Српски Хорвати У Русији

[Andrea.B]

Здраво,

Румун по очевој страни је у ствари потомак мађарске католичке имућне породице трговаца из града Дева.
Овде се ствари стварно компликују, католици Деве нису били етнички чисти Мађари, као што можете прочитати овде:
https://en.wikipedia.org/wiki/Deva,_Romania

Дакле, они су, бар делимично, били бугарског порекла, али чак ни Бугари католици нису били етнички чисти Бугари, као што можете прочитати овде о случају села Копиловци.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kopilovtsi,_Montana_Province

Дакле, то је права енигма, зезнута слагалица којој је потребно да се сваки појединачни део споји како би се разумела велика слика у вези са рутом и динамиком дистрибуције ове очинске лозе.



У књизи писаној од Б. Гузелев
„АЛБАНЦИ В ИЗТОЧНИТЕ БАЛКАНИ"
на страницама 47 и 48 налазе се ови параграфи који помињу мешовито етничко порекло католика овог краја, северозападне Бугарске.

Филип Станиславов, през 1660 г.

"В Горна Мизия, наречена днес България, има четири големи села на малко разстояние едно от друго, които са Чипровци, Копиловци, Железна и Клисура. Когато турчинът завладя Македония, Морея и Епир, много от албанската народност, по език напълно различаваща се от тази на славяните и българите, избяга от Средиземноморските области и потърси закрилата на планината Хемус, където изгради своите жилища в споменатите четири селища и докара албански свещеници от латинския обряд. Тези [селища] са посещавани няколко пъти от архиепископите на Антивари или от техните викарии по времето, когато няма епископи на Никопол, нито на София. Днес по тези места има жители, наследници на тези албанци, които са запазили албанския език и говорят славяно-българск.



Иван Станиславов във въстанието от 1688 г., написано през януари 1726 г., буквално се казва:

"Българите и албанците в известните селища Чипровци, Копиловци, Железна и Клисура и в други близки и съседни градове грабнаха оръжие" и по-нататък "…българи и албанци били притиснати от прииждащата
 силна турска войска, мнозина били избити, други били отведени в плен"

Иако Гузелев инсистира да је једино село насељено и Албанцима Копиловци.

Једине одређене ствари у овом тренутку су:

- Хорват/Куртић припада I-FT355524 id:YF112414 (моја иста мушка линија) потомцима четворице браће Марка, Анастаса, Николе и Јована, из Славоније током 17. века.
https://www.geni.com/people/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA-%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82/6000000032941677345

https://topdnk.ru/catalog/horvat/

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82

Не видим јасан историјски доказ о њиховом пореклу из села Арвати, само нагађања!

'Проблем' са селом Арвати је у томе што је и пре отоманске владавине било мешано словенско-албанско село, као подручје источне Преспе уопште.

- Турски човек id:SRS8752639 на I-FТ355750* (у истој клади са Мађаром из Деве) је аутосомно Албанац.

- Ни ја ни Мађар ни Хорвати, ваљда ни 'Турци' из Северне Македоније немају претке Влахе.

Дакле, моје питање је, син I-PH908: I-FT355750 , након што је настала мутација СНП-а, живео је близу обале реке Дунав или доле на југу у данашњој Македонији.

Шта су они били после 'одреда' од I-PH908, Бугари или српско-хрватски!?

[Malesevic]

Значи оно што се може закључити за прве Хорвате јесте да су се појавили на аустријском тлу око 1670-тих, не зна се одакле. У руској листини коју је окачио Амикус помињу се, претпостављам браћа: Анастасије, Јован, Марко и Никола, који 1689. од Леополда добијају племићко звање. Марков син Самуило 1726. постаје великоварадски војвода и добија од Карла Шестог имање (претпостављам село Куртић, данас у Румунији). Самуилов син, пуковник Јован Хорват 1751. одлази у Русију и оснива Нову Србију са центром Новмиргороду.

Видимо да су Хорвати у Аустрији били разгранат род, па се поставља питање да ли су неки огранци Хорвата остали на подручју Аустрије?

Што се тиче Јована Хорвата, можда би било добро кад би се могао наћи рад

Костяшов Ю.В. Иван Хорват - сербский авантюрист на русской службе // Славяноведение. 2012. №2. С.40

Аустријски извори наводе податак да су се Хорвати око 1640. из Смедеревског санџака населили у Славонији, а одатле прешли у Поморишку крајину тј. Куртић у околини Арада. Ово има смисла ако погледамо презиме Хорват које је генерално означавало код Мађара особу која се са подручја Хрватске населила у земљама мађарске круне, па је данас ово презиме јако раширено у Мађарској, Словенији и Аустрији.

Оно што је мени "мистерија" у целој овој причи око Новосрбије и Славјаносрбије, које су жалосним ратом у Украјини, добили поново на "значају" су ова цифрања која се провлаче по интернету о 100.000 насељених Срба и сл., иако је наука одавно утврдила да тај број у оба насеља заједно није прелазио бројку од пар хиљада насељених, те да су због мањка војника хусарске јединице попуњавали насељавањем из Влашке, Мале Русије и сл.