Аутор Тема: Банатска Црна Гора  (Прочитано 9439 пута)

Ван мреже Кекавчев

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Банатска Црна Гора
« Одговор #20 послато: Новембар 16, 2022, 11:36:04 пре подне »
Браво Вучино!

А ова презимена која си навео, Кеверешан(ин) је топонимистичко презимен, питање је само где се налази то место Кевереш (вероватно негде близу)

Проучавањем насеља Банатске Црне Горе, сасвим случајно сам пронашао на старој војној карти Аустроугарске могући одговор на Ваше питање.



Као што се може видети у близини је насеље које је добило име по Србима те стога верујем да је и Кевереш био насељен њима. Иначе, данашњи румунски називи насеља су Chevereșu Mare и Sârbova, а налазе се јужно од Рекаша.
Vaš vodič u svet internet zarade:
https://internetposlovi.com/

Ван мреже Кекавчев

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Банатска Црна Гора
« Одговор #21 послато: Новембар 16, 2022, 12:19:53 поподне »
Ево и пар драгоцених радова на тему порекла српског становништва на простору Банатске Црне Горе:

Жива Ђ. Милин - Банатска Црна Гора (Историја, говор, ономастика)

Аутор рада је себи поставио за циљ да сажето прикаже историју, говор и ономастику Банатске Црне Горе. У првом делу рада су подаци о писаним поменима њених данашњих насеља, о времену досељавања Срба на њене просторе и о њиховом пореклу, о српском становништву и о његовом световном и верском животу итд. Други део је посвећен „банатско-црногорском говору“, који је, у ствари, српски архаични, периферијски говор, са незамењеним старим јатом, са бројним фонетичким и морфолошким особинама, са архаичном лексиком и позајмицама у њој из страних језика. Његов трећи део је кратак осврт на „банатско-црногорску ономастику“, која је углавном српска, али има у њој и елемената немачког, мађарског и румунског порекла.

Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1096915 (потребна регистрација)

Жива Ђ. Милин - О заједничком пореклу архаичних српских говора са простора румунског Баната („Банатско-црногорски“, крашевски И свинички говори)

Истраживања српских говора ca подручjа румунског Баната започела су joш краjем XIX и настављена су током XX века, нарочито у његовoj дpyгoj половини.

Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1100182 (потребна регистрација)

Жива Ђ. Милин - Породични надимци Срба у Банатској Црној Гори. Ономатолошки прилог (XX век)

На мултиетничкој карти румунског дела Баната, Банатска Црна Гора се налази североисточно од Темишвара, а сачињавају је четири насеља, некада са српским, данас са мешовитим живљем: Краљевац (Cralovăţ), Лукаревац (Lucareţ), Петрово Село (Petrovosela) и Станчево (Stanciova). Најстарији писмени помени о њима потичу из XIV–XVI века: Петрово Село – 1359 [Suciu, 1968: 41], Станчево – 1454 [Suciu, 1968: 143], Лукаревац [Suciu, 1967: 364] и Краљевац [Feneşan, 1981: 94-95]. Податке о овим насељима и њиховом српском живљу налазимо у монографији Банатска Црна Гора [Перинац–Поповић, 1984]. У њиховим парохијама матичне књиге се воде од 1779. године. Ову српску етничку енклаву је у лето 1956. године посетио академик Павле Ивић и открио у њеном периферијском српском говору незамењени јат [Ивић, 1956]. У нашем раду је обрађено 350 породичних надимака забележених у четири наведена насеља у другој половини XX века. Аутор их је сврстао у три групе: деантропонимни, детопонимни и деапелативни надимци. Ови су надимци образовани од српских и страних личних имена и презимена, хипокористика, етнонима, топонима, апелатива итд. За објашњење настанка надимака од српских личних имена и презимена користили смо месне матичне протоколе, а за оне настале од румунских и других страних личних имена и презимена служили смо се доступним ономастичким изворима.

Линк за читање: https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1097097 (потребна регистрација)

Ђорђина M. Трубарац Матић - Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фелнак) и Банатској Црној Гори (Краљевац)

Линк за преузимање: https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2019/download/2393_312d10855057fd7c22e7b176ba0034e2
Vaš vodič u svet internet zarade:
https://internetposlovi.com/