-тог века. Према мојим сазнањима око 2000 данашњих породица широм Србије па и региона вуче корене од Штавских кулиза.

2.000 породица или 2.000 домова?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже eustahije

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #17 послато: Јул 22, 2016, 08:22:22 поподне »
      У праву сте, нисам се тачно изразио, мислио сам 2000 домова.

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #18 послато: Јул 29, 2016, 09:49:44 поподне »
Поздрав од Вулићевића (Савић) из села Кијевчића,  Лепосавића (КИМ),

у нашој кући се каже: славимо Светог Мину-Краља Дечанског, у Бишеву код Рожаја (ЦГ) из кога смо преко око 120 година кренули и зауставили се у Кијевчићу цело је село славило Св.Краља Стефана Дечанског.  1890-1900 је велики број породица из рода *Кулиза населио Рашку област, то је г. Јерковић заиста јако  лепо објаснио у свом излагању о могућем пореклу моје породице.
Скоро сам у Тутину нашао рођаке, имају предање о доласку у Тутин из села Бишева и славе Св. Краља Стефана Дечанског и презивају се Савић, наше старо презиме је било Савић, када смо дошли у Кијевчиће презиме смо променили у Вулићевић (чукундеда Вулић). За моје Савиће из Бишева Ердељановић каже да постоји предање да су старином из Куча, најстарији из племена Куча.

За појам Кулизе никада нисмо чули ни ми ни наши рођаци и тотално нам је непозната реч Кулизе.

Миљан Јокановић у књизи "Племе Кучи" помиње ове Савиће:   

 1089. г.  Савићи- Кумзе- Марковићи у Добрињу


Мислим да требамо бити јако опрезни код доношења закључака о родовима који Славе Св. Краља Стефана Дечанског јер у литератури нама доступној стоје следеће теорије:

Св.Краља Стефан Дечанског славе

1. Потомци Саса радура, Кулизе
2. Потомци Вука Бранковића
3. Потомци Мрњавчевића

то су само теорије које нису доказане, слажем се да су неке више а неке мање вероватне...

Ја бих додао још нешто, по мени родови који славе Св. Краља Стефана Дечанског ( канонизован у светитеља у 14 веку ) могу бити:

*  И породице (родови) брдских племена ( Кучи ), у 17 веку десио се други већи талас крштавања у Кучима јер било је међ Кучима и католика и муслимана, кад кажем Кучи мислим на Србе, тада су се међу породицама из племена Куча направили чврћи и јачи савези ради пружања отпора Турској.
* И још све српске породице које су из неког разлога до крштавања у веру православну биле у вери католичкој или у неком облику јереса.
* И родови који су из захвалности и поштовања и за учињена добра дела према своме народу Св. Краља Стефана Дечанског после канонизовања узели за своје Крсно име.

Тек када сам озбиљно почео да проучавам породице које славе Св. Краља схватио сам колико у ствари има родова са овом крсном славом, преко целе Шумадије слави се Свети Краљ, Херцеговина, Босна, Косово, Црна Гора...

Нашао сам нашу крсну славу међу Расељеним Кучима, Расељеним Дробњацима...

Моја смела теорија гласи: У доба пре боја на Косову, у доба пре великих миграција Српског становништва, у доба за време и пре Немањића И-халпогрупа била је у великом броју заступљена на територији и у племену Куча и осталих Брдских племена.

Када стигну моји резултати на 111 маркера сигуран сам да ће г. Јерковић наћи моного тога интересантног око чега ће се водити истински дубоки дијалози и убеђен сам да ће он успети да проникне у саму суштину ствари.

У међувремену, док чекамо резултате, потрудићу се да моје поридчно стабло на коме озбиљно радим има бар 1000 година старо корење.

Желим вам свако добро, живели у здрављу, сретно, збогом...
   

" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #19 послато: Август 04, 2016, 01:28:33 поподне »
Што се генетике Кулиза и мратинаца до сада имамо неколико хаплогрупа:

Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (Ђурђевдан), пореклом из Шошића у Копаонику је I2M223. Ова хаплогрупа је специфична за Рајнску област Немачке, па је јак траг за саско порекло ове породице.
Смилић из Штаве на Копаонику (Мратиндан, прецизније Свети Мина) је E-V13
Вулићевић из Кијевчића код Лепосавића (Мратиндан) је I2a Динарик ЈугГ. Вулићевић је дао податке да су родом из Бишева код Рожаја, што је близу области Штавица из које по предању долазу (по мом закључку не и Смилићи) неке Кулизе из Штаве.
Од осталих мратинаца на Српском ДНК форуму имамо једног E-V13 и четворицу I2a Динарик Југ:
Врцељ   Бенковац/Далмација   E-V13
Пајкић   Голубац/СРБ   II2a Динарик Југ
Фуштић   Брсково/ЦГ   I2a Динарик Југ
Текић   Трновица/Зворник/РС   I2a Динарик Југ
Вуковић   Бели Манастир/Барања   I2a Динарик Југ

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1285.msg22151#msg22151

Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.   Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "